Srbi kažu da je OVO najbezdušniji tvit: Evo šta se desi onima koji nemaju decu! Stručnjak otkrio pravu istinu

"Nije prirodno nemati decu, vidim šta se dešava mnogima koji ih nemaju." Ovo je samo početak cele objave jedne korisnice sa mreže "Iks",  koja je ovih dana uzburkala društvene mreže u Srbiji i u kojoj se tvrdi da ljudi nemaju razloga da se ne ostvaruju kao roditelji, te da je to jako egoistično i pogrešno. Korisnici koji su imali prilike da istu pročitaju, nisu nimalo ostali nemi, pa su objasnili zašto je zapravo ova objava pogrešna i nimalo "na mestu".

"Nije prirodno nemati decu, vidim šta se dešava mnogima koji ih nemaju. Egoizam i opsednutost svojim izgledom i uživanjem, pretvaraju ljude u četrdesetim u karikature. Nismo stvoreni da spucamo ceo životni kapacitet na sebe", glasi cela njena pomenuta objava zbog koje je javnost u Srbiji "na nogama".

Preporučujemo

Naprotiv, u komentarima ispod ove, za mnoge, neprijatne izjave i konstatacije nadovezali su se mnogobrojni korisnici, kivni i besni zbog konstantnog zadiranja u tuđe živote i mišljenja puna predrasuda, među kojima je bio i jedan psihijatar koji je dao svoje viđenje ove situacije.

"U svojih mnogo godina rada sa ljudima jos ne upoznah srećnog roditelja koji piše ovakve stvari i kome smetaju oni bez dece. Ovakvi stavovi su teške projekcije onih kojima roditeljstvo pada kao ogroman teret i koji su izuzetno nesrećni zbog istog", glasio je komentar čoveka, koji je, kako navodi, psihijatar.

"Znam ljude koji žive punim plućima bez dece, ne pada im na pamet da ih imaju i zabole ih uvo o smatranjima. Gledati sebe i ne komentarisati druge je stvar elementarne poznaje sveta oko sebe", glasio je još jedan vidno uznemiren korisnik zbog gore navedene "iks" objave.

Bilo je i onih koji su, a takođe uvređeni objavom, prokomentarisali kako ljudi u životu mogu imati i druga interesovanja, koja uopšte ne moraju biti vezana za roditeljstvo.

"Često razmišljam što ljude navodi da misle da su deca poenta postojanja. I shvatila sam da postoje ljudi koji imaju gomilu interesovanja, svestrani, bogat unutrašnji život, a neki jednostavno nemaju ništa od toga. I mnogo mi bude smijesno kad neko po difoltu osobu bez dece", glasio je on.

"Potpuno je prirodno nemati decu. To ne implicira "egoizam i opsednutost svojim izgledom i uživanjem". Bukvalno smo "stvoreni da spucamo ceo životni kapacitet na sebe" - za nekog to uključuje decu, za nekog ne. Deca se u dobrom delu dobijaju iz sebičnih i pogrešnih razloga", napisao je potom još jedan kivan korisnik nakon čitanja sporne objave.

Javila se i osoba koja je smatrala da je objava "neukusna" iz više razloga, jer postoje i oni ljudi koji, iako decu žele, ne mogu da ih imaju.

"Skoro nisam pročitao bezdušniji tvit. Šta sa parovima koji iz nekog razloga ne mogu da imaju decu? Da se zakopaju živi? Postoje ljudi koji smatraju da ne bi bili dobri roditelji ili koji ne žele tu vrstu obaveze i nemaju dece. Šta sa njima, da ih streljamo?", upitala je ona, očigledno uzrujana nakon pročitanog.

Na nedavno održanom panelu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, pod nazivom Efikasni odgovori na demografsku krizu, na kom je prisustvovao i Telergaf.rs fokus je bio na četiri makro efekta demografske krize. Kao najveći problemi, prepoznati su: izazovi roditeljstva, prevremeni mortalitet, upravljanje migracijama i starenje stanovništva.

Faktori za smanjenje roditeljstva u Srbiji 

Prema rečiuma dr Vladimira Nikitovića, predsednika Društva demografa Srbije za Telegraf.rs, veoma je teško dati sažet odgovor zašto se roditeljstvo sve više odlaže kod nas iako želja kod većine ljudi, prema istraživanja, za tim postoji, s obzirom da su faktori koji su ranije počeli da utiču na ovo smanjenje roditeljstva ostali i oni se teško menjaju, dok su samo dodati neki novi.

"To su svi ti zaista izazovi savremenog društva koji ljude odvlače od toga. Recimo te neke prirodne potrebe za reprodukcijom, jer i dalje naša istraživanja govore da najveći broj ljudi želi decu, a od tog među njima veliki broj želi više nego dvoje dece. Međutim, postoji raskorak između želja i mogućnosti", priča on, pa dodaje koji su faktori koji dovode do smanjenja roditeljstva. 

"To su samorealizacija i individualizacija, kao je neka civilizacijska tekovina ali ima svoje dobre i loše strane. S druge strane imamo i dodatne faktore u vidu nesigurnosti na tržištu rada. To je ono što je postalo globalni problem, a našem društvu dodatno. Takođe, imate i ono što je interesantno upravo u najvećim gradskim sredinama, poput konkretno, kod nas, Novog Sada i Beograda. Tu se, naime, šire posmatrano, rodi blizu polovine dece. Upravo u tim sredinama je roditeljima najteže da usklade svoje privatne, porodične, roditeljske obaveze sa obavezama posla i zato vrlo često ostanu na jednom detetu. To znamo da je ozbiljan problem.

Prvo dete u tom smislu nije problem kada mi govorimo da l' ga treba finansijski poticati. Ne, ono je obično plod želje dvoje ljudi. Međutim imamo taj drugi faktor koji smo videli poslednjih 20-ak godina i sve je jači. Radi se o tome da sve veći broj ljudi, uprkos finansijskom faktoru, odustaje od roditeljstva zbog problema u partnerskim odnosima. E onda kad bi u kasnijim godinama i hteli, teško je ostvarivo. Tu su i problemi sa seksualnim i reproduktivnim zdravljem.

Imate određen broj ljudi koji odustaje, što voljno, što nevoljno od roditeljstva, a oni koji dođu do toga, imaju te probleme koji jesu, kako nam govori dalje dr Nikitović, i materijalne prirode.

Takođe, svi žele da deca budu spremna jda se uključe u život, u društvo. Znači ne samo da budu obrazovana, nego da imaju što više veština. Svi znamo koliko je to danas teže nego recimo pre 30 godina. Opet, imate situaciju da čak i kada ste u prilici da ih obezbedite i da steknete krov nad glavom, vi onda imate i onaj socio-psihološki momenat ili čisto psihološki. To su, recimo, loša iskustva sa prvim roditeljstvom iz raznoraznih razloga koje na kraju dovedu do toga da majka ne želi više da rađa, mada bi možda suštinski to i htela. Naravno, ne mora to nužno biti loše iskustvo u zdravstvenoj ustanovi, već i sa partnerom, sa celom tom novonastalom situacijom, sa pomoći koju je imala, sa mogućnošću da dete ide i vrtić ili ne...", objasnio je za Telegraf.rs demograf Nikitović.

(Telegraf.rs)