Srbija postaje kao Grčka, nećete verovati šta uspeva u dvorištima naših domaćina i to usred jeseni

Kao direktna posledica promene klime, koja je dovela do svuda u svetu imamo sve blaže zime i toplije jeseni, uzgoj mediteranskog voća u Srbiji više nije nemoguć, pa se u srpskim dvorištima ovih dana mogu naći voćke koje smo nekada vezivali samo za ekstremno topla mediteranska mesta, dok je zbog toga poseban fenomen postalo selo Jelav kod Loznice.

Klimatske promene, naime, dovode do toga da su zime u Srbiji sve blaže, a leta duža i toplija, što stvara uslove slične mediteranskim. Delovi Srbije, posebno zapadni, postaju  zbog toga povoljni za uzgoj biljaka koje su tradicionalno uspevale samo u Grčkoj, Italiji ili Španiji.

Preporučujemo

Voće koje uspeva u dvorištima domaćina u Srbiji, a koje se pominje u kontekstu mediteranske klime je sledeće - limun, japanska jabuka ili kaki, kivi, ali i nar, dok je zabeleženo i da kod nekih domaćina u Srbiji limun i japanska jabuka daju veće prinose od tradicionalnog voća za to područje, poput šljive.

Selo Jelav u Srbiji fenomen 

Selo Jelav kod Loznice postalo je pravi medijski simbol i najbolji praktični primer klimatskih promena i uspešnog uzgoja mediteranskog voća u Srbiji, gde je najzapaženije domaćinstvo Janka Aleksića čije dvorište često nazivaju "Mediteran u malom", a koje nosi priznanje za najlepše dvorište u Loznici.

U njegovom dvorištu izuzetno uspešno rastu i rađaju limun (pogotovo sorta Sibirski limun, koja je poreklom iz Kine i otpornija je, ali daje obilan rod), japanska jabuka (Kaki), smokva i dren.

Glavna vest je da su limun i japanska jabuka u dvorištu porodice Aleksić ove jeseni dali rekordne prinose. Zabeleženo je da je stablo limuna rodilo više nego i jedna trešnja u selu, a da mediteransko voće daje veće prinose od tradicionalne šljive i trešnje u tom podneblju.

Vlasnik imanja već duže vreme uzgaja ove egzotične sorte, ali su ove godine, usled sve toplijih jeseni, dale izuzetno obilan rod.

Domaćini su se prilagodili novim plodovima i umesto tradicionalnih poslastica od šljive i džanarike, sada prave sok od limuna, džem i slatko od mediteranskog voća, ali i pokušavaju da dehidracijom  (sušenjem limuna na kriške), naprave i začinsko bilje za jela.

Ovaj primer služi kao inspiracija za druge voćare u Podrinju i celoj Srbiji, dok vlasnik imanja Aleksić veruje da će se polako širiti "talas sadnje raznoraznih mediteranskih biljaka".

Ljudi već dolaze po savete za uzgoj, pa čak i po kalem za sadnice.

Tako je Jelav kod Loznice postao živi dokaz da se Srbija, zbog klimatskih promena, polako pretvara u područje gde je uzgoj južnog voća moguć i, u nekim slučajevima, čak profitabilniji od tradicionalnih kultura.

(Telegraf.rs)