Predsednica Opštine Bački Petrovac: "Opremanje industrijske zone prioritet, cilj je privući mlade investitore"

"Bački Petrovac je mala opština, ali u svakom mestu oni koji prvi put dođu ovde imaju šta da vide. Ljudi su srdačni uvek, vole da ih drugi posećuju, da ih upoznaju sa svojim načinom života, da se pohvale svojim radom. Tako da imaju šta da vide", poručuje Viera Krstovski, predsednica Opštine Bački Petrovac u intervjuu za Telegraf.

Sa njom smo razgovarali o realizovanim, aktuelnim i budućim projektima: opremanje industrijske zone, adaptacija Muzeja vojvođanskih Slovaka, putna i komunalna infrastruktura, ekologija, obnova i proširenje školskih i predškolskih ustanova...

• Na obeležavanju dana opštine Bački Petrovac, opremanje industrijske zone ste predstavili kao prioritet u budućem periodu. Koje sve to aktivnosti, odnosno radove, to obuhvata i koja je njihova vrednost kao i vremenski okvir realizacije? 

Da, opremanje industrijske zone jeste jedan od projekata koji je prioritet, a sa kojim krećemo u realizaciju već ove godine. Javna nabavka je raspisana, krenuće se i sa radovima, a u sledećoj građevinskoj sezoni ćemo nastaviti sa radovima. Vrednost ukupnih radova je oko 150 miliona. Biće to zapravo izgradnja puteva S2 i S7, ali i kompletnih priključaka - za kanalizaciju, vodovod, javnu rasvetu, kao i energetskih. Sve to biće rađeno sa ciljem da kad zona krene sa radom sve bude spremno za privrednike koji će se tamo smestiti.

Nama je cilj ovog projekta, vrlo značajnog za našu sredinu, da se poveća broj mogućnosti zapošljavanja i da se privuku i mladi kao investitori. Takođe i da se pruži šansa mladima da funkcionišu u svom okruženju.

• U Bačkom Petrovcu će takođe biti velikih komunalnih radova, između ostalog ulaganja značajnih sredstava u kanalizaciju naseljenih mesta na teritoriji opštine. Za to je, kako ste ukazali, potrebna podrška sa viših nivoa vlasti. Dokle se stiglo po tom pitanju i na čiju tačnu pomoć i u kom obimu možete računati? 

Što se tiče pitanja kanalizacije, njega treba rešiti u naseljenom mestu Bački Petrovac i Kulpin, dok ostala dva mesta imaju rešeno to pitanje. Takođe za kanalizaciju, odnosno za ova dva mesta, vežemo i izgradnju vodovoda, odnosno adaptaciju vodovodne mreže. Što se tiče same kanalizacije i Bačkog Petrovca, mi imamo gotovu tehničku dokumentaciju, imamo gotove i projekte da bismo mogli da apliciramo. Mi jesmo u tome da tražimo sredstva od strane ministarstva.

Obratićemo se pokrajinskim sekretarijatima, te možemo da tražimo da li ima neki oblik pomoći od strane same Republike Slovačke, jer su vrednosti tih projekata, što se tiče samog projekta radova na kanalizacionoj mreži Bačkog Petrovca oko milijardu dinara, a što se tiče naseljenog mesta Kulpin oko 700 miliona. To ne možemo sami kao opština da iznesemo. Mi svake godine radimo deo ulica i u jednom delu teritorije naše opštine funkcioniše kanalizacija, ali sami ne možemo sve da završimo, zbog tog projekta koji jeste obiman.

• A kada je reč o podršci, odnosno o međusobnoj saradnji, naglašavate da vam je, osim ministarstva, vrlo važna i relacija sa pokrajinskim sekretarijatima. Jedan od projekata koji vas povezuje sa sekretarijatom, konkretno za turizam, jeste adaptacija Muzeja vojvođanskih Slovaka. Šta nam možete reći o tome? 

Da, Muzej vojvođanskih Slovaka ima sedište u Bačkom Petrovcu i u stvari to je funkcionisalo ranije kao dva muzeja, odnosno kao Galerija Zuske Medveđove i kao nacionalni muzej u Bačkom Petrovcu, koji je pre svega u sklopu svoje postavke imao sobu koja je prikazivala kako se nekada živelo, odnosno kako je izgledala Slovačka soba.

Slovaci imaju trenutno najstariju kuću u opštini, za neke svoje postavke, međutim, nemaju adekvatan prostor za funkcionisanje i za postavku svega što je značajno za njihovu istoriju življenja u Vojvodini.Zbog toga je opština odlučila da staru opštinu uredi, odnosno adaptira za potrebe muzeja. Jeste to i da se ukaže na neku tradiciju, odnosno na istoriju, ali bi hteli i da bude izvršena digitalizacija svog materijala koji imaju, svog tog nasleđa. Međutim, to može isto da bude deo, ali i da se osavremeni, odnosno sam njihov rad. Mi imamo dobru saradnju sa samim pokrajinskim sekretarijatom baš vezano za adaptaciju ovog prostora.

Ove godine smo dobili sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za turizam, kao što ste rekli, ali i za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama. U pomenuti muzej će biti uloženo oko 30 miliona u opremanje. Sad se treba da se adaptira i renovira krov, a sledeća faza nam je vezana i za traženje sredstava i od same Republike Slovačke.

Postoje i tamo konkursi na koje mogu da konkurišu institucije, ali i udruženja, a vezano za kulturu i kapitalne projekte. Hteli bismo mi i tamo. U stvari, to je projekat koji ima jako veliku vrednost. Svake godine mi oko 10 miliona uložimo u taj prostor, ove godine će biti 30 miliona. Zato nam ide polako, ali sada, već kako smo pričali i sa inženjerima, kad rešimo pitanje krova, onda će biti lakše. Brže će da se rešavaju i ove ostale adaptacije.

• Slovaci su inače većinsko stanovništvo kod vas. Na koje sve načine u sferi kulturnih, gastronomskih, umetničkih i drugih dešavanja, negujete sve ono što čini njihov nacionalni identitet? 

Da, Slovaci su većinsko stanovništvo u opštini Bački Petrovac. Mi imamo četiri naseljena mesta. U dva naseljena mesta žive Slovaci. U jednom, to je Kulpin, je pola-pola, odnosno žive i Srbi i Slovaci, a u četvrtom, u Magliću, većinsko stanovništvo je srpsko. I ta zajednica funkcioniše normalno, nema nekih prepreka ili nekih nesuglasica.

Opština Petrovac funkcioniše većinom tako što su ljudi složni i trude se da doprinose svom okruženju. Svaka zajednica, odnosno svako mesto jeste posebno samo za sebe u smislu tih manifestacija i svako obeležava nešto drugačije, tako da je to i raznovrsno, te i međusobno posećeno i podržano. Najveći praznik Slovaka u Srbiji koji se slavi su Slovačke narodne svečanosti, to jest dolazak Slovaka na ove prostore, na Donju zemlju. Ta manifestacija bude u Bačkom Petrovcu. To je u mesecu avgustu i ona je proglašena od pokrajinske vlade kao manifestacija od posebnog značaja.

Takođe, jako je poznat festival u Bačkom Petrovcu je "Klobasa fest", koji je počeo tako što je promovisao petrovčki kulen, koji jeste i brend našeg naše opštine, ali onda se ta manifestacija proširila na to da postoji takmičenje, da dolaze ljudi iz drugih opština, čak i iz drugih država, da se takmiče u proizvodnji svog kulena. To je takmičenje gde komisija bira najbolje kobasice, a sama organizacija Klobasa festa ima takvu saradnju sa mestom Martin iz Republike Slovačke da oni koji pobede ovde idu tamo na istoimeno takmičenje. To su dve najveće i najpoznatije manifestacije.Takođe, u Gložanu imamo manifestaciju "Tancuj, tancuj". To je festival vezan za kulturno-umetnička društva koja funkcionišu u našoj državi, a koja se bave plesom i tradicijom Slovaka. Ta duštva se međusobno takmiče. U Kulpinu imamo recimo festival koji se nekada zvao "Svadba nekad i sad ", a gde se pre svega predstavlja kako je svadba izgledala nekada ili kako su se ti običaji možda preoblikovali u sadašnjem, savremenom dobu.

A što se tiče samog Maglića, tu imamo proslavu Vidovdana, program na kome učestvuju kulturno-umetnička društva, ali i kocerte na kojima biva predstavljena kultura koja jeste tradicionalna, ali i savremena u samom tom mestu.

Značajno je spomenuti i to da u Bačkom Petrovcu postoji i biblioteka Štefana Homala, koja ima veliki fond na slovačkom jeziku. Takođe, ovde se nalazi i i sedište jedinog profesionalnog pozorišta Slovaka u Srbiji, a i Matica Slovačka u Srbiji ima sedište kod nas.

Turističku organizaciju imamo takođe, a ona se trudi da informiše o svemu što se kod nas dešava, ali značajna su i udruženja građana. Važno je reći i da u svakom mestu imamo kulturno-umetničko društvo. Tu su i udruženja koja se bave kulturom , vredne žene, a i penzioneri takođe imaju neke svoje aktivnosti. Gimnazija ,"Jan Kolar’" sa domom učenika kao slovačka gimnazija ima središte u Bačkom Petrovcu. Bački Petrovac je uvek smatran nekom kolevkom ili središtem Slovaka u našoj zemlji.

• Poznati ste po tome i što veoma ulažete u sport. Koje su tu sredstva u opticaju?

Što se tiče samog sporta, najviše se možda ulaže u taj školski sport, odnosno da se podrže deca da se bave sportom ili neka talentovana deca koja u sklopu udrženja idu na neka takmičenja. Takođe imamo i sportske organizacije koje imaju dobre rezultate. Mi svake godine samo za to udruženje, odnosno sportske organizacije, izdvajamo oko 10 miliona, to je po konkursima.

Svaka škola, recimo, u okviru svog objekta ima sportsku salu, gde takođe podržavamo i njihovu saradnju sa udruženjima, da im izlaze u susret, ali i oni da imaju razne sekcije. Te sekcije pronalaze talente. U sklopu toga naša uloga jeste i da održavamo i pomažemo tim školama da se sve to funkcioniše, tako da imali smo i takve projekte, neko redovno održavanje kao što je recimo krečenje,popravka krovova...

Prošle godine smo dobili sredstva za uređenje terena u naseljenom mestu Maglić koji može da se koristi i van školskih i van sportskih udruženja. Dakle, to je za svu decu. Oni imaju mogućnost da se sportom bave i rekreativno - fudbalom, košarkom, odbojkom ili već šta ih interesuje.

• Investiranja takođe ima i u proširenju kapaciteta i obnovi vrtića, odnosno škola. Šta je tu urađeno, a šta je tek u planu?

Da, preškolska ustanova "Včielka". Tu se pojavljuje potreba za povećanjem kapaciteta i to jeste u planu. Imamo tehničku dokumentaciju gotovu za preškolsku ustanovu, za objekat u Bačkom Petrovcu i za objekat u Magliću. Hteli bismo da krenemo sa dogradnjom u Bačkom Petrovcu, da povećamo kapacitete i da sve potrebe roditelja, koji su pre svega zaposleni, ispunimo da bi mogli normalno da funkcionišu.

A što se tiče osnovnih škola, Osnovna škola u Bačkom Petrovcu "Jan Čajak", kao i Osnovna škola "Žarko Zreljanin" u Magliću. Tu imamo tehničku dokumentaciju spremnu za apliciranje, za rekonstrukciju i tu bi trebalo da bude velika rekonstrukcija i modernizacija samih škola. Što se tiče Osnovne škole "Jan Amos Komenski" u Kulpinu, tu hoćemo da pravimo projekat za povećanje energetske efikasnosti, da se obnovi fasada i da se "utopli".

Što se tiče same osnovne škole u Gožanu, "Jozef Marčok Dragutin", takođe imamo projekat za obnovu i rekonstrukciju krova, kao i rad na samoj izolaciji odnosno povećanju energetske efikasnosti.U svim školama ali i institucijama našim smo, recimo, što se tiče same te energetske efikasnosti, radili na obnovi samih kotlova, odnosno adaptaciji sistema grejanja. Tako da sve škole redovno funkcionišu i bezbedne su.

• Nije zanemarena ni oblast poljoprivrede, gde možemo pomenuti značajnu podršku koju su poljoprivrednici dobijali od opštine, a za otklanjanje posledica nevremena u periodu koji je iza nas. Koja je oblast agrara dominantna u Bačkom Petrovcu i za šta sve bivaju opredeljena sredstva iz budžeta?

Da, što se tiče poljoprivrednika, mi imamo i dobru saradnju sa samim udruženjima, a oni svake godine u saradnji s nama rade na uređenju atarskih puteva. Takođe imamo i mi svoje projekte uređenja sistema za odvodnjavanje.

Što se tiče samog tog nevremena što ste spomenuli, to je nešto za šta smo dobili podršku od pokrajinske vlade da se pomogne poljoprivrednicima kroz sredstva za nadoknadu štete. To su ljudi koji gaje kulture koje se kod nas najčešće koriste, poput kukuruza, soje, pšenice. Takođe, tu su bili i povrtari, odnosno proizvođači krompira i paprike. Štetu od nevremena 2024. godine najviše su imali poljoprivrednici u katastarskoj opštini Gložan najviše i katastarskoj opštini Bački Petrovac.

Ove godine smo dobili sredstva da im pomognemo da nadoknade deo štete koju je pretrpeo rod. Što se tiče naših poljoprivrednika, oni se najviše bave ratarstvom, ima i stočara, voćara.Mi se trudimo da raznim projektima, kad vidimo da možemo da apliciramo, nađemo način kako da im pomognemo, pa makar to bile i neke edukacije. Imali smo i toga za njih, kao i pružanje nekih informacija. Trudimo se da im pomognemo jer nam je u interesu da podržimo nešto čime se ljudi primarno bave u našoj opštini.

• Pešačke staze, kolski prilazi i državni putevi takođe su nešto na čemu će se raditi. Šta je tačno planirano u tom pogledu?

To je jedan projekat koji jeste neophodan za samo naseljeno mesto Bački Petrovac, jer smo mi deo jedne ulice zatvorili za pešačku zonu i sad se pojavila potreba za parking mestima. Zato jeste u interesu i da se obnovi i ta parking zona, odnosno da se poveća broj parking mesta, te se time obezbedi bezbedan saobraćaj, jer se kod nas ljudi dosta kreću biciklima i peške.

Za taj projekat tehnička dokumentacija je gotova, a sa tim ćemo takođe aplicirati na projekte i to uz državni put. Zato što jeste u interesu i da obezbedi što više parking mesta, kao i što više tih pešačkih staza, kolskih prilaza, najviše zbog bezbednosti dece, starijih, ali i ljudi koji se tuda svakodnevno kreću idući na posao.

• Jedan od prvih utisaka koji neko stekne kada prvi put kroči u Bački Petrovac jesu čiste ulice. Koliko pažnje polažete u ekologiju?

Naši ljudi imaju razvijenu svest što se tiče ekologije i zaštite životne sredine. Imamo i udruženja koja su se dosta aktivno bavila time. U školama se takođe bave i sami nastavnici i učenici time kako to funkcioniše.Tako da deca kroz neke obaveze znaju kako treba da se čuva okolina da bi bila čistija i održivija. Takođe, mi svake godine imamo program koji jeste vezan za zaštitu životne sredine i koji se bavi time dase sadi što više drveća, kao i cveća. Javno komunalno preduzeće svoju ulogu takođe dobro obavlja i mi se trudimo da i njima izlazimo u susret. Recimo i sad smo dobili projekat za kupovinu novog kamiona-smećara da bi i njima bilo lakše i efikasnije da rade.Što se tiče same deponije, tu smo uzeli smo učešće u projektu otvaranja regionalne deponije, pa da se i to pitanje na neki način reši. Samo komunalno preduzeće traži način da nađe partnere da se počnu opet da se bave separacijom otpada.Najbitnije je da zaista ekološka svest postoji, a sad možemo da krenemo u neke konkretne aktivnosti da bismo postigli još bolje rezultate.

• Osim tih ekoloških projekata i oni koji su vezani za energetsku efikasnost su takođe nešto što u svakoj opštini koja želi da se razvija, a takva je i vaša, stvara uslove za kvalitetniji i zdraviji život svojih građana. Pa hajde da navedemo ono što je najbitnije urađeno po pitanju energetske efikasnosti?

Što se tiče energetske efikasnosti, mi tu imamo saradnju sa Ministarstvom za energetiku i rudarstvo po konkursu koji svake godine raspisuju konkursu, gde mi apliciramo i dobijemo sredstva. To je veoma cenjeno od strane naših građana, jer to je uređenje, odnosno energetska efikasnost usmerena prema domaćinstvima. Ljudi to stvarno koriste. Dobijamo sredstva ali takođe izdvajamo i iz našeg budžeta, novac za zamenu prozora, vrata, izolacije.

Što se tiče samih škola ili naših institucija kao što su i pozorište, biblioteka, muzeji, mi sa njima svima imamo dobru saradnju. Oni znaju da da im opština, uvek kada hoće da rade te velike kapitalne projekte, izađe u susret. Pišemo projekte, inženjeri izađu na teren, tako da je to dosta sređeno.Spominjala sam već da smo u nekim školama obnavljali sistem grajanja, takođe izolacije smo radili na svim objektima. Radili smo i na kulturnim institucijama gde se okuplja veliki broj građana. Za školeimamo gotove projekte.

Nešto što je još zanimljivo za ekologiju, je što svake svake godine imamo u ponudi pomoć građanima pri kupovini bicikla. Tako doprinosimo smanjenju gužvi u saobraćaju, pa samim tim i očuvanju životne sredine.

• I na kraju, šta možete da poručite ljudima koji nikada nisu posetili Bački Petrovac? Zašto sve vredi doći ovde? Po čemu je on specifično vredan?

Bački Petrovac je mala opština, ali u svako mestu ima šta da ponudi. Ljudi su srdačni uvek, prijatni su, vole da ih ljudi posećuju, da pokažu i da upoznaju sa svojim načinom života, da se pohvale svojim radom.

Posetioci imaju šta da vide, šta da posete u bilo kojem dobu godine. Ja se nadam da će svako ko dođe da naći nešto što ga interesuje i da naučiti i nešto novo, ali i da će da ode sa nekim dobrim gastronomskim jelom ili sa nekim doživljajima.

(Telegraf.rs)