Šator od ćebadi, gumenjaci i sendviči sa krastavčićima: Da li je ovo zaista bilo najbolje vreme za odrastanje?

"Vi ste ranije živeli bez telefona ?" - pita u jednom videu na Tik Toku mlađana ženska persona. Muškarac stariji od nje joj odgovara "Da, što? Sad ću da ti pokažem? I onda kreću odgovori na njeno iščuđavanje, uglavnom tipično za generacije rođene od 2000-te godine na ovamo.

Preporučujemo

Deca su napolju i "igraju lastiš", zime su sa onim snegovima "do kuka", pa se sankaju probijajući se između gomile snega sa desne i leve strane, ljuljaju se na ljuljaškama do iznemoglosti i skosrto da okrenu krug oko šipke iznad glave.

Kad smo kod pomenutog igranja, znali su klinci i klinceze tog "davnog doba" da naprave sebi originalnu zgodu uz malo truda i bez ikakvih skupih "kerefeka". Recimo - šator od trske i trave u dvorištu. Ništa čudno ako uzmemo u obzir da su deca koja su stasavala na prelazu između osamdesetih i devedesetih isti taj "zaklon" pravila posred dnevnih ili svojih soba.

E onda dolazimo do jednog skoro pa potpuno izgubljenog običaja, a to je proslavljanje rođendana kod kuće, uz "crni i žuti sok" i sendviče koje je mama napravila.

Danas su igraonice pravilo, a proslavljanje "Divnog dana" u toplini doma svoga - izuzetak.

Neretko možemo čuti da su današnje generacije imunološki gledano manje otporne nego pre i nekako "ne daj bože da se isprljaju". O kiši da ne pričamo...valjda će se istopiti.

A nekada? Nekada su ih roditelji puštali da se izblatnjave, da šljapkaju veselo po baricama obuveni u čizme zvane "gumenjaci". I šta im je falilo? NIšta baš! Lekar ih je viđao možda jednom do dvaput godišnje.

Što se tiče njihovog zdravlja, hteli mi to ili ne da priznamo, i odrasli i deca su pre koju deceniju bila nekako zdravija i jača. Jedan od razloga za to bila je veća fizička pokretljivost i više "prirodnih" aktivnosti poput šetnje, igranja loptom napolju, trčanja, vožnje bicikla po strmim puteljcima.

Kad smo kod lopte...kad ste poslednji put, a da nije možda čas fizičkog vaspitanja u pitanju, čuli i videli da se devokčice i dečaci igraju čuvene igre "Između dve vatre"? Danas su te dve vatre verovatno priustne kod recimo dva dečaka kojima je plamen deo kompjuterske igrice, zbog koje se jedan protiv drugog bore, svako iz svoje fotelje ili stolice.

Stolice iz koje se kaop hipnotisan sadržajem sa ekrana ne pomiče satima. Osim možda do toaketa kad treba da ode i malo manje možda - da jede.

E tu dolazimo do klučne stvari koja je verovatno jedan od glavnih krivaca zašto je danas, činjenično, sve mnogo drugačije kad je u pitanju odrastanje.

Ekran! Ta u 21. veku. tako nužna petoslovna reč, a zapravo veliki "opijat" kako za decu tako i za nas odrasle.

Od kraja devedesetih kad su krenule SMS poruke koje su tad bile reavolucija i sadržaj koji smo jedva čekali da nam stigne od nekih bitnih osoba, do današnje veštačke inteligencije, koja nam vršlja po mozgu preko tih malih uređaja.

Ne bismo da zvučimo kao pećinski ljudi, nesvesni veka u kome smo, ali, evo reći ćemo - DA, NEKADA SE DEFINITIVNO "ZDRAVIJE" ŽIVELO!

Jer...bili smo slobodni(ji)!

(Telegraf.rs/Šabačke vesti)