Oglasio se premijer Macut, ima važnu poruku za sve žene u Srbiji: Ove mere mogu očekivati od sledeće godine

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut rekao je danas na otvaranju nacionalne konferencije "Jednake. Sigurne. Osnažene", povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, da je od 2012. godine do danas za 40 odsto smanjen smrtni ishod porodičnog nasilja, a da je u 2024. godini zabeležen najmanji broj smrtnih slučajeva u porodičnom nasilju u prethodnih 15 godina.

"Više od 30.000 izrečenih hitnih mera samo u 2024. godini spasle su živote i dale ženama prostor da se zaštite i da nastave svoj život slobodno i sigurno. To su rezultati na koje možemo da budemo ponosni, ali i kojima moramo da budemo nezadovoljni. Jer dotle, dok god postoji makar jedna žena u Srbiji koja trpi nasilje, koja se plaši da prijavi nasilje, mi nemamo pravo da kažemo da je posao obavljen niti da smo zadovoljni rezultatima. Ponosni smo na dosadašnje uspehe upravo zbog toga što smo svesni koliki je značaj onoga što radimo, ali i posla koji je pred nama", rekao je Macut na konferenciji u Palati Srbija.

Preporučujemo

Istakao je da se u narednim mesecima Vlada Srbije nastavlja da radi još temeljnije.

"Očekujemo da do kraja godine usvojimo Izmene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koje donose nekoliko ključnih novina - unapređenje saradnje policije, tužilaštva, sudova i centara za socijalni rad i jasno prepoznavanje deteta kao žrtve. Time ispunjavamo preporuke GREVIO komiteta, ali još važnije štitimo žene u našoj zemlji. Paralelno s tim radi se na izmenama krivičnog zakonika i uvodi se novo krivično delo - osvetnička pornografija. Razmatra se i promena definicije silovanja i nova krivična dela sa upotrebom i prometom i nošenjem oružja", naveo je Macut.

Podsetio je da je država preduzela i važan korak u ekonomskoj sigurnosti, odnosno alimentacioni fond koji je, kako ističe, veoma važna mera koja majkama pruža materijalnu sigurnost i olakšava njihovu borbu.

"Kada je žena ekonomski nezavisna, ona je sigurnija i ima pravo izbora. Nije primorana da ostane u zajednici u kojoj trpi nasilje. Današnji dan je podsetnik, ali i da borbu moramo voditi i da vodimo svakoga dana u godini. I to ne samo u institucijama, već i u medijima, školama, svakom gradu i svakom selu. Moramo da stvorimo Srbiju u kojoj ni jedna žena ne živi u strahu, u kojoj se strah ne podvodi pod privatnu stvar i ni jedna žrtva nije sama. Mi u Vladi Srbije nastavljamo sa unapređenjem zakonodavnog okvira, jer svaka izmena zakona, svaka mera, svaki novi servis podrške korak je ka zemlji u kojoj za nasilje nema mesta", naveo je Macut.

Premijer je rekao da je obaveza Vlade i društva u Srbiji da ne reaguje samo kada se nasilje dogodi već da težimo da ga sprečimo.

Istakao je da je Srbija napravila značajan korak u polju borbe protiv nasilja na ženama od 2012. godine počev od ratifikacije Istanbulske konvencije 2013. godine kada je sistem počeo da se menja, a 2016. usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja nad ženama država je dobila instrumente za koordinisan i odlučan odgovor.

Ministarka bez portfelja zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura, čiji je kabinet organizovao konferenciju, rekla je da su u ovoj godini usvojeni ili se privode kraju zakoni koji direktno menjaju živote žena.

Podsetila je da je usvojen Zakon o alimentacionom fondu, a da će se u skupštini uskoro naći zakon roditelj-negovatelj, kao i da se sprema zakon o sprečavanju nasilja u porodici zajedno sa izmenama Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku.

Istakla je da se tim zakonskim rešenjima šalje poruka da se nasilje neće tolerisati.

"Ovo su zakoni koji vraćaju poverenje u institucije, obezbeđuju sigurnost i štite žrtve", rekla je Macura.

Naglasila je da je država nastojala da ekonomski osnaži žene, u čemu je u dobroj meri uspela u ovoj godini.

U okviru panela na toj konferenciji, ministar pravde Nenad Vujić rekao je da će se izmene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici odnositi na poboljšanje koordinacije između timova, između fokus tačaka.

"Ministarstvo pravde je angažovalo tužioce, u saradnji sa Pravosudnom akademijom, koji su specijalizovani baš za sprečavanje nasilja u porodici i koji imaju dugogodišnje iskustvo. Takođe, formirali smo radnu grupu, čiji sam predsednik. To jeste neki cilj, da bismo dali ne samo naznaku nego da bismo svo znanje što bolje implementirali u postojeći zakon", kazao je Vujić.

Istakao je fokus na jačanju prevencije, jačanju institucionalnog povezivanja između svih učesnika u borbi protiv nasilja u porodici, nasilja nad ženama.

"Planiramo uvođenje jednog registra, platforme, kako bismo imali na jednom mestu informaciju o pojavama nasilja. Jer nekada imamo da učinilac učini nekad sitna nasilja, ali to onda ima jedan kontinuitet", naveo je Vujić.

Ministar pravde je ukazao da će u Krivičnom zakoniku biti otklonjene određene nejasnoće, kako bismo dodatno uskladili naše zakonodavstvo sa Istanbulskom konvencijom.

"Iz tog razloga uvodimo i definisanje obljube bez pristanka. Početna ideja bila da to bude posebno krivično delo. Ministarstvo pravde je uvažilo predloge iz javne rasprave, tako da je to postao stav u okviru krivičnog dela silovanja", naveo je Vujić.

Naglasio je da je za ministarstvo na čijem je čelu bitno da taj postupak bude jasan, efikasan i da se završi sa osuđujućom, adekvatnom presudom i adekvatnim kažnjavanjem.

"Druga stvar u krivičnom zakonu jeste osvetnička pornografija. To bude uvek veliki uzrok i nasilja i ucene i zlostavljanja koje počinje sa tim psihičkim, da bi se u 99 odsto slučajeva završio i sa fizičkim nasiljem. I to je nešto što mi isto prepoznajemo kao segment koji mora dodatno da se radi", naveo je Vujić.

Potpredsednica Skupštine Srbije Elvira Kovač istakla je da u srpskom parlamentu postoji neformalna parlamentarna grupa, ženska parlamentarna mreža koja bi trebalo da funkcioniše i koja je u prethodnim sazivima zasedala.

"Ta mreža postoji od 2013. godine. Kada smo donosili aktuelni zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Kada smo kao osmi ratifikovali Istanbulska konvenciju, zapravo doprineli tome da ona stupi na snagu. Bilo je potrebno deset zemalja, Srbija je bila među tih deset, dakle osma. Uvek je ženska parlamentarna mreža i bar žene poslanice smo našle zajednički jezik. Sada su tolike političke razlike da u ovom sazivu neformalne parlamentarne grupe skoro da i ne funkcionišu", navela je Kovač.

Naglasila je i da je predlog Zakona o alimentacionom fondu bio jedan od predloga koji se našao pred tom parlamentarnom grupom.

"Predsednica skupštine je ta koja je bila ovlašćeni predlagač. Poslanice opozicije, dakle ponovo uglavnom žene koje su sensibilisanije za ovo pitanje, su podnosile amandmane i dosta njihovih amandmana je uključeno u finalni tekst tog zakona", istakla je Kovač.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski istakla je na panelu da u Srbiji postoji platforma "Čuvam te", koja ima za cilj da osobe koje trpe nasilje mogu što pre da se obrate institucijama i da se predajom prijave registruju, što je posebno važno u oblasti digitalnog nasilja.

"Mi trenutno radimo na usklađivanju sistema softvera Sozis, koji postoji u sistemu socijalne zaštite i prati rad centara, gde zaposleni u sistemu socijalne zaštite unose podatke u Sozis. Želimo da Sozis povežemo sa platformom 'Čuvam te' i radimo sada na tome, kako bi reakcija bila što brža i kako bi oni koji postupaju na osnovu prijave pri platformi 'Čuvam te' što pre mogli da dobiju neophodne informacije koje su već pohranjene u samim centrima za socijalni rad", rekla je Đurđević Stamenkovski.

(Telegraf.rs/Tanjug)