"Nisam ja to namerno" nekad ne vredi: Evo priče o prokletstvu nesmotrenog čoveka, koji je mnoge unesrećio

Za one među vam koji uprkos ovim digitalnim vremenima još pamte da je nekada bilo pravilo (danas tek puki izuzetak) odlaziti u fotografske radnje i razvijati fotografije na kojima su zabeleženi nama biti ljudi i trenuci, naredna priča biće zanimljiva. Ali zanimljiva na strašan način. Ona je svedočanstvno o tome kako ponekad ono "nisam ja to namerno" ništa ne znači kad "vrag odnese šalu". U ovom slučaju tu nameru nije nikada (svesno) imao jedan fotofraf a taj vrag je bilo jezivo prokletsvo koje pratilo njegove "klijente". Sve zbog njega zaboravnog, te zbog toga proznanog "šuntavi Bogoljub". Priča ide ovako...

Jefitin, ćutljiv, ali baksuzni - "Foto Bogoljub"

Kragujevac, 1979. godina, u ulici palih avijatičara nedaleko od Doma zdravlja i nekadašnje knjižare "Prosveta", nalazalila se mala fotografska radnja sa izbledelim natpisom "Foto Bogoljub". Bila je to ona vrsta radnje pred kojom ljudi retko zastanu osim kad baš moraju. Iza izloga prekrivenog tankim slojem prašine su crno-bele fotografije. Na njima su parovi ukočenih pogleda, detinjstva zarobljena na mat-papiru, jedna svadba sa čudno isrivljenim horizontom. Vlasnik te radnje je bio Bogoljub Mitrović, povučeni čovek u kasnim četrdesetim godinama, sitnog stasa i tihog glasa. Ljudi kažu da je hodao tako da je delovalo kao da se vazda izvinjava. On se ovim zanatom uopšte nije bavio iz strasti, več iz potrbe, odnosno nužde. Jedini aparat koji je imao nasledio je od ujaka. Bio je solidno angažovan jer je bio jeftin i posao je odrađivao takoreći ćutke. Tako skromnog kvaliteta u radu, ipak je "mogao da prođe" za đačke knjižice, umrilice i svadbe. Neretko je "upadao" u sve te poslove kao zamena. Međutim, iza te lakoće za saradnju, krila se veoma teška priča u pozadini. Verovovalo se, naime, da njegove fotografije donose nesreću.

Preporučujemo

Smrt baba Vide, dečiji rođendan, opštinsko venčanje

Prva sumnja potekla je sa slave kod porodice Stanić. Desilo se to da je na fotografiji snimljenoj u sumrak, stara Vida, najstarija članica familije, izgledala veoma čudno, providno. Oči joj nisu imale zenice, lice kao da je bilo blago zamućeno. Delovalo je "isparava" iz tela. To je najpre primetila jedna komšinica, te je prokomentarisala: "Nije normalno da neko tako ispadne na slici". Da je znala koliko će je koštati iskrenost, ne bi ni reč izustila. Jer, nije to sa fotografijom bila nikakva greška, već jezivi predznak...baba Vida je posle samo meseca dana umrla! Usledio je niz banalnih nesreća koji je dobio zajednički naziv - BOLGOLJUB.

Od dečijeg rođendana na kome je Bogoljub bio angažovan, pa je zaboravio da stavi film zbog čega su fotografije bile "prazne", preko toga što na opštinskom venčanju nije "podigao" blic pa su mu mladenci ispali kao senke, a kada je još jedna baka umrla, njena slika na spomeniku je prikazivala da da žena stoji bez nogu. Nakon svih tih slučajeva, narod u Kragujevcu nije više govorio o fotografiji, već samo o tim strašnim predskazanjima.

Kobna greška na svadbi pukovnikove ćerke

Ipak, kulminacija se desila na svadbi ćerke pukovnika Ljubomira Vasića. Na ceremoniji organizovanoj u oficirskom domu, sve je, sasvim očekivano za vojno lice, bilo "pod konac" i na improvizaciju nije smelo ni da se pomisli. Međutim, nekako se deselo da je tog dana vojni fotograf bio zauzet, te je neko predložio nesretnog Bogoljuba. Stigao je na svečani događaj sa torbom punom neproverenih filmova. Sve je on slikao. I mladence i tortu i govor i prvi ples. I mada je bio prilično nervozan, trudio se da bude posvećen trenutnom zadatku. No, kasnije dok je pokušao da premota film, opet se desila "praznina". U tom trenutku je prišao pukovnik Vasić i upitao ga da li je sve u redu. Rekao je da jeste ali je zračio nesigurnošću. Kad je domaćin koji je udavao ćerku i kome je bilo veoma važno da sa tako divnog događaja ima perfektne foto uspomene, shvatio "koliko je sati", apsolutno je "poludeo" i izneo ozbiljne uvrede i pretnje Bogoljubu zbog ogromnog propusta koji je svesno ili ne napravio. Mogao je "do sutra" da se pravda da on sirotan ne zna kako se to sve loše njemu uvek dešava, fakat je da na kraju nije bilo ni jedne jedine fotografije. Budući da se uplašio za život zbog pukovnikovih pretnji, rešio je da zauvek ode iz grada ali da pre toga pokušava samo još jednom da fotografiše nešto.

Poslednja "žrtva" - "umetnik" lično

Poslednji put je pre objektiv stavio nikog drugog do sebe samoga. Postavio je aparat na stativ, namestio kadar, seo je, disao je duboko, samookidač je počeo odbrojavanje...U tom trenutku, stolica pod njim je pukla! Bogoljub je pao, udario se o ram stare slike, aparat se zatresao ali je okinuo. Na razvijenoj fotografiji video se muškarac kako sedi uspravno, sa rukama u krilu. Međutim, pozadina je bila  zamagljena. Ovo je fila definitivno tačka na "i" njegovih uzaludnih pokušavanja da naparvi "čitavu" sliku. U odlasku iz grada svrtaio je do svoje radnje i svoju fotografiju ubacio u izlog. Već narednog jutra komšije su prijavile policiji da je radnja otvorena. Policija je pronašla nered, stari aparat i jednu fotografiju. Na njoj je bila figura muškarca u sedećem položaju, ali bez glave! Organi reda su bili u totalnom šoku i nisu mogli da objasne o čemu se tu radi. Onako zabezeknuti, nisu isključili ni mogućnost nekog okultnog delovanja. Jedino što ke bilo izvesno, sudeći po njihovom izveštaju, je to da se nikakav nasilan čin, po zateknutim "tragovima", nije dogodio. Krenule su potom priče da se Bogoljub samouslikao i nestao, da je prosto ušao u sopstveni negativ, da je prizvao nešto što nije razumeo. Možda je i jednostavno pao sa odjednom izmaknute stolice pa nestao iz kadra.

Bilo kako bilo, mnogo više se verovalo u neka "đavolja posla" nego u traženje realnih objašnjenja. Jer...prokletstvo se nekad pamti više nego istina...Šta kažete, jezivo, zar ne? Objašnjenje za ovu nesvakidašnju priču iz Šumadije imate na ispod naveenom linku.

(Telegraf.rs/Kragujevčani)