Gladan čovek tužno gledao u hranu, ali džepovi su bili prazni: DRAGANOV potez ga dirnuo i vratio veru u DOBRO

U današnje vreme, priznali mi to ili ne, sve je više samoživih ljudi. U trci za novcem, plašeći se da im neko ne ugrozi ono što su stekli, a s druge strane, bojeći se da ne pokažu emocije, opet da ih neko ne bi "oštetio", mnogi bivaju veoma sebični i ne obaziru se na muke drugih. Naravno, nisu svi isti i naravno da ima mnogo više dobrih duša. One su dokaz da još ima ljudskosti među nama.

Preporučujemo

E jedna takva je Dragan Đurić, vlasnik restorana"Stari začin" koji godinama već čini nešto zaista vredno svakog divljenja.

"Ako ste gladni, a nemate novca, ovde uvek možete dobiti neki topli obrok. Platićete kada budete imali, a i da ne platite, niko ne zaslužuje da bude gladan. Vratimo veru u ljudskost" - to je njegova poruka ljudima koji dođu na vrata njegovog ugostiteljskog objekta gladni a praznih džepova.

Kako je Dragan govorio ranije za medije, on se zajedno sa suprugom Dušankom i sinom Vladimirom, trudi da svakog dana učini dobro delo. Zapravo, više njih.

Na pomenutu humanu ideju je došao kada je jedan čovek stajao ispred vitrine sa hranom i preturao po džepovima. Đurić je prišao i pitao ga šta želi da pojede, međutim čovek mu je odgovorio kako nema dovoljno novca. "Nema problema, vidim da ste prvi put", rekao je Dragan i istog trenutka se setio priče uz koju je odrastao.

- Moj otac je 50-ih godina bio šegrt u američkoj ambasadi. U vreme gladi, moja porodica koja je živela ispod Avale u jednom selu, nije imala dovoljno novca. Radnici su ga često slali da im kupuje doručak, međutim, pošto nije mogao da kupi i sebi, često se sklanjao od njih dok oni klopaju da ne bi provoricao pogledima - objasnio je ovaj divni čovek svojevremeno za NOIZZ.

Kasnije su ga radnici primetili i prihvatili, ali ta priča ostaje kao nešto zauvek urezano u glavi jednog deteta i proganja vas čitav život. To je pokrenulo Dragana koji kaže da pripada grupi ljudi u kojoj je čovek u centru pažnje.

Inače, sve se to dogodilo za Uskrs kada je njihova komšinica prolazila sa detetom, videla obaveštenje na vratima i objavila ga je na Fejsbuku. Nakon toga smo svi saznali za njegovu humanu misiju. I iako je on u Beogradu, dobar glas o njemu pročuo se svuda. Realno, ako uzmemo u obzir zapažanje sa početka ove priče (sebičnost), koje se odnosi na ljude ne samo kod nas, već ljudsku vrstu inače, onda valja celom svetu reći kakvu ljudinu Srbija ima.

(Telegraf.rs/Noizz)