Ova škola u Srbiji rekla je DOSTA markiranoj odeći i kompleksima! Đaci sami tražili uniforme, usledio PREOKRET

Osnovna škola "Branko Radičević" iz sela Sedlare kod Svilajnca pravi je primer svim ostalim, jer je upravo ona prošle godine uvela uniforme među svoje učenike i tako postala prva obrazovna ustanova u Srbiji koja je započela tu praksu, a na inicijativu samih đaka kojima je, kako kažu, dosadilo "zagledanje" pojedinih vršnjaka u robne marke i materijalna stanja pojedinaca, kao i stvaranje nepotrebnog razdora i netrpeljivosti među njima.

O ovoj, kod nas još uvek neustaljenoj praksi, za Telegraf.rs govorila je sama direktorka Osnovne škole "Branko Radičević", Milica Šćepović, pa objasnila kada se sa istom tačno počelo, kako da su učenici dali tu inicijativu, ali i kako je posle godinu dana sama ideja zaživela.

Preporučujemo

"Prošle godine učenički parlament je došao na ideju, a kako bi se izjednačili i kako bi bili jedan tim. Prosto, oni su želeli da svi budu isti i tako je počela priča o školskim uniformama. Nakon toga smo odradili anketiranje svih učenika u školi, gde je preko 90 odsto učenika bilo zainteresovano. Zatim smo sa tom idejom izašli pred roditelje, koji su istu prihvatili, jer su hteli da podrže svoju decu. Takođe, lokalna samouprava nas je podržala i tako je od 1. septembra ona finansirala te prve komplete za učenike cele škole", objašnjava nam na početku razgovora direktorka škole koja ima, kako nam kaže, 8 razreda i koju pohađa ukupno 126 učenika.

Kako dalje priča direktorka, učenici škole prvenstveno su na ideju o uniformama došli zbog sitnijih incidenata koje su imali sa pojedinim vršnajcima, a koji su "zagledali" ko je šta obukao i u kavkom je materijalnom stanju.

"To je sve njihova ideja, mi smo samo bili tu da podržimo i da budemo srećni što su tako složni. Na kraju dana, ideja je odlična. Zatim, što se tiče tehničkih stvari, gledali smo da to bude nešto što je funkcionalno i nešto što mogu da nose svaki dan. Da to budu majice sa kratkim i dugim rukavima i da to budu duksevi koji su onako prijatni za nošenje od pamučnih materijala. Birali smo zajedno sa decom, pokazivali smo im neke modele tako da smo pronašli zajedničkim putem završni model. Čak su tu i roditelji bili informisani o svemu tome. Tako da su majice zelene boje, a duksevi su teget sa amblemom naše škole. Zelena boja je izabrana jer je to boja table, još jedna simbol obrazovanja", priča dalje ponosno direktorka Šćepović.

Nakon što je praksa sa uniformama zaživela, direktorka nam govori kako od nje sada vidi samo benefite, te da bi i druge škole trebalo da se ugledaju na njihov primer, što i čine.

"Prelepo je. Kada se uđe u učionicu i kada ih vidite tako odevene, oni izgledaju kao jedan tim, kao jedna celina. Više tu nema gurkanja, zagledanja ko šta nosi, kako izgleda, a to nam je i bio cilj i to je najbitnije iz svega ovoga", dodaje direktorkam, pa kaže da se ostale škole već raspituju oko procedure uvođenja uniformi i ugledaju se na njih.

Ipak, nisu uniforme jedina posebnost ove škole kod Svilajnca, jer, kako nam dalje govori direktorka, oni već četiri godine unazad mogu da se pohvale činjenicom da su mobilni telefoni na časovi zabranjeni, te da uopšte ne smeju da budu kraj učenika dok traje nastava.

"Deca prvog časa predaju telefone u posebne kutije. Kutije se, potom, donose u kancelariju kod mene. Stoje tu sve do završetka nastave, tačnije, do 13 i 30 časova. Tada mnogi od njih imaju autobuse za povratak kućama i tada dobijaju nazad svoje pametne uređaje", priča nam na kraju razgovora direktorka ove, po svemu sudeći, posebne osnovne škole u Srbiji, Milica Šćepović.

(Telegraf.rs)