Dijabetes u eri novih tennologija: Senzori koji pomažu u praćenju, a evo i kako

Kontinuirane inovacije u praćenju šećera u krvi, davanju insulina i telezdravstvu stvorile su "digitalni svet" za osobe sa dijabetesom, mrežu povezanih uređaja i aplikacija koje pomažu da se bolje kontroliše bolest, smanjuju troškovi lečenja i poboljšava svakodnevni život pacijenata.

Danas, jedna od 11 osoba u svetu ima dijabetes, a predviđa se da će taj broj porasti na jednu od 9 osoba do 2045. godine, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere. Savremen način života, digitalizacija i ubrzan tempo svakodnevnice dodatno doprinose ovoj prognozi. Dijabetes predstavlja veliko opterećenje i utiče na mnoge organe u telu, pa nekontrolisan ili neotkriven dijabetes može izazvati ozbiljne i nepovratne komplikacije.

Preporučujemo

Kontinuirano praćenje glukoze pomoću CMG senzora i drugih povezanih tehnologija u velikoj meri je promenilo način na koji osobe sa dijabetesom tipa 1 i tipa 2 upravljaju svojom bolešću. Senzori obično mere nivo glukoze u tkivnoj tečnosti i prikazuju trenutni nivo, pravac i brzinu promene glukoze direktno na pametnom telefonu ili drugom uređaju pacijenta. Ovi podaci omogućavaju korisnicima da brzo reaguju, spreče nagle skokove ili padove šećera u krvi i donose bolje odluke u svakodnevnom samolečenju, jednostavnim pogledom ili skeniranjem svog uređaja.

- Naša iskustva kao savetnika za dijabetes u Farmaceutskoj komori Srbije, koji od 2019. godine pružaju standardizovanu farmaceutsku uslugu osobama sa dijabetesom, pokazuju da je korišćenje senzora, a posebno senzora u kombinaciji sa insulinskom pumpom, prava prekretnica za pacijente. Senzor ne samo da omogućava kontinuirano praćenje nivoa glukoze, već pruža i prediktivne alarme koji upozoravaju na potencijalno visoke ili niske vrednosti pre nego što postanu kritične. Ovo pacijentima daje veću kontrolu nad dozama insulina i brzinom infuzije, naročito tokom obroka ili fizičke aktivnosti, i motiviše ih da vode fleksibilniji život. Pored toga, smanjenje broja dnevnih injekcija i mogućnost diskretnog primanja insulina putem pumpe dodatno poboljšavaju kvalitet života - objašnjava Jasna Anđelković, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Foto: Farmaceutska komora Srbije

Dijabetes predstavlja veliko opterećenje i utiče na mnoge organe u telu. Nekontrolisan ili neotkriven dijabetes može izazvati ozbiljne i nepovratne komplikacije. Akutne komplikacije, poput hipoglikemije, dijabetičke ketoacidoze i hiperosmolarnog sindroma, mogu ugroziti život pacijenata. Redovnim praćenjem nivoa šećera u krvi, osobe sa dijabetesom mogu značajno smanjiti rizik od ovih problema.

Loše kontrolisan šećer u krvi može dovesti do dugoročnih komplikacija koje pogađaju vid, srce, krvne sudove, bubrege i nerve. Posledice mogu uključivati slepilo, dijabetičko stopalo koje često završava amputacijom, infarkt, moždani udar, anginu pektoris, povišen krvni pritisak, otkazivanje bubrega i dijabetičku neuropatiju. Hronične komplikacije značajno narušavaju kvalitet života i povećavaju rizik od smrti.

Foto: Farmaceutska komora Srbije

- Kao farmaceuti i savetnici za dijabetes, naš glavni cilj je da pacijentima pružimo podršku u svakodnevnoj kontroli bolesti. Edukacijom o pravilnoj primeni injekcione ili oralne terapije, redovnom praćenju nivoa šećera u krvi i prepoznavanju simptoma hipoglikemije i hiperglikemije, pomažemo pacijentima da spreče akutne komplikacije i preuzmu aktivnu ulogu u svom samolečenju. Takođe, savetujemo o ishrani, fizičkoj aktivnosti, kvalitetu sna, nošenju odgovarajuće obuće i redovnoj kontroli krvnog pritiska i lipidnog statusa, što doprinosi prevenciji hroničnih komplikacija, uključujući oštećenje vida, srca, bubrega i nervnog sistema. Tehnologije poput glukometara i senzora za kontinuirano praćenje glikemije, kao i redovni dnevnici samokontrole, omogućavaju pacijentima i farmaceutima da bolje prate dnevne varijacije šećera i donose informisanije odluke. Posebno je važno pratiti HbA1c, pokazatelj prosečnog nivoa glukoze u poslednja tri meseca. Rano i intenzivno regulisanje HbA1c, uz gubitak telesne mase i smanjenje faktora rizika, ključni su za sprečavanje dugoročnih komplikacija. Samo 1odsto niži HbA1c može smanjiti rizik od infarkta za 14 odsto, moždanog udara za 12 odsto, amputacija i smrti od periferne vaskularne bolesti za 43 odsto, i smrt prouzrokovanu dijabetesom za 21 odsto. Kombinovanjem edukacije, saveta i savremenih tehnologija, omogućavamo pacijentima da preuzmu kontrolu nad svojim zdravljem i vode kvalitetniji, sigurniji i fleksibilniji život uprkos dijabetesu - istakla je Bojana Letić, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

(Telegraf.rs)