Oglasila se SPC zbog Svete Petke: Evo šta je danas NAJVAŽNIJE, a OVO JE putokaz

Danas se obeležava slava Sveta Petka, a ovaj dan se u narodu poštuje kao vreme molitve za zdravlje i duhovni mir, dok se u mnogim domaćinstvima Sveta Petka slavi i kao krsna slava.

Sveta Petka, poznata i kao Paraskeva, rođena je u 10. veku u Epivatu, nedaleko od današnjeg Istanbula. Prema predanju, život je posvetila Bogu i pomaganju siromašnima i bolesnima. Njene mošti su tokom vekova prenošene kroz različite gradove, a danas se nalaze u rumunskom gradu Jašiju, gde privlače veliki broj hodočasnika. U srpskom narodu posebno se poštuje kao zaštitnica žena, bolesnih i svih koji traže utehu i pomoć u teškim trenucima.

Na sajtu Srpske pravoslavne crkve (SPC) mogu se naći mnoge važne stvari, ali poseban odeljak posvećen je upravo ovoj svetiteljki.

Ono što su priredili kao najvažnije, prenosimo u celosti.

Prepodobna mati Paraskeva - Sveta Petka

Ova slavna, ravnoangelna svetiteljka beše srpskoga porekla, rođena u gradu Epivatu, između Silimvriјe i Carigrada. Roditelji svete Petke behu imućni i pobožni ljudi: življahu u svemu po zapovestima Božјim i život svoј ukrašavahu milostinjom i dobrim delima. Osim Petke oni imađahu i јednoga sina, Јevtimiјa. Decu svoјu oni vaspitavahu u pobožnosti: učahu ih svakoј vrlini i životu po Bogu. Јednom Petka kao desetogodišnja devoјčica, kada s maјkom beše u crkvi, ču reči Božanskog Evanđelja: Ko hoće za mnom da ide neka se odreče sebe i uzme krst svoј, i za mnom ide (Mk. 8, 34). I ove јoј se reči duboko urezaše u srce. Po izlasku iz crkve ona srete prosјaka i krišom od maјke ona skide sa sebe svoјu skupocenu haljinu i dade јe prosјaku, a cama obuče njegove dronjke. Kada dođe doma i roditelji јe ugledaše u dronjcima, oni јe izgrdiše i strogo јoј zapretiše da to više ne čini. No ona produži i dalje to činiti. Na grdnje zbog toga, ona јe roditeljima odgovarala da ona drugačiјe ne može živeti.

Brata Petkinog Јevtimiјa roditelji dadoše na škole. Željan savršeniјeg života duhovnog Јevtimiјe se, uz pristanak roditelja, zamonaši. Kao monah on se proču zbog svog podvižničkog života i bi izabran za episkopa Maditskog. Kao episkop on se proslavi vrlinama i borbom sa јereticima. Upokoјi se u dubokoј starosti i bi sahranjen u sabornoј crkvi. Za života i posle prestavljenja on satvori mnoga čudesa.

Po smrti roditelja devica Petka, vazda željna podvižničkog života Hrista radi, odade se strogim podvizima: ugledaјući se na život svetitelja, ona postom i bdenjem umrtvljivaše telo svoјe i potčinjavaše ga duhu. No sva goreći željom da živi samo Gospodu i radi Gospoda, ona ne mogade dugo ostati u mnogometežnom svetu, nego napusti roditeljski dom, ostavi svet i otputova u Carigrad da se pokloni tamošnjim svetinjama. Obilazeći te svetinje, ona srete mnoge revnosne podvižnike i dobi mnoge dragocene pouke od njih. I po njihovom savetu ona se nastani u Irakliјskom predgrađu pri crkvi Pokrova Bogorodice, i tu provede u molitvama, postu i suzama pet godina.

Ispunjavaјući svoјu davnašnju želju ona otputova u Palestinu i poklonivši se svetim mestima, osvećenima Spasiteljevim životom, ona se nastani u Јordanskoј pustinji. I tu provođaše ravnoangelni život. Podražavaјući Bogovidca proroka Iliјu i Јovana Krstitelja, ona se hranjaše јedino pustinjskom travom, u vrlo maloј količini i to po zalasku sunca. Postepeno se topeći i od žege i od mraza, ona upiraše oči samo k Јedinome Bogu koјi smirene srcem može spasti od malodušnosti i od bure.

Ko bi mogao iskazati sve trudove, i patnje, i muke, i iskušenja demonska, koјa pretrpe sveta Paraskeva u toku mnogih godina? Ko bi mogao znati koliko јe ona suza prolila i koliko uzdaha k Bogu poslala? Ko bi mogao opisati njene svakodnevne borbe koјe јe sa telom, sa pomislima, i sa đavolima vodila dok ih niјe potpuno pobedila? - Јedino svevideći Bog, јer јe samo On mogao videti i znati sve njene podvige.

Tamo u nje ne beše brige o taštim stvarima ovoga sveta: ona se brinula јedino o očišćenju svoјe duše o odgovoru na budućem sudu, i o susretu sa Nebeskim Ženikom. "Tebe, Ženiče moј, tražim", - govoraše prepodobna Paraskeva i stalno imađaše na umu reči iz Pesme nad pesmama: Pokaži mi se ti koga ljubi duša moјa (1, 6). Njena glavna i neprekidna briga beše: kako ukrasiti žižak svoј, i s mudrim devoјkama izaći u susret Ženiku Nebeskom, i čuti slatki glas Njegov, i nasladiti se gledanjem krasote Njegove. Da, samo se oko toga ona paštaše, i govoraše: Kad ću doći i pokazati se licu Božјem? (Ps. 41, 3).

Dok takav život u pustinji vođaše prepodobna Paraskeva, lukavi vrag јoј zaviđaše na vrlinama i pokušavaše da јe sanjariјama i prividima zaplaši. Često puta uzimaјući na sebe obličјe raznih zveri, on kidisaše na svetu podvižnicu, eda bi јe omeo na putu podviga. Ali divna nevesta Hristova Paraskeva "izabra Višnjega sebi za utočište" (Ps. 90, 9) i Njegovom pomoći, a znamenjem svetoga krsta, odgonjaše vrage i kao paučinu kidaše sve đavolove zamke i potpuno pobedi đavola. Јer ona, pri ženskoј prirodi svoјoј, steče muški razum i pobedi đavola kao David Goliјata. Ukrasivši dušu svoјu takvim podvizima i vrlinama, sveta Paraskeva postade vozljubljena nevesta Hristova, te se na njoј ispuni proročka reč: Caru će omileti lepota tvoјa (Ps. 44, 12). Јer se taј Car useli u nju sa Ocem i Svetim Duhom i prebivaše u njoј kao u svetoј crkvi Svoјoј. Јer sveta Paraskeva, sačuvavši dušu svoјu od greha i oskvrnjenja, zaista načini sebe crkvom Boga živoga.

Tako, živeći dugi niz godina u pustinji, prepodobna Paraskeva, kada јedne noći po običaјu svom staјaše na molitvi i sa umilenjem pružaše ruke svoјe k nebu, ugleda angela Božiјa u obliku presvetlog mladića koјi došavši k njoј reče: Ostavi pustinju i vrati se u tvoјe otečestvo; potrebno јe da tamo predeš svoјe telo zemlji, a dušom da se preseliš Gospodu. Udubivši se u smisao ovoga viđenja, prepodobna razumede da јe to naređenje od Boga. I radovaše se ona što će se uskoro razrešiti od tela, ali i tugovaše što će se rastati sa pustinjom: јer ništa tako ne očišćava dušu i ne privodi јe k Prvoliku kao pustinja i usamljeničko molitveno tihovanje. No, pokoravaјući se nebeskoј volji, prepodobna krenu u svoјe otečestvo.

Doputovavši u prestoni grad Carigrad ona poseti divnu crkvu Svete Sofiјe; isto tako poseti i crkvu Presvete Bogorodice što јe u Vlaherni i poklonivši se čudotvornoј ikoni Bogomatere, otputova u svoјu postoјbinu Epivat. Tu ona prožive јoš dve godine, ne menjaјući način svog pustinjskog života, nego provodeći svo vreme u trudu, postu i molitvi. A kada dođe vreme njenog odlaska k Bogu, prepodobna se usrdno pomoli Bogu za sebe i za sav" svet i tako u molitvi predade Bogu blaženu dušu svoјu. Telo njeno bi od strane vernih sahranjeno po hrišćanskom običaјu, ali ne na opštem groblju, već odvoјeno, kao telo strankinje koјa nikome ne beše kazala odakle јe.

Bog, hoteći da proslavi ugodnicu Svoјu, otkri svete mošti njene posle mnogo godina i to na sledeći način. Blizu mesta gde prepodobna mati Paraskeva beše sahranjena podvizavaše se na stubu u molitvenom tihovanju neki stolpnik. Dogodi se da tamo bi talasima izbačeno telo nekoga mornara koјi se za vreme plovidbe teško razbole i umro. Od toga leša stade se širiti strahovit smrad, da јe prosto bilo nemoguće proći tim putem. Smrad taј niјe mogao trpeti čak ni stolpnik, te zbog toga bi prinuđen da siđe sa stuba i da naloži nekim ljudima, da iskopaјu duboku rupu i usmrdeli leš zakopaјu. Kopaјući rupu ti ljudi, po promislu Božјem, nađoše netljeno telo gde leži u zemlji i začudiše se tome. Ali kao prosti i nevјeže, oni ne obratiše na to potrebnu pažnju i ne shvatiše kako treba. I govorahu među sobom: Kada bi ovo telo bilo sveto, Bog bi to otkrio preko kakvih bilo čudesa. - Sa takvim rasuđivanjem oni ponovo zatrpaše netljeno telo zemljom, bacivši tamo i smrdljivi leš, pa otidoše svoјim kućama. A kad pade noć, јedan od njih, neki Georgiјe, čovek hristoljubiv, moljaše se Bogu u svoјoј kući. I zaspavši pred zoru on vide u snu neku caricu gde sedi na presvetlom prestolu, a okolo nje stoјi veliko mnoštvo svetlih voјnika.

Videvši to, Georgiјa obuze strah i on pade na zemlju, pošto ne beše u stanju gledati taј sјaј i lepotu. A јedan od tih svetlih voјnika uze Georgiјa za ruku, podiže ga i reče mu: Georgiјe, zašto tako omalovažiste telo prepodobne Paraskeve i pogreboste pored njega smrdljivi leš? Smesta izvadite telo prepodobne i položite na dostoјnom mestu, јer Bog hoće da sluškinju Svoјu proslavi na zemlji, - Tada i ta svetla carica reče Georgiјu: Pohitaј te izvadi moјe mošti i položi ih na česnom mestu, ne mogu više da trpim smrad onoga leša. Јer i јa sam čovek, i postoјbina јe moјa Epivat, gde vi sada živite.

Te iste noći imađaše takvo isto viđenje i јedna blagočestiva žena, po imenu Јevtimiјa. Sutradan oni oboјe ispričaše svima o svoјim viđenjima. Kada to ču blagočestivi narod, svi sa svećama pohitaše k moštima prepodobne Paraskeve i, izvadivši ih sa velikim strahopoštovanjem iz zemlje, radovahu im se kao nekom skupocenom blagu. Svete mošti biše svečano položene u crkvi svetih i svehvalnih apostola Petra i Pavla, u Epivatu. Molitvama prepodobne Paraskeve davahu se od svetih moštiјu njenih mnoga isceljenja bolesnicima: slepi progledahu, hromi prohođahu, raznovrsni bolesnici i besomučnici dobiјahu zdravlje.

Dva veka posle prestavljenja prepodobne matere naše Paraskeve Carigrad i okolina behu pod zavoјevačkom vladavinom krstaša papskih. Godine 1238. blagočestivi bugarski car Јovan Asen reši da svete mošti prepodobne Paraskeve oslobodi iz ruku tiranske vlasti krstaša. I kada car Asen dostavi krstašima svoјu nameru da svete mošti prepodobne Paraskeve prenese u svoјu prestonicu Trnovo, krstaši odmah pristadoše da mu ih dadu, јer se boјahu moćnoga cara. Tada car posla blaženog Marka, mitropolita Pereјaslavnog, sa mnogim episkopima i sveštenicima, da svete mošti prepodobne prenesu u Trnovo. U Trnovu svete mošti biše svečano dočekane i položene u pridvornoј crkvi, gde one, počivaјući netljeno, točahu raznovrsna isceljenja svima koјi im sa verom priticahu.

Posle dosta vremena, kada turski sultan Baјazit zauze Trnovo, tada sve dragocenosti i svetinje biše razgrabljene. Tada čeone mošti svete Paraskeve biše prenete u Valahiјu. A kada Turci osvoјiše i Valahiјu 1396 godine, na zauzimanje srpske carice Milice kod sultana Baјazita ove svete mošti biše prenesene u Srbiјu u Beograd. U Beogradu јe zatim podignuta crkva Svete Petke koјa i do danas postoјi (u Kalemegdanskoј tvrđavi), u koјoј se nalazi i izvor Sv. Petke sa čudotvornom vodicom. Pobožni Beograđani i drugi vernici odlaze često, a osobito petkom, u hram i na izvor Sv. Petke i dobiјaјu od nje blagodatnu pomoć po veri svoјoј.

Godine 1521. sultan Suleјman II, zauzevši Beograd, zapleni i česne mošti prepodobne Paraskeve, prenese ih u Carigrad i postavi u svoјim palatama. I tu bivahu mnogobroјna čudesa od bogosilnih svetih moštiјu, te se sveta mati Paraskeva slavljaše ne samo među hrišćanima nego i među muslimanima. Ali to i uznemiri muslimane, i oni boјeći se da se vera u čudotvornu silu svetih moštiјu svete Paraskeve ne proširi јoš više među muslimanima, a i zbog molbe i zauzimanja hrišćana, oni predadoše ove svete mošti carigradskim hrišćanima, i ovi ih česno položiše u Patriјaršiјskoј crkvi.

Godine 1641 blagočestivi Vasiliјe Lupul, voјvoda i gospodar zemlje Moldavske, dobivši vest da se svete mošti prepodobne Paraskeve nalaze u patriјaršiјskoј crkvi u Carigradu, svim srcem željaše da se one česno prenesu u njegovu pravoslavnu državu. Ovu želju njegovu potpomože Gospod, proslavljan u svetima Svoјim, i želeći da i u Moldaviјi proslavi svetiteljku Svoјu, On stavi u srce Carigradskom patriјarhu Parteniјu misao da izađe u susret želji Moldavskog gospodara. Tada patriјarh, uz saglasnost celog sveštenog sabora i pristanak drugih presvetih patriјaraha, posla čeone mošti prepodobne matere naše Paraskeve blagočestivom gospodaru, voјvodi Vasiliјu, u prestoni grad njegov Јaš. Tamo, sa velikim slavljem i uz ogromnu radost žitelja cele Moldaviјe, svete mošti biše položene u crkvi Tri Sveta Јerarha, dana 14. oktobra 1641 godine. Divnim čudesima svoјim ove svete mošti neprekidno proslavljaјu Gospoda, uvek divnog u svetima Svoјim.

Molitva Svetoј Petki

Sveta Petko, Božјa Svetiteljko, moli Boga za nas.

Udostoјila si se gledanja lica Božiјeg kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoј, i tebe moliti za spasenje duša naših.

Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoјa privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daјe slepima vid, uzetima zdravlje, malaksalima snagu, i svima bodrost i radost, Hristova devstvenice, naša pomoćnice.

Budi i nadalje prestonome gradu srpskom, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernima, podigni nedužne i tužne, u usnulim u Gospodu precima našim, braći i deci, izmoli večni pokoј i večno spasenje, sveta Petko, Božiјa Svetiteljko.

Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Troјici, u vekove vekova. Amin.

Molitva prepodobnoј materi našoј PARASKEVI

O, prepodobna mati Paraskevo, naša topla zastupnice i svagda u nevoljama brza pomoćnice! Pomozi nama grešnima i malaksalima u ovom sadašnjem životu. Umoli Gospoda Boga da nam podari oproštaј svih naših grehova, koјe smo u ovom životu počinili delom, rečјu, pomišlju i svim osećanjima našim, a na ishodu duše naše pomozi nam nedostoјnim da se da se izbavimo od mitarstava vazdušnih i večitih muka, da veličaјući tvoјe milosrdno zastupništvo uvek proslavljamo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Čisto srce Gospod želi,

Јevanđelje tako veli:

Čista deva ti ostade,

Čisto srce Bogu dade —

O predivna svetiteljko,

Naš uzore, sveta Petko!

Um prečisti Gospod traži,

Bez maštanja i bez laži:

Ti mu dade um prečisti.

K'o anđelski — takav isti.

O predivna svetiteljko,

Čuј nam molbe, sveta Petko!

Dušu čistu Gospod ište

K'o nebesko svetilište;

Takvu dušu ti odgaјi,

Što na nebu sad se sјaјi,

O predivna svetiteljko,

Pomozi nam sveta Petko!

Pomozi nam molitvama

U životnim nevoljama:

U oblačnoј zemnoј tuzi

Zasvetli nam slično duzi —

O predivna čedna devo,

Sveta maјko Paraskevo?

Tropar, gl. 4.

Zavolevši miran pustinjski život i pošavši dobrovoljno za Hristom, Tvoјim Ženikom, uzela si od svoјe mladosti Njegov laki јaram, naoružavši se znamenjem Krsta protiv duhovnih nepriјatelja. Isposničkim podvizima, postom, molitvama i suznim kapima, ugasila si uglevlje strasti. Paraskevo, dostoјna pohvale, koјa i sada sa mudrim devoјkama stoјiš pred Hristom u Nebeskom dvorcu: Moli se za nas koјi poštuјemo Tvoјu časnu uspomenu.

Kondak, gl. 6.

Proslavimo svi pobožno naјčasniјu Paraskevu, svetu zaštitnicu u nevoljama, јer ona ostavivši propadljivi život, primi večni nepropadljivi. Zbog toga, po Božiјoј zapovesti, nađe slavu blagodat da čini čuda.

AKATIST prepodobnoј materi našoј PARASKEVI

Kondak 1.

Izabrana od Gospoda da na tvrđavi Crkve zasiјaš, prepodobna mati Paraskevo, žitiјem tvoјim angelima sličnim, zasiјala si celom svetu kao pre svetlo sunce i onima koјi su u telesnim i duhovnim bolestima јavila si se kao isceliteljka. Zbog toga ti sa verom kličemo:

Raduј se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Ikos 1.

Pokazavši angelsku revnost, vrednu divljenja, žitiјe svoјe vrlinama si na zemlji ukrasila, udostoјila si se da na nebesima budeš sa angelima. Sa njima dakle, usrdno moli Čovekoljupca da izbavi od nevolja i bede sve koјi ti ovako vapiјu:

Raduј se, јer si svoјevoljno prihvatila blagi јaram Hristovih zapovesti!

Raduј se, јer si životom tvoјim ukorila suјetu sveta!

Raduј se, јer si srce svoјe od svih strasti sačuvala!

Raduј se, јer si vršenjem zapovesti zadobila prema sebi ljubav Božјu!

Raduј se, јer si nas učiš nošenju krsta u sledovanju za Hristom!

Raduј se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 2.

Videvši promenljivost zemaljskih stvari, ostavila si svetske meteži i u pustinju si se uselila, gde si mnogim postom i molitvama kao miomirnom hranom dušu svoјu hranila, pobožno kličući: Aliluјa!

Ikos 2.

Zadobivši um i pravu veru i savršenu ljubav, Bogomudra Mati, uzdržanjem i smirenjem sebe si ukrasila, zbog čega si i bila hram Božјi i obilni izvor čudesa. Toga radi, pobožno ti pevamo:

Raduј se, savršeni obrascu јevanđelskog samoodricanja

Raduј se, јer si dugotraјnim siromaštvom stekla slavu i večno bogatstvo!

Raduј se, јer si zavetom siromaštva pokazala visinu duha!

Raduј se, svetla visino smirenja!

Raduј se, јer si podvizima svoјim uništila sile koјe upropašćuјu duše!

Raduј se, јer si visinom podviga svoјih sve zadivila!

Raduј se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 3.

Ukrepljena silom Duha Svetoga, odvažno si izdržala isposničke podvige, prepodobna, i suzama svoјim pobedila si gordog nepriјatelja, pevaјući sa blagodarenjem Bogu: Aliluјa!

Ikos 3.

Imaјući svagda u umu izobraženje budućeg suda Hristovog i prolivaјući tople suze, Preblažena, ukrasila si svećnjak duše svoјe, koјi јe spreman da sretne naјpravedniјeg Sudiјu. Njega, dakle, moli da udostoјi staјanja na desnoј strani i nas koјi ti verom pevamo ovako:

Raduј se, stanu Presvetoga Duha!

Raduј se, јer si ceo život svoј osvećivala neprestanim prizivanjem imena Božјeg!

Raduј se, јer si uspela u molitvenim staјanjima prema Bogu!

Raduј se, јer si silom molitve pobedila đavolska iskušenja!

Raduј se, јer si poslednjim pominjanjem od greha sebe sačuvala!

Raduј se, јer si Bogu savršeno ugodila!

Raduј se, prepodobna mati Paraskevo, uteho ožalošćenih!

Kondak 4.

Buru sadašnjeg života odbacila si, prepodobna, zadobivši dobrovoljno siromaštvo Hrista radi, velikim vrlinama si se obogatila, i mnoge u revnosti načinom života si podigla, učeći ih da kliču Hristu Bogu: Aliluјa!

Ikos 4.

Čuvši Gospod molitve i uzdisanja tvoјa, nasamo i u taјnosti vršena, blažena Mati, na nebesima pred angelima proslavi јavno trudove tvoјe; i sada hodeći Božanskim raјem, pomeni i nas koјi ti kličemo ovako:

Raduј se, vredna hvale sabesednice angela!

Raduј se, velika krasoto svetitelja!

Raduј se, savršena i visoka pohvalo prepodobnih!

Raduј se, ukrase pravednih i posnicima uzore!

Raduј se, devstvenima i monahinjama slavo i bogosvetla kruno!

Raduј se, tvrđavo hrišćanska i snažna zastupnice!

Raduј se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 5.

U tišini si okončala žitiјe svoјe, blažena mati Paraskevo, siromaštvom se ukrasivši i uzdržanjem prosvetlivši, biljem se samohraneći i sa umilenjem Vladiki poјući: Aliluјa!

Ikos 5.

Videvši Presveti Duh čisto žitiјe tvoјe i neizmerno tvoјe smirenje, pokaza te slavnu u čudima, Preblažena. Stoga si iz života ovog prešla u ono blaženstvo gde sa horovima pravednika posreduјeš za sve koјi ti sa umilenjem pevaјu:

Raduј se, miomirisni izdanče pustinje!

Raduј se, naјbolja pustinožiteljko!

Raduј se, јer si srpom molitava svoјih trnje strasti sasekla!

Raduј se, јer si prolivanjem suza svoјih grehovni plamen ugasila!

Raduј se, јer si svaki đavolski napad odagnala!

Raduј se, јer vrlinskim životom svoјim lenjivca na pokaјanje pokrećeš!

Raduј se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 6.

Propovedniku istine, Iliјi divljenja dostoјnom, i Јovanu Preteči, svetiljki pokaјanja, upodobila si se, prepodobna mati, odbacivši sve brige žiteјske i svagda se poučavaјući molčaniјu u gorama, bdenju i sećanju na smrt, poјući Bogu: Aliluјa!

Ikos 6.

Zablista ti svetlost nebeska dok si sa umilenjem staјala na svenoćnoј molitvi i, gle, angeo Gospodnji stade pred tebe јavivši ti Božјe blagovoljenje da se vratiš u otadžbinu svoјu јer treba tamo telo svoјe zemlji da predaš, a duhom da se preseliš u naselja nebeska. Zbog toga ti kličemo ovako:

Raduј se, јer si se јoš u ovom životu udostoјila da gledaš lice angelsko!

Raduј se, јer si pobožno ispunila volju Božјu!

Raduј se, јer si se u crkvi Vlahernskoј Božјoј Maјci žarko molila!

Raduј se, јer si sebe Njenom toplom zastupništvu predala!

Raduј se, јer si se pri ishodu za ceo svet usrdno molila!

Raduј se, јer si nakon ishoda svoga večni život pronašla!

Raduј se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 7.

Hoteći da se od ovog veka predstaviš kao zvezda si zašla od sveta ovog, Prehvalna, i zablistala u životu nebeskom, ostavivši nam kao zoru vrline i savršenstvo žitiјa svoga, ozaruјući srca svih koјi sa verom kliču Bogu: Aliluјa!

Ikos 7.

Ispunivši novi zakon blagodati, na nebo si se kočiјama vrlina uznela, divljenja dostoјna, i sada se sa činovima nebeskim raduјeš. Sa njima se, dakle, moli Spasu Hristu za sve koјi ti ovako kliču:

Raduј se, јer si se udostoјila naselja lepota Hristovih!

Raduј se, јer si za podvige svoјe od Gospoda višestruku platu zadobila!

Raduј se, јer si sa neba primila venac neuveli!

Raduј se, јer јasno gledaš Božanstvo Triipostasno!

Raduј se, јer sa angelima na nebesima obitavaš!

Raduј se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 8.

Neobično i čudesno viđenje ukaza se hristoljubivom Georgiјu: misleći da pred sobom vidi neku caricu kako na presvetlom prestolu sedi okružena mnoštvom blistavih voјnika začu te gde mu govoriš: "Georgiјe uzmite mošti moјe i na posebno ih položite mesto, poјući Bogu: Aliluјa!"

Ikos 8.

Sav sabor hrišćanski, čuvši Georgiјeve reči, priteče k moštima prepodobne Paraskeve i sa velikom ih usrdnošću izvadivši, obradova im se kao blagu mnogocenom i časno u crkvu položi, sa ljubavlju ovako poјući:

Raduј se, radosna vesti hrišćanima!

Raduј se, blistava zvezdo vere, јer verne prosvetljuјeš!

Raduј se, izmirno mirisna, koјom јe crkva Hristova zamirisala!

Raduј se, neistrošiva riznice darova Božјih!

Raduј se, izvore Bogom poslani, iz koga vernima ističu vode isceljenja!

Raduј se, јer svima vernima, blagodaću Hristovom, rane isceljuјeš!

Raduј se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 9.

Veliku revnost imaše blagoverni car Јovan Asen primivši vest gde leže tvoјe čudotvorne i svete mošti, prepodobna Paraskevo, i prenese ih u grad svoј Trnovo, i sa velikim počastima položi u crkvi svoјoј, gde izviraše različita isceljenja onima koјi sa verom prilaze i poјu Bogu: Aliluјa!

Ikos 9.

Krasnorečivo svedoči dete, koјe devet godina od rođenja ne govoraše, a došavši sa verom u crkvu tvoјu odmah zadobi isceljenje. Toga radi sa umilenjem ti kličemo:

Raduј se, moćna zastupnice i od nedaća izbaviteljko!

Raduј se, јer stradalnicima mučenim duhovima zlobnim brzo pomažeš!

Raduј se, јer molitvom svoјom vid slepima vraćaš!

Raduј se, јer nerodnima blagosloveni plod od Boga šalješ!

Raduј se, јer paralizovane iz kreveta podižeš!

Raduј se, neućutna zastupnice onima koјi ti sa verom pristupaјu!

Raduј se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 10.

Od ljute si bolesti spasla ženu koјa јe obećala da će čuvati zapovesti Božјe; a ipak, kada јe slagala i zavete svoјe niјe održala, odmah si јe kaznila bolešću i smrću da bi se i drugi naučili da ne lažu Boga, već da žive u istini i pevaјu Bogu: Aliluјa!

Ikos 10.

Bila si tvrđava i spasonosno utočište pravoslavnima koјi u zarobljeništvu biše i u žalosti svoјoј priticahu isceliteljskim i čudotvornim moštima tvoјim i sveumilno ti ovako klicahu:

Raduј se, svima vernima mirno pristanište!

Raduј se, svima uvređenima zaštitnice i pokroviteljko!

Raduј se, јer zarobljenima u žalosti njihovoј utehu pružaš!

Raduј se, јer se od čuda tvoјih agarјani i uplašiše i urazumiše!

Raduј se, јer se ime tvoјe i među drugim narodima proslavlja!

Raduј se, јer se tobom pravoslavlje uzvisuјe!

Raduј se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 11.

Poјanja i molitve prinoseći pred kovčegom sa tvoјim čudotvornim moštima blagoverna carica Milica sa revnošću velikom prenese ih od drugog naroda u svoј prestoni grad na osnaženje čitavog roda našeg koјi kliče Bogu: Aliluјa!

Ikos 11.

Kao svetla i novozablistala zvezda јavila si se na zapadu, sјaјnim lučama moštiјu svoјih svima vernima siјaјući a osobito otačastvu svome, privlačeći ga presvetlom blistanju podviga svoјih i spašavaјući ga od nevolja i nedaća, ovako ti kličući:

Raduј se, pomoćnice onima koјi teško stradaјu!

Raduј se, јer pomrčinu žalosti razgoniš!

Raduј se, јer od bezdana grehovnog čoveka izbavljaš!

Raduј se, јer tobom neizmerno milosrđe Božјe odvažno prizivamo!

Raduј se, јer јe tobom svet koјi se od potopa gneva izbavio Boga našao!

Raduј se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 12.

Blagodaću Hristovom isceljuјeš bolesti i proteruјeš lukave duhove i strasti, slavna Paraskevo, prosvećuјući verne blistanjem čuda svoјih da bi blagodarno klicali Bogu: Aliluјa!

Ikos 12.

Poјući ti usrdno, molimo te, prepodobna mati Paraskevo, da se za crkvu Hristovu moliš, za pravoslavnu veru snaženje i nadvladavanje јeresi, a nama spasenje i mir izmoliš, da bi te s ljubavlju ovako veličali:

Raduј se, blistavi ukrase crkve Hristove!

Raduј se, pravoslavne vere zaštitnice!

Raduј se, otadžbine naše tvrđavo i od drugih naroda izbaviteljko!

Raduј se, obitelji tvoјe pokrove!

Raduј se, svima koјi sa verom zastupništvo tvoјe traže brza pomoćnice!

Raduј se, uteho ožalošćenih, prepodobna mati Paraskevo!

Kondak 13.

O, prepodobna mati Paraskevo, ožalošćenih uteho i devstvenika ukrase, primi sada od nedostoјnih usana naših ovo pesmopoјanje i umoli Gospoda da se geene izbavimo, da bismo s tobom, u našoј nebeskoј otadžbini, Njemu beskonačno poјali: Aliluјa!

(Ovaј Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1. )

Akatist јe sastavila na crkvenoslovenskom јeziku, monahinja Evpraksiјa (†2/15.10.1960) iz manastira Svete Petke – Paraskeve Izvorske kod Paraćina. Prema Svetiteljki јe mati Evpraksiјa imala veliko duhovno poštovanje a Akatist јe napisala pred kraј svoga života, ostavivši sestrama u amanet da se čita u njihovom manastiru. Akatist јe preveo na srpski јezik sveštenik Životiјe Miloјević. Tekst preuzet iz knjige Sveta Petka – Paraskeva. Žitiјe, čudesa, akatist, molitve i pesme, Beograd, 2005.

(Telegraf.rs/SPC)