Sutra se slavi Mitrovdan, peta najčešća slava u Srbiji: Stari veruju da ako bude snega, čeka nas OVO

Srpska pravoslavna crkva sutra slavi praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, u narodu poznatiji kao Mitrovdan.

Slava je posvećena Svetom Dimitriju Solunskom, poznatom po hrabrosti i veri, i simbolizuje snagu, zaštitu i prelazak iz jeseni u zimu.

Preporučujemo

Mitrovdan je posvećen antičkom komandantu Soluna iz trećeg veka, mučenom i pogubljenom zbog širenja hrišćanstva. Rođen je u Solunu, za vreme cara Maksimilijana. Ignorisao je carevo naređenje da progoni hrišćane i javno je propovedao hrišćanstvo.

Kada je car čuo da je solunski zapovednik hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu, gde je mučen i pogubljen. Solunski hrišćani Dimitrija su tajno sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom grada Soluna.

Po predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi, a i danas se veruje u lekovitost njegovih moštiju.

Crkveni spisi navode da je potom sveti Dimitrije "bdeo nad svojim gradom i spasavao ga zemljotresa i drugih nesreća". Svetog Dimitrija, osim Grka, posebno slave Rusi i Srbi. Kod Rusa je njegov kult počeo da se širi još u 12. veku.

Oni su ga 1581. godine izabrali za zaštitnika Sibira. Njegov praznik je jedan od najvećih praznika u Ruskoj crkvi. I u Srbiji su Svetom Dimitriju posvećeni mnogobrojni hramovi, uključujući i crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani. Krsna je slava brojnih porodica i ime nekih esnafa, a u mnogim mestima na ovaj dan održavaju se zavetine.

Po broju svečara, Mitrovdan je peta slava u Srbiji.

Gradovi u Srbiji, Kosovska Mitrovica i Sremska Mitrovica, dobili su ime po Svetom Dimitriju Solunskom Mirotočivom. U našem narodu važi običaj da se Mitrovdan smatra za dan kada dolazi zima. Ako padne sneg za Mitrovdan, prema predanju, zadržaće se do aprila.

Važi i obrnuto, lepo vreme na 8. novembar najavljuje blagu zimu.

Dok je Srbija bila pod Turcima, govorilo se da su se hajduci na Mitrovdan razilazili i skrivali kod svojih jataka, da bi se ponovo sastali na proleće, za Đurđevdan.

Otud i poznata izreka "Mitrovdanak - hajdučki rastanak i Đurđevdanak - hajdučki sastanak".

U narodu se veruje da do Mitrovdana treba završiti sve velike poslove koji se rade napolju i da na taj dan ne treba izlaziti iz kuće.

Postoji i još jedno predanje u vezi sa Mitrovdanom - da na taj dan nije dobro prekorevati decu, čak i ako su bila nevaljala, jer će onda biti takva cele godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)