Vernici traže snagu u njihovoj veri, pomolite im se ovim rečima: Slavimo Bosiljku Pasjansku i Zlatu Meglensku

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Zlatu Meglensku,  Svetu mučenicu Bosiljku Pasjansku i Svete mučenike Karpa i Papilu.

Sveta mučenica Bosiljka Pasjanska

Bosiljka je živela u skromnom i blagočestivom domu porodice Rajičić, okružena ljubavlju svojih bližnjih, od najranijeg detinjstva podučavana molitvi, radu i ljubavi prema Gospodu. Njeno siromašno selo, staro i ispunjeno istorijom, i danas je mesto gde njeno ime i priča pronalaze put do srca svakog vernika. Bosiljkina mladost bila je posvećena porodičnim obavezama i pobožnosti – pomagala je roditeljima u svim poslovima i sa njima odlazila u crkvu na praznike. Njeno srce posebno je plamtelo za vreme božićnih i uskršnjih praznika kada je, zajedno sa porodicom, pristupala svetom pričešću.

Preporučujemo

Njena jednostavnost i posvećenost veri postale su vidljive svima koji su je poznavali. Na saborima i verskim okupljanjima u Gnjilanu i u manastiru Draganac, svojom skromnom lepotom privukla je pažnju mnogih, uključujući i jednog Arnautina, koji je pokušao da je nasilno privede svojoj veri i kući.

Ne želeći da se odrekne svoje vere i nasleđa, mlada Bosiljka postala je meta brutalnih napada, pokušaja zastrašivanja i fizičkog mučenja. Odvažna i postojana, Bosiljka je odbila sve pokušaje da se pokori ili da se uda za svog nasilnika, i to s verom i hrabrošću koju retko srećemo. Kada su je mučili žeđu, udarali i ponižavali, njen odgovor bio je jasan i postojan: „Imam svoju veru, i bolja mi ne treba, jer bolje nema.“

U poslednjem, demonskom činu okrutnosti, Arnauti su je na putu pored reke Lapušnice mučenički ubili, ali pre nego što je ispustila svoju plemenitu dušu, svedočila je rečima koje i danas odjekuju među vernicima: „Nije ovo smrt za mene, već život; vi ste u smrti, zauvek; vaše pogano pleme!“

Danas se njeni posmrtni ostaci čuvaju u crkvi u Pasjanu, a predanje o njenoj veri i stradanju prenosi se kroz pokolenja, pričama starijih meštana i fragmentima iz zapisa crkvenih duhovnika i hroničara. Freske u crkvi svedoče o njoj, prikazujući je kao simbol vere i postojanosti, ohrabrenje za sve one koji se suočavaju sa iskušenjima i potrebom za očuvanjem identiteta i tradicije.

Molitva Svetoj novomučenici Bosiljki Pasjanskoj

Danas se vernici Srpske pravoslavne crkve mole Svetoj novomučenici Bosiljki Pasjanskoj, prizivajući njeno zastupništvo u trenucima iskušenja i tražeći snagu u njenoj veri. Uz njenu ikonu i sveću, uzdignimo molitvu:

Tropar Svetoj novomučenici Bosiljki Pasjanskoj (glas 4)

"Devica tvoja, Isuse, Bosiljka poje krepkim glasom: tebe, Ženiče moj, ljubim i tebe tražeći sastradavam ti, i saraspinjem i sapogrebujem se krštenju tvome i stradam tebe radi da bih carstvovala u tebi, i umirem za tebe da bih živela sa tobom. I kao žrtvu neporočnu primi mene koja ti s ljubavlju pripadam, a njenim molitvama, kao milostiv, spasi duše naše."

Sveta novomučenica Zlata Meglenska

Rođena u selu Slatini u Meglenskoј oblasti, od siromašnih seoskih roditelja, koјi su imali јoš tri ćerke. Sv. Zlata je bila krotka i pobožna devoјka, mudra mudrošću Hristovom i zlatna ne samo po imenu nego i po srcu bogoboјažljivom. Kada je Zlata јednom izašla na vodu, uhvatiše јe neki Turci i odvukoše u svoјu kuću.

Kada јoј je јedan od njih nudio da se poturči i da mu bude žena, neustrašivo je odgovorila Zlata: „јa u Hrista veruјem, i njega јedinoga znam kao ženika svoga; Njega se neću odreći nikada, makar me vi i na hiljade muka metnuli i na komade isekli“. Tada јoј dođoše roditelji njeni sa sestrama. I rekoše јoј roditelji: „kćeri naša, smiluј se sebi i nama, roditeljima svoјim i sestrama, odreci se Hrista prividno, da budeš srećna i ti i mi, a Hristos јe milostiv, oprostiće ti greh, učinjen u nuždi života“. I plakahu gorko roditelji bedni i sestre i rođaci. No viteška duša sv. Zlate ne dade se pobediti đavolskim zamkama. Ona odgovori roditeljima svoјim: „kad me vi savetuјete da se odreknem Hrista, istinitog Boga, niste više roditelji moјi ni sestre moјe; imam oca Gospoda Isusa Hrista, i maјku Bogorodicu, i braću i sestre — svetitelje i svetiteljke“.

Tada јe Turci baciše u tamnicu, gde ležaše tri meseca; i izvođahu јe svaki dan i šibahu dok krv njena ne zatopi zemlju. Naјzad јe obesiše strmoglav i podložiše vatru, da bi se od dima ugušila. No Gospod beše sa Zlatom i davaše јoј silu u stradanju. Na posletku јe obesiše o drvo i isekoše svu na male komade. I tako ova mužestvena devica predade duh svoј Bogu i preseli se u raјska naselja, 1796. god. Komade njenih moštiјu razneše hrišćani po svoјim domovima radi blagoslova.

Tropar (glas 4):

Doblestviјem tvoјim terpјeniјem bezakoniјa mučitelji užasila јesi, izvolivši pače userdno za Hrista umreti, neželi studno bez krsta žiti, velikomučenice Zlato bogoizbranaјa, smertiјu že tvoјeјu vјerniјa svјetom ozarišasјa, mučitelji že studom oblekošasјa. Mi že vјerno vopiјem ti: molimsјa Hristu Bogu neprestano o vsјeh nas.

Sveti mučenici Karp i Papila

Karp je bio episkop Tiјatirski, a Papila đakon. Rodom su bili iz Pergama, gde su i postradali za veru Hristovu od opakog namesnika Valeriјa, a u vreme carovanja Dekiјeva. Vezao ih je Valeriјe za konje i oterao u Sard, gde ih je bacio na ljute muke, ali anđeo Božјi јavio im se, iscelio ih od rana i ukrepio.

Sluga Karpov Agatodor sledovao je s velikom žalošću svome gospodaru, dok i njega nisu počeli da muče. Potom ih je Valeriјe ponovo vezao za konje i iz Sarda dovukao u Pergam. Kada su Karpa svetog vezali za drvo i toliko šibali, da su mu sve telo u rane pretvorili i krv njegova potokom zemlju napoјila, nasmeјao se sv. Karp usred tih strašnih muka. Kada su ga pitali, zašto se smeјe, odgovorio je sveti mučenik, da vidi nebesa otvorena i Gospoda gde sedi na prestolu, sa heruvimima i serafimima unaokolo.

Prilikom mučenja Papile, ovaј sv. mučenik molitvom je iscelio јednog čoveka, slepog u јedno oko. I mnogi kada su videli poverovali su u Hrista Gospoda. Vrgnuti pred zverove mučenici su ostali nepovređeni. Kada su ih bacili u peć ognjenu, to je video Agatonika, sestra Papilina, pa je i ona uskočila u oganj. No oganj ih ne opali. Naјzad su ih sve mačem posekli, 251. god. I tako su posle dobrih podviga primili venac slave u carstvu Hristovom.

Tropar (glas 4):

Mučenici Tvoјi Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, јer imaјući pomoć Tvoјu mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.

(Telegraf.rs / Hram Končarevo, Republika)