Odluka o zgradi Generalštaba je KONAČNA! Poslanici usvojili leks specijalis

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas leks specijalis o zgradi Generalštaba koji podrazumeva realizaciju projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između Ulica kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske.

Od 171 prisutnih poslanika, "za" je glasalo 130, "protiv" je bilo 40, uzdržanih poslanika njie bilo, a nije glasao jedan.

Preporučujemo

Kako je navedeno u obrazloženju tog Zakona, revatilizacija tog prostora predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Srbije.

Usvojeni Zakon podrazumeva da svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama, svi državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, kao i drugi organi i institucije koji vrše javna ovlašćenja, dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti.

Takođe, imajući u vidu odredbe Ustava Srbije, zakon predviđa da realizacija projekta bude uređena na delimično drugačiji način od opštih propisa, a bez narušavanja osnovnih principa propisanih drugim zakonima i zakonitosti.

Objekat Generalštaba sagrađen je od 1956. do 1965. godine i korišćen je kao adminstrativna zgrada za vojne rukovodioce, a tokom NATO agresije 1999. godine zgrada je bila gađana u dva navrata i u velikoj meri je oštećena.

Vlada Srbije je 2005. godine donela odluku o utvrđivanju zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu za spomenik kulture i čini ga kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, a prostorno kompleks čine dve celine i to zgrada "A" i zgrada "B".

Tokom 2010. godine izvedeni su radovi na rušenju dela zgrade ''A'' - aneksa na objektu 2D u Nemanjinoj 15, a tokom 2014. urađena je Studija ocene stanja kontrukcije oštećenih zgrada ''A'' i ''B''.

Tokom 2015. i 2016 godine izgrađena je tehnička dokumentacija i izvedeni su radovi na sanaciji - rušenju zgrade ''A'', odnosno na rušenju nestabilnih delova objekta, kao i delimična sanacija konzolnog dela objekta prema Nemanjinoj ulici.

Prilikom izvođenja ovih radova srušeno je oko 2.900 metara kvadratnih a takođe su izbetonirani nedostajući armirano-betonski konstruktivni elementi koji utiču na stabilnost dela objekta i ugrađena su čelična ukrućenja konzolnog erkera iznad Nemanjine ulice.

Nakon završetka radova urađen je pregled objekta koji je ukazivao na to da su nakon uklanjanja zarušenih delova i ''ogoljavanja'' konstrukcije uočene prsline i pukotine, zbog čega je za buduću namenu potrebno obaviti obimnu sanaciju i konstruktivnih elementa, kao i da se sve tavanice koje su u velkoj meri oštećene, zamene novim.

Saglasno stručnim mišljenjima koja su pribavljena, ukazano je da postoji opasnost od dalje degradacije objekta, ukoliko investitor ne ograniči rok za privođenje objekta nameni, navodi se u obrazloženju zakona.

Dodaje se da je takođe bilo celishodno da se do trenutka rekonstrukcije uradi konzervacija objekta, kao i da se geodetska kontrola obavlja na svakih šest meseci.

Nakon radova iz 2015. i 2016. godine nije bilo dodatnih radova na objektima, što, kako se ističe, ukazuje na nepohodnost da se što pre pristupi ubrzanim aktivnostima koje će u potpunosti rešiti pitanje objekata koji je 1999. godine tokom NATO agresije u velikoj meri oštećen usledbombardovanja, kao i da se u okviru projekta podigne odgovarajući memorijal, odnosno spomen obeležje, koje bi obezbedilo očuvanje kulturnog nasleđa.

Polazeći od svega navedenog, proizilazi da realizacija ovog projekta predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Republike Srbije, navodi se u obrazloženju.

Zakon stupa na snagu u roku kraćem od osam dana od njegovog objavljivanja u Službenom glasniku.

(Telegraf.rs/Tanjug)