Ovo su poslednje reči patrijarha Pavla: Medicinska sestra Mara otkrila trenutak koji će pamtiti ZAUVEK

Patrijarh Pavle, koji je preminuo 15. novembra 2009. godine u 95. godini života, bio je simbol skromnosti, mudrosti i vrlina. Pre nego što je zauvek sklopio oči, nije odabrao luksuznu grobnicu u Hramu Svetog Save na Vračaru, već je odlučio da bude sahranjen na malom crkvenom groblju u Rakovici. Iako je bio duboko poštovan i voljen, ne samo među vernicima, već i među onima koji nisu praktikovali veru, Patrijarh Pavle je ostavio snažan utisak kroz jednostavnost i snažnu duhovnost, a njegov poznati savet „budimo ljudi” postao je simbol njegovog života i dela.

Medicinska sestra Mara Tešić, koja je bila uz njega u poslednjim trenucima života, otkrila je 12 godina nakon njegove smrti kako je izgledao njegov kraj i koje su bile poslednje reči ovog velikog čoveka.

Preporučujemo

Poslednje trenuci sa Patrijarhom Pavlom

Mara Tešić se priseća trenutka kada je trebalo da odvede Patrijarha Pavla u crkvu u Vojnomedicinskoj akademiji, gde je boravio. Iako je Patrijarh bio ozbiljno bolestan, ona je bila u dilemi da li da ga pomeri, s obzirom na njegovu nemoć.

- Trebalo je da ga presvučem, stavim u kolica i odvedem u crkvu, ali bilo mi je jako teško da ga pomeram u tom stanju. Bio je toliko slab. I tada sam prišla njegovom krevetu i u tišini mu prišla sa svojom dilemom - ispričala je Mara za Objektiv.

U tom trenutku, Patrijarh Pavle, uvek s dubokim razumevanjem i pažnjom prema onima oko sebe, izgovorio je poslednje reči:

- Nemojte me, Maro, umoran sam.

Te reči bile su njegove poslednje, a nakon toga je usledio kraj.

Osećaj saosećanja i posvećenosti

Mara Tešić, koja je tokom svoje karijere bila bliska Patrijarhu Pavlu i drugim velikim crkvenim ličnostima, kao što su patrijarh Irinej i patrijarh German, kaže da je to što je upoznala Patrijarha Pavla najveća nagrada njenog života. Često se priseća njegove sposobnosti da prepozna potrebe drugih i pomogne im, bez potrebe za velikim rečima. Njegov život bio je posvećen pomaganju drugima, a poslednje reči, kao i celokupan njegov život, odražavaju njegovu skromnost i unutrašnju snagu.

(Telegraf.rs/Objektiv)