Od Kelta do Red Hot Chili Peppers-a: Zašto Inđija nije samo grad između Beograda i Novog Sada?

Na pola puta između dva najveća srpska grada, Novog Sada i Beograda, nalazi se jedan značajno manji i vrlo često zanemareni grad. Ipak, stanovnici tog grada ni za šta na svetu ne bi ga menjali.

- Šta će mi Beograd i Novi Sad, ovde u Inđiji je lepše i imamo sve, a ako baš moramo u neki veći grad, dobro smo povezani i stižemo brzo – rečenica je koju je izgovorio svaki stanovnik Inđije sa kojim je ekipa portala Telegraf.rs razgovarala, a istini za volju, bilo ih je poprilično.

I govorili su istinu: od neverovatne istorije, razvijene privrede i izuzetne povezanosti sa drugim gradovima, pa do bogatog kulturnog i društvenog života i očuvanja tradicije i duha zajednice, Inđija to sve ima.

Istorija stara više od deset vekova

Istorija opštine Inđija počinje još u trećem veku pre nove ere, kada se na teritoriju današnjeg Starog Slankamena i Krčedina naseljavaju Kelti. Kelti su stari indoevropski narod koji je do prvih vekova nove ere naseljavao veliki deo Evrope – od Irske i Britanije, preko Francuske i Nemačke, pa sve do Balkana i Male Azije. Bili su ratnici, zanatlije i trgovci, a mnoga mesta koja danas znamo nose ime iz njihovog jezika. Delovi njihove tradicije, kulture, pa čak i gena, i danas su se očuvali.

- A sad novija istraživanja kažu da svaki deseti stanovnik Balkana ima gen Kelta, pa tako nekako uporedim i taj karakter, njihov karakter, naš karakter, tako da smo stvarno dosta slični. Pa kažu da su bili dosta nervozni, svadljivi, neposlušni, ali odlični ratnici, međutim i oni su pobeđivali u bitkama baš iz toga razloga što nisu slušali svoga vojskovođu – rekla je za Telegraf.rs Gordana Vudragović, turistički vodič u Keltskom selu u Inđiji.

Tragovi ovog perioda istorije danas se čuvaju u Inđiji i svedoče o bogatoj prošlosti koja je za nas, savremene ljude, nezamisliva.

- Druid je jako zanimljiv, to nam je ove godine i predstavljeno na sajmu turizma, tako da smo mu napravili i novu kućicu, planiramo da je opremimo baš svim tim čime se druid bavio, znači od astronomije, astrologije, medicine i tako dalje. Imate ovde i pekaru, imate kuću vođe, grančariju, kovačnicu, tako da je svaka kućica zanimljiva na svoj način – objasnila je.

Jedan od najvećih vojskovođa sahranjen je na teritoriji Inđije

Kelti su podnevlje Vojvodine napustili tokom prvog veka pre nove ere, a svega nekoliko vekova kasnije na njihovo mesto nabasali su Huni. Na mestu gde se Tisa uliva u Dunav, jedan od najvećih vojskovođa svih vremena, Atila Bič Božiji, oženio se devojkom po imenu Ildiko. Svadbeno veselje prošlo je u opijanju i igranju, a nakon strastvene prve bračne noći, Atila je pronađen mrtav. Huni su, po običaju, njegovo telo spalili, a potom pepeo i sve njegovo blago pustili čamcima niz Tisu ka Dunavu. Danas, više od 15 vekova kasnije, entuzijasti i istraživači još uvek se vraćaju na Atilino mesto večnog počinka u nadi da će naći njegovo blago i otkriti istinu njegove iznenadne smrti.

Inđija – grad stariji od otkrića Amerike

Hunsko carstvo nestalo je ubrzo nakon Atiline smrti, a zemlja na kojoj je vojskovođa izdahnuo krije tajne vekova koji su usledili.

Prvo pominjanje Inđije vezano je za 1496. godinu, ali podaci pokazuju da je naselje postojalo već 1455. godine, što ovaj grad čini starijim od otkrića Amerike. Inđijom su tada vladale Osmanlije i u njoj su živeli pretežno Srbi. Prvi značajni pomaci u njenom razvoju dešavaju se od 1717. godine, kada vlast nad njom preuzimaju Habsburgovci.

Srbi iz Beške i Patka 1746. godine odlučuju da se presele malo južnije i baš na tom mestu postavljaju osnovu za Inđiju kakvu danas znamo. Vrlo brzo Srbima se pridružuju Mađari, Česi i Nemci, koji vrlo brzo postaju ubedljiva većina u gradu.

Svi putevi vode u Inđiju

Glavni značaj za ekspresni privredni razvoj Inđije ima pojavljivanje železničkog i drumskog saobraćaja. Zahvaljujući razvoju železničke infrastrukture 1883. godine, koja je grad spajala sa Suboticom, Beogradom i Sremskom Mitrovicom, Inđija dobija nadimak "Železnička raskrsnica Vojvodine", a svega pre pedesetak godina kasnije postaje i ponosni vlasnik jedinog međunarodnog puta u regionu.

Ove promene doprinele su zaista brzom privrednom razvoju grada. U pola veka Inđija dobija poštansku službu, banku, trgovačku školu, mlinove koje je napravila kompanija iz Budimpešte, fabrike za proizvodnju nameštaja, tepija i krzna. Uz sve te pomake, Inđija postaje pravi trgovinski centar.

Drugi svetski rat i odlazak Nemaca

Do kraja Drugog svetskog rata Nemci su ubedljiva većina u srpskom gradu, međutim već 1944. godine oni kreću da se povlače, ostavljajući Srbima Inđiju koja je spremna za dalji razvoj. U Inđiji se otvaraju nove fabrike, proizvodi se sve – od prehrambenih proizvoda, preko tekstila, pa sve do građevinskog materijala. Do kraja dvadesetog veka razvio se veliki broj malih i srednjih preduzeća.

- Inđija se ubrzano razvijala upravo posle Drugog svetskog rata, ona je bila značajno privredno središte ovde u Sremu, što je i danas, zato što je bio veliki broj fabrika. Recimo, poznata je bila jugoslovenska krznarska industrija iz Inđije, onda pre toga i ciglana inđijska i uopšte trgovačke poljoprivredne firme i tako dalje – ispričao je za Telegraf.rs Vladimir Vukas, istoričar umetnosti.

Kulturni razvoj Inđije

I dok su svi usmereni na privredni razvoj grada, nekolicina ljudi, na čelu sa Đorđem Vojnovićem, čuvalo je njegov kulturni razvoj. Đorđe Vojnović je gradu Inđiji zaveštao svoju kuću sa svim dragocenostima koje su se tamo mogle naći.

- Đorđe Vojnović bio je jedan od najznačajnijih građana Inđije u prvoj polovini 20. veka, rođen 1888. godine, preminuo 1975. i poznat po tome što je godinu dana pre svoje smrti sačinio jedan testament u kojem je poklonio svoju kuću sa svim predmetima koji su se u njoj nalazili, gradu Inđiji sa željom da to jednog dana bude muzej. Sa obzirom da je bio bibliofil, kolekcionar umetničkih dela, ovde se nalazila biblioteka koja je brojala preko 6000 knjiga, zatim slike, ulja na platnu, porodični portreti, grafike. Veliki broj porodičnih fotografija koje su izuzetno važne danas za istoriju Inđije, kao i mnogi drugi predmeti, predmeti primenjene umetnosti, nameštaj – istakao je Vukas.

Danas je njegova kuća postala galerija koja osim značajnih umetničkih dela izlaže i amaterske radove. Ono što je značajno jeste da na svaku novu izložbu dolaze svi đaci iz svih inđijskih škola.

Osim galerije, kulturnu istoriju su razvijali i kulturni centar i brojne manifestacije koje su se svake godine održavale u ovom gradu, a koje se i danas održavaju. Jedna takva manifestacija ostaće zauvek zapamćena u kolektivnom sećanju Inđije. To je koncert legendarne rok grupe Red Hot Chili Peppers koji se 2007. godine održao u Inđiji, a zbog kog se cela Srbija sjatila u ovaj sremski grad.

Inđija – grad između Beograda i Novog Sada ili nešto više?

Sve ovo stvorilo je grad pun zanatlija, fabrika, poslova, galerija, manifestacija, muzeja, škola, zajedništva i jasne povezanosti između svih njegovih stanovnika.

Ipak, ljudi iz drugih delova Srbije ne znaju da ga pokažu ni na mapi, u najgorem slučaju, dok u najboljem slučaju znaju da tamo postoji neki outlet centar. Zato sledeći put kad se nađete u Sremu, na putu između Beograda i Novog Sada, popijte kafu u nekom od lokalnih kafića, dok vam sunce miluje obraze, a vreme polako prestaje da teče. Sigurni smo i da ćete naći neku atrakciju koja će vam oporaviti dušu jer Inđija zaista nije samo jedan grad u sredini, ona je mnogo više od toga.

Medijski sadržaj je sufinansiran iz budžeta Opštine Inđija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Telegraf.rs)