Sutra je Aranđelovdan, a ovako se pravilno slavi: Ovo su običaji koji moraju da se ispoštuju

Sutra se slavi Aranđelovdan, a to je slava mnogim porodicama pravoslavne vere. Taj dan, 21. novembar, označen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru, a postoje i neki običaji koje je neophodno ispoštovati.

Datum upisan crvenim slovom ima naglašen liturgijski i narodni značaj. Čak i za ljude kojima nije krsna slava, takvi datumi treba da budu oni koji će biti posvećeni molitvi, bogosluženju, veri, blagosti, ratumevanju, miru, čuvanju duše.

Preporučujemo

Takođe, na datume koji su upisani crvenim slovom, svakodnevne obaveze bi trebalo prilagoditi što je više moguće u današnje vreme liturgijskom ritmu.

Ipak, najvažnije jeste da ih vernici shvate po važnosti, te da tim danima izbegavaju svađe i posvete se miru, ljubavi, poštovanju, pažnji, svemu onome što vera nalaže. 

U domu se praktikuje zajednički obrok koji predstavlja svojevrsni produžetak molitve, dakle ne treba ga posmatrati kao obavezu, već priliku za posvećenost bližnjima.

U srži slavskog obreda stoje žito, slavski kolač i slavska sveća, uz ikonu svetitelja, tamjan i vino. Prema verovanju, žito se sprema za duše predaka. Kolač predstavlja hleb zahvalnosti i zajedništva, a sveća svedočanstvo svetlosti koja razgoni tminu. Vino u obredu ukazuje na svečani karakter dana.

Običaj presecanja kolača objedinjavanjem domaćina, sveštenika i gostiju, ukazuje da se slava ne slavi radi razmetanja, nego radi blagoslova.

Domaćin je onaj koji svojim primerom postavlja ton slave. On bi trebao da pazi na svoje držanje, da prikazuje staloženost, mir, da ne povisi glas, ne vređa, da se posveti drugima manje misleći o sebi, dakle nenametljivo. Uključena je i briga da na trpezi bude za svakoga u smislu obzira prema ljudima koji drugačije posmatraju taj sveti dan, naročito ako neko i stožije posti.

Na ikonama se arhanđeo Mihailo predstavlja i sa krilima, u vojvodskoj odeždi, sa mačem u jednoj i kantarom u drugoj ruci, jer prema narodnom verovanju, on u času smrti uzima ljudsku dušu.

Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave Svetog Mihaila da se, pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne sprema žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer se žito priprema za duše predaka, a ne za dušu sveca, koji je pred Bogom živ.

Da li je Aranđelovdan ove godine posna ili mrsna slava?

Postoji pravilo - ako slava padne u sredu ili petak trpeza je posna. Dakle, ove godine Aranđelovdan treba slaviti kao posnu slavu.

Ipak, valja imati na umu ono u srži pravoslavne vere - brigu o drugima.

Tako da sve i da domaćin drži strožiji post, treba da ima razumevanja i prema onima koji drže blaži, pa i da im prezentuje opcije koje takav post podrazumeva. Bez osude, dobronamerno i brižno jer domaćin treba da postavi primer.

(Telegraf.rs)