Zaboravljeni junak Cerske bitke: Spomenik herojskom kapetanu zarastao u korov, potomci uputili važan apel

"Svi smo mi potomci cerskih ratnika, istorija i žrtve ne smeju da se zaborave" - poručuje se sa pobrđa slavne planine, na kojoj su u borbi i prvoj pobedi nad moćnom Austrougarskom vojskom u Velikom ratu život dali mnogi. Spomenik krajputaš u selu Slatina nemi je svedok junaštva ali i nemara današnjice.

Nekada u vinogradima a i danas na imanju potomaka Ostojića, na krivini u selu, više od jednog veka ka Ceru okrenut je krajputaš. Nažalost, zarastao u korov, oboren sa nevremenom pre koju godinu, te se ni ime znanom junaku ne može videti. Na postolju jedva se naziru utešne reči majke i sestre za kapetanom srpske vojske, zaboravljenim i napuštenim na pobrđu na kome je istorija ostavila duboke tragove.

Preporučujemo

Svetolik Vešić, društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, kaže: "Za vreme Cerske bitke prvi eksadron drugog konjičkog puka, čijim je prvim vodom komandovao mladi akademac Svetozar Đorđević, ruši prugu Šabac - Loznica u selu Štitaru. Voz pun Švaba izleće iz šina. Mladi komandir voda komanduje "Sablje vadi, za mnom, juriš." Bila je to poslednja njegova komanda. Pao je, zajedno sa svojim vrancem odgajenim u ljubičevskoj ergeli, kojeg je neizmerno voleo. Posle bitke, njegovi vojnici izneli su telo komandira i sahranili ga u slatinskim vinogradima, uz položaj baterije rezervnog kapetana, učitelja Stojanovića, istog onog artiljerca koji je sa tog mesta, sa tri granate srušio toranj šabačke crkve na kojem se nalazila švapska osmatračnica."

Priče starina u Pocerini sa vremenima ostale u bledim sećanjima, ali ne i napisano o krajputašu u knjizi o školi u Tekerišu. Za potomka Solunca sa Cera, više od nade da jedini i dalje traži da se od zaborava i nemara otrgne i priča i spomenik.

Svetolik dodaje: "Vlasnik imanja je znao tu veličinu, a mi smo tu veličinu zaboravili. Ja već dvadeset i nešto godina animiram vlast i državu da se ovo mesto uvrsti u zvaničnu turističku kartu, da se obeleži i uredi. Prvenstveno zbog žrtve koju su ti ljudi podneli, to je naša istorija, naša tradicija i ljudi koji ne vode računa o svojoj prošlosti nemaju ni budućnost."

Davnih dana bilo je i razgovora sa nadležnim u šabačkoj kulturi, prisećaju se pojedinci. Uz gunj, opanke, zastavu i dedin orden, potomak koji se vratio na porodično imanje, novije aktivnosti očekuje. Konjičkom kapetanu iz požarevačkog kraja sveća za pomen, javnosti - podsetnik.

(Telegraf.rs/RTS)