Danas je jedan od najvećih grčkih svetaca: Veruje se da Sveti Nektarije donosi ozdravljenje, ovo je molitva

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom Nektariju Eginskom, jednom od najvećih iscelitelja u istoriji hrišćanstva. Crkva slavi i život Svetih mučenika Onisifora i Porfirija.

Sveti Nektarije Eginski

Prema verovanju, moleći se Svetom Nektariju mnogi vernici uspeli su da se izleče. Pomoć od Svetog Nektarija najviše traže oboleli od kancera i drugih malignih bolesti.

Preporučujemo

Prvo čudo se, prema verovanju, desilo onog dana kada se Sveti Nektarije upokojio: neko je slučajno stavio njegov džemper na krevet bolesnika pokraj njega, paralizovanog u donjem delu tela, i bolesnik se u tom momentu izlečio.

Sveti Nektarije bio je pravoslavni teolog i svetitelj, rođen pod imenom Anastasije Kefalas.

Rođen je 1. oktobra 1846. u Trakiji u siromašnoj porodici. Nakon osnovne škole, preselio se u Carigrad, a 1866. godine prešao je u grad Hios, gde je radio kao učitelj. Posle deset godina službe, zamonašio se i uzeo ime Lazar.

Godine 1877. primio je monaški postrig pod imenom Nektarije, i jerođakonski čin. Nekoliko godina je živeo u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Atini. Već iduće godine, 1886, rukopoložen je u čin sveštenika.

Iste godine, primio je i čin arhimandrita, i postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije. 1889. godine, izabran je za mitropolita Pentapolskog.

Nektarije je 1892. godine primio službu propovednika u Grčkoj, a u periodu 1894-1908. vodio je teološku školu u Atini. Nakon odlaska u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski.

Preminuo je u Atini, 8. novembra 1920. godine, od raka prostate. Kanonizovan je 1961. godine od strane Carigradske patrijaršije.

Čuda Svetog Nektarija

Sveti Nektarije Eginski poštovan je u narodu kao veliki čudotvorac. Postoji više od 2.000 svedočenja vernika kojima je ovaj svetitelj pomogao u najtežim životnim trenucima. Onda kad se činilo da su sve nade izgubljene, vernici koji su ga prizivali u molitvama uspevali su na čudesan način da prevaziđu probleme koji su ih mučili.

Kako je navedeno na sajtu Srpske pravoslavne crkve, 1922. godine roditelji iz sela Kokla doveli su u manastir Svete Trojice svoju bolesnu ćerku, koja se zvala Konstantina Makri. Devojku je, navode, "ljuto mučio nečisti duh". Posle nekoliko dana boravka pored groba Svetog Nektarija, uz brojne molitve, Konstantina je ozdravila. Osetivši na samoj sebi toliku silu svetinje, rešila je da ostane u manastiru zauvek. Primila je monaški čin i posvetila svoj život Bogu sa novim imenom Kekilija.

Slično čudo se desilo i 1925. godine, nad jednom devojkom rodom iz Astipaleje, koja mučena nečistim duhom takođe isceljena na grobu Svetog Nektarija i ostala u manastiru kao monahinja Mitrodora.

U mestu Hanija na Kritu 1952. od meningitisa je oboleo šestogodišnji Iraklije Mavraki. Lekar je utvrdio da se radi o tuberkuloznom meningitisu najteže vrste, te da detetu gotovo nema spasa. Na molbu dečakove tetke Stele Mavraki lekar je dao recepte, iako ni sam nije verovao da će se mali Iraklije izvući.

Na putu do apoteke tetka Stela je svratila u kuću svojih poznanika koji su imali ikonu Svetog Nektarija, o kome se kao o svetitelju baš u to vreme počelo da priča na Kritu. Dok ih je ona molila da joj daju ikonu Svetog Nektarija, mali Iraklije je rekao baki i majci: "Ne plačite, ozdraviću. To mi je rekao Sveti Nektarije". Na njihovo pitanje kad i kako, dečak je odgovorio: "Dođe svetitelj, jedan starac sa dugom bradom, pomilova me po licu i reče mi: Reci baki tvojoj i mami da ne plaču. Ja ću te učiniti zdravim..." U međuvremenu, tetka se vratila u kuću noseći ikonu svetitelja. Dečak je, na neobjašnjivi način, to znao i rekao majci i baki: "Donosi mi tetka Svetog Nektarija!" Tetka je Irakliju dala ikonu, a on je, po svedočenju porodice i lekara koji je prisustvovao toj sceni, pao u letargično stanje. Dok su članovi porodice čitali moleban Svetom Nektariju Eginskom, dečak se nije pomerao. Dva sata kasnije bilo mu je bolje.

Izgovorite ovu molitvu za ozdravljenje

"O, sveti Nektarije, oče bogomudri! Primi, čuvaru vere pravoslavne, ispovedanje usta ljudi hristoimenitih, koji se sabraše danas u hramu blagodaću Božijom koja u tebi živi. Vest dostiže do zemlje (ruske/srpske) da se ti, veliki među Svetima ugodniče Božiji, javljaš na svim stranama sveta onima koji prizivaju ime tvoje i od raka isceljenje bolesnima daruješ.

Čusmo za jereja, tvoga imenjaka, Nektarija, koji hram u ime tvoje podiže, sa mukama velikim, jer od raka na grudima teško bolovaše i krv mu svaki dan iz rane isticaše i stradaše on veoma, ali delo sveto ne ostavljaše.

A ti si, svetitelju mnogomilostivi, sa Neba iznenada sišao i pred njime se u hramu pojavio. On, pak, misleći za tebe da si sabrat i jedan od smrtnih, od tebe zatraži da se za njega pomoliš i reče: "Bolestan sam veoma, ali hoću svetu crkvu da podignem, da u njoj Svetu Liturgiju makar jednom odslužim zajedno sa parohijanima, a posle neka umrem, jer se smrti ne bojim."

A ti si, oče, iako bestelesan beše, suzama lice svoje orosio! I zagrlivši stradalnika, celivao si ga i rekao: "Ne tuguj, čado moje, jer ćeš, pošto bolešću budeš iskušan, ubrzo ozdraviti. I svi će za čudo ovo saznati." Ovaj, pak, iscelivši se, razumede s kim je govorio, ali ti si tad već nevidiv postao.

O, veliki ugodniče Hristov, Nektarije! Taj hram je danas dovršen i čudesa se tvoja kao more umnožiše! Mi shvatismo da molitve pravednika treba da budu podržane našim usrđem za službu Božiju i rešenošću da za Hrista umiremo, da bismo ozdravili. Mole te, oče pravedni, bolesna čada tvoja: da se na nama ispuni volja Božija, dobra, ugodna i savršena, jer Bog neće smrti grešnika, već da se grešnik obrati i živ da bude.

Ti, pak, proroče volje Božije, isceli nas blagodatnim javljenjem svojim, da veliki bude Bog na Nebesima i na zemlji u vekove vekova! Amin."

Sveti mučenici Onisifor i Porfiriјe

Bili su mučeni za ime Hristovo u vreme cara Diokleciјana. Optuženi zbog vere u Hrista i izvedeni na sud, oni su neustrašivo ispovedili da јe Hristos istiniti Bog i tvorac neba i zemlje. Zbog toga su ih tukli po celom telu i na razne načine strahovito mučili. Posle toga su ih položili na usiјane železne lese, i tako pekli; a slavni mučenici su se u tim mukama radovali i Bogu zahvaljivali, a od njega im je i došla pomoć, pa su lako podnosili muke.

Kada su videli svete mučenike koji se raduјu i stoјe iznad muka, svirepi mučitelji su ih vezali besnim konjima za repove, pa terali konje po trnovitim, kamenitim i brdovitim mestima. Dugo vučeni tako, svetim mučenicima su se tela pokidala i raspala, i oni su u tim mukama predali svoјe duše svom Gospodu. Neki hrišćani su noću taјno pokupili ostatke svetih tela i sahranili ih u mestu zvanom Pankean, gde su se od njih desila mnoga čudesa i isceljenja, u slavu Boga.

Tropar (glas 4):

Mučenici Tvoјi Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, јer imaјući pomoć Tvoјu mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.

(Telegraf.rs / RTS, Hram Končarevo, Blic žena)