Otišli smo na Sajam vina, a zastali kraj ovog štanda: Ništa bez zakuske, iza svakog zalogaja stoji cela priča

Beograd je danas balkanska prestonica vina! A vino najbolje ide uz dobru hranu. Još ako je meze iz Zapadne Srbije...

Posetili smo štand Turističke organizacije Srbije gde su danas promovisani upravo proizvodi iz Arilja, sa Zlatibora i iz Novog Pazara. Gastronomski ponos svoga kraja prikazali su predstavnici lokalnih turističkih organizacija. Narednih dana biće predstavljeni i neki drugi krajevi.

Međunarodni sajam vina, hrane, rakije i turizma Vinska vizija Otvorenog Balkana (Wine Vision by Open Balkan) na Beogradskom sajmu, inače, okupio je oko 600 domaćih i stranih izlagača iz 34 zemlje. Brojni gosti koji su degustirali vino rado su došli i na ovaj štand kako bi doživljaj začinili i ukusima naše zemlje.

Magična priča o malini stiže iz Arilja

Simbol Arilja je malina. Sve što je Turistička organizacija ove opštine predstavila ima tu karakterističnu rozikastu boju, bilo da je reč o proizvodima za ishranu ili suvenirima.

Međutim, saznali smo je da je malina, najpre ona sorte vilamet, u Arilje stigla sedamdesetih godina i to iz Amerike. Mnogo je rađeno na unapređenju proizvodnje, a prirodni uslovi su Bogom dani. Trebalo je samo ubediti seljake da je malina za njih pravi pogodak. Slušali su stručnjake i nisu se prevarili, malina je postala simbol čitavog ovog kraja, a proizvođači su osmislili mnogo finalnih proizvoda, kako bi što više dragocenog voća sami iskoristili.

Tu su liker, sokovi, maline u medu (ima li šta slađe?!)... Naravno, i rakija.

"Devedeset pet posto stanovništva se bavi, što direktno, što indirektno, proizvodnjom maline, ali u našem kraju proizvodi se i borovnica i kupina", priča nam Slavica Jovašević iz Turističke organizacije Arilje.

Verovali ili ne, mogli smo da probamo i svežu malinu! I u ovo doba godine ona rađa u plastenicima u posebnim uslovima.

Priča o malini ne bi bila kompletna bez priče o jednom velikom piscu, višestruko nagrađivanom Dobrilu Nenadiću, koji u Arilju ima svoj legat na koji su meštani veoma ponosni. Koliko je bio posvećen pisanju, Dobrilo je bio posvećen i malini, kao inženjer koji je radio na tome da proizvodnja ovog voća u Arilju zaživi i uspe najbolje što može. Tako je nastao i poznati "Ariljski metod gajenja maline".

Nije samo voće adut ovog kraja, već i bogata istorija i netaknuta priroda. Rzav je jedna od najčistijih srpskih reka i mnogi letnje rashlađenje u njoj ne bi menjali ni za kakvo more! Kad prođe kroz kamenite brzake, reka pravi jezerca protočne, sveže i čiste vode.

Nedaleko od Arilja nalazi se i Visočka banja, pravi biser prirode u kanjonu Velikog Rzava.

Simbol Arilja je i crkva posvećena kralju Dragutinu, zadužbina Nemanjića iz 13. veka.

Svi bi mantije iz Pazara

Kad smo došli do predstavnika TO Novi Pazar, više nismo mogli da okusimo mantije. Ma koliko da su ih spremili, sve bi se pojelo.

Novi Pazar je nadomak Peštera, ogromne visoravni koja živi od stočarstva. Beskrajni pašnjaci i razuđena sela kriju vredne domaćine koji mnogo truda ulažu i u pripremu hrane. Ne treba ni pitati da li je nešto organsko, jer ovi ljudi uzimaju samo od prirode.

"Prave mantije možete da probate samo u Novom Pazaru i one su broj jedan. Tek kada su kod nas spremljene imaju šmek, jer se prave ispod sača. To je čista junetina sa dodatkom začina i malo luka, ali luk ne sme da prevagne u ukusu i mirisu. Prave se ručno, u male parčiće testa ubacuje se meso", ispričala nam je Ljiljana Lešević Lukić iz Turističke organizacije Novog Pazara.

Možda bi nam neko i zamerio što toliko pričamo o mantijama, jer na pazarskoj sofri ima svega što bi vas ceo dan moglo držati sitim.

Na primer, pita sa sirom i spanaćem. Sigurno nije onakva kao što je u vašem kraju, ako baš niste iz Novog Pazara! Ova nije savijena, listovi testa ređaju se jedan na drugi, nije premasna, ni preslana. Fina, aromatična pita koja može da se pojede uz neku mesnu zakusku, na primer, sudžuk.

Za kraj, slatkiši: ašure, urmašice, tufahije, baklave, tulumbe i dudovi.

Recept za ove đakonije, ako pitate pazarsku domaćicu, je: "Ja to sve otprilike i od oka".

Zlatibor: na prvom mestu pršut i sirevi

Zlatibor nudi dobar provod, beskrajno pešačenje i zakusku koja nikad ne omane. Ovaj kraj diči se svojim mesnim i mlečnim proizvodima i niko od domaćina neće vas ostaviti "gladnim".

Hajde da, pre nego što pređemo na meso, malo prostora damo siru. Na štandu nedaleko od Turističke organizacije nalazi se Zlatka, mlekara koja je nastala kao čajetinsko javno preduzeće.

Tu smo probali vrhunske sireve uz koje svako piće može samo da "klizi".

Zlatka je specifičan projekat i radi tako što od domaćina otkupljuje mleko po cenama koje su više od onih koje bi im ponudila konkurencija. Tako od svojih seljaka Zlatka uzima najbolje, ono što je sigurno nastalo proizvodnjom u ovom kraju.

To je princip koji se pokazao bolji od subvencija, a rezultat je proizvod sa sigurnim pečatom i žigom "Dobro sa Zlatibora".

Kako nam je objasnio direktor Turističke organizacije Zlatibor Vlada Živanović, taj žig je znak da je proizvod zaista iz njihovog kraja!

Zanimljivo je da se na Zlatiboru pravi i dalmatinski pršut. Autentični! Ova zanimljiva priča vodi nas u selo Mušvete, koje ima idealne klimatske uslove, identične onima u Dalmaciji. Tako se na zlatiborskom vazduhu suši vrhunsko meso, kao da je iz zapadnijih krajeva Balkana, tamo negde, bliže moru.

(Telegraf.rs)