Srpski policajci sa srcem od zlata otkrili detalje sa humanog hodočašća: "Odustajanje nije bila opcija"

Pripadnici policije Strahinja Bjelić i Marko Marinković, koji su pešačili do manastira Hilandar kako bi pružili podršku i prikupili novčana sredstva za pomoć deci oboleloj od retke bolesti koja je u javnosti poznata kao "deca leptiri", naveli su da tokom pešačenja nisu razmišljali o odustajanju od svog cilja, te da su akciju uspešno završili, a da ih je taj put u mislima promenio.

Pripadnik policije Strahinja Bjelić rekao je za Tanjug da je sa kolegom Vladimirom Penezićem pre tog hodočašća bio dva puta bili u Hilandaru, te su u razgovoru poveli temu kako bi bilo lepo da odu tamo pešice.

Preporučujemo

Naveo je da je to bio verski motiv, ali i lični, a da su za "decu leptire" čuli iz medija, dok im je inspiracija bio slučaj devojčice Nađe iz Čačka i žene koja je Nađi postala staratelj, Tatjane.

"Ovom prilikom ih pozdravljam, jer se baš malo pre emisije gospođa Tatjana javila, pozdravila nas i zahvalila. Tako smo došli na tu ideju, one su nam bile inspiracija, odnosno ta žena, jer zamislite koliko srce kuca u tim grudima. Ta devojčica je godinu dana bila u porodilištu. Kada se rodila, roditelji su je ostavili i godinu dana je provela u porodilištu, nakon čega se pojavila gospođa Tatjana i uzela je da joj bude staratelj. To nas je podstaklo, onda sam malo više počeo da čitam o toj bolesti, o problemima sa kojima se sada deca suočavaju, roditelji... Pomenuo sam to Vladi i Marku i oni su se složili. Tako smo došli na ideju", rekao je Bjelić.

Istakao je da im je tokom puta do Hilandara mnogo značila logistička podrška u smislu transporta stvari.

"To nam je MUP omogućio, to štafetno prebacivanje od uprave do uprave. Hvala svim kolegama. U principu, nama nikakva pomoć nije bila potrebna. Mi smo imali mogućnost, pošto su nam stvari bile kod kolega, u slučaju da pokisnemo, da je stvarno nužda, da nam dovezu te stvari. Ali, Bogu hvala, to se nijednom na teritoriji Srbije nije desilo. Kroz Makedoniju i Grčku priključio nam se naš drugar Miljan Janković, koga ovom prilikom pozdravljam i zahvaljujem, jer nam je mnogo pomogao i olakšao. On nam je prevozio stvari", naveo je Bjelić.

Objasnio je da taj put do Hilandara treba da se odvija "dan za dan".

"Mi smo prvi dan prešli do Mladenovca 55 kilometara, znači imamo još 710. Kada pomislite 'joj kako ću'... Ne, vi taj dan ujutru ustajete i iddete dan po dan. Znači, svaki dan pomislite koliko imate tog dana da pređete i ne razmišljate dalje", naveo je Bjelić.

Istakao je da za njih odustajanje nije bila opcija, kako je rekao, zbog tih porodica, jer "ne može nama biti teže nego što je njima".

"Druga stvar - i mediji su nam dosta dali vetar u leđa. I verujte, jedini strah koji sam konkretno ja imao je da se ne razbolim ili da nešto ne bude. Kome bih objasnio da je bila nužda da odustanem, a ne moja želja ili neki strah ili nemoć neka. Ali eto, Bogu hvala, uz Božju pomoć smo mi to vrlo lako sproveli, bez mnogo povreda, bez mnogo žuljeva, što je posebno neverovatno za mene i za Vladu, koji smo rekreativci. Marko je specijalac, pa se i podrazumeva da on to savlada vrlo lako, ali eto, i mi koji smo rekreativci smo to vrlo lako savladali", rekao je Bjelić.

Prema njegovim rečima, po dolasku u Hilandar usledila je standardna procedura, gde su ih dočekali ljudi koji su zaduženi za goste.

"Oni vas dočekuju, upućuju vas na protokol, na red, i tamo su svi isti, što je i normalno. To su ljudi posvećeni Bogu, molitvi. Jednostavno dolazite, ide kafa, doček i onda služba, bogosluženje pa večera, opet bogosluženje, a u četiri počinje jutrenje koje traje negde oko četiri sata", naveo je Bjelić.

Pripadnik SAJ-a Marko Marinković naveo je za Tanjug da su se na pešačenje odlučili iz verskih razloga i iz ličnih pobuda, kako bi izašli iz zone komfora.

"Svako od nas treba da uradi neki korak za dobrobit celog društva, makar to bio ovaj mali kao što smo mi uradili. Mi smo mislili da to tako može, to smo ostvarili. Nas trojica smo se dogovorili, planirali smo", rekao je Marinković.

Objasnio je da su iz manastira Hilandar tražili blagoslov, koji su i dobili na dva noćenja, i zatim ih je taj motiv gurao sve vreme.

"Bilo je poteškoća kroz ceo put. Treba dobra volja, pre svega dobra volja i, naravno, u pitanju je veliki put za prosečne ljude. Put je trajao 19 dana, 765 kilometara smo prelazili", naveo je Marinković.

Istakao je da su imali podršku iz Ministarstva unutrašnjih poslova, resornog ministra Ivice Dačića i direktora policije Dragana Vasiljevića, a kroz sam put imali su podršku svih kolega i pratnju MUP-a za transport stvari.

"To nam je umnogome značilo i kroz celu Srbiju i Makedoniju smo imali obezbeđen smeštaj", naveo je.

Marinković je naglasio da je lep taj osećaj znati da si nekome pomogao.

"Mi se nadamo da jesmo, što se nas tiče, mi smo uspešno tu završili akciju, ali u mislima taj put menja. Ja sam siguran da taj put menja i ljude koje srećemo usput... Dobri ljudi koji su nas ugostili bili su dobri prema nama, pokazali su ljubav, naučili su nas konkretno kakvi ljudi treba da budemo", ukazao je Marinković.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Vladimir Penezić, Strahinja Bjelić i Marko Marinković su pešačili od 4. do 23. oktobra do manastira Hilandar kako bi pružili podršku i prikupili novčana sredstva za pomoć deci oboleloj od retke bolesti, u javnosti poznate kao "deca leptiri".

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, zajedno sa direktorom policije generalom policije Draganom Vasiljevićem, primio je u Palati Srbija trojicu pripadnika policije nakon hodošača i uručio im po novčić sa likom Jakova Nenadovića.

(Telegraf.rs/Tanjug)