HOROR TREND! Deca u Srbiji zbog lajkova ovako sve češće rizikuju život! Oglasili se i nadležni

Svako malo se na društvenim mrežama možemo videti snimci dece ili omladine koji se penju na krovove zgrada kako bi napravili što atraktivnije fotografije ili snimke. Nepromišljeno, zastrašujuće i opasno. To svakom padne na pamet kad recimo vidi snimak tinejdžera na krovu osmospratnice u centu grada. Za njih primamljiv, uzbudljiv i doživljaj koji diže nivo adrenalina, ali – krovovi nisu mesto za avanture.

Upravnici zgrada i stručnjaci upozoravaju na opasnost izlaska na krovove. Šta kažu propisi – ko i pod kojim uslovima sme da se penje na vrh zgrada i ko odgovara kad se popnu oni koji za to nisu ovlašćeni? Propisi su jasni: "da bi se neko popeo na krov mora da bude profesionalni radnik, obučen za rad na visini".

Preporučujemo

Stručnjak za bezbednost na radu Vera Trefald objašnjava za RTS da oni koji se penju na krov kako bi obavili neki posao, prvenstveno moraju da obave lekarski pregled.

"Mora da se vidi kakav je centar za ravnotežu i da se izda dozvola za rad da bi se popeo na krov, da bi se obavljao neki poslovi, i treće, naravno, da nosi na sebi ličnu zaštitnu opremu. Bez te tri stvari niko ne može da se popne na krov", navela je Trefald.

Rad na visini je visokorizičan. Bezbednost radniku garantuje Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na visini.

Radnik koji će se popeti na krov da bi nešto popravio, očistio odžak, proverio gromobran ili ugradio antenu, trebalo bi da sastavi ugovor sa stambenom zajednicom. Ključeve od krova sme da mu preda isključivo upravnik.

Prema rečima profesionalnog upravnika Ljubiša Banovačkog, ključevi od zajedničkih delova zgrade, u šta spada i krov, treba da stoje u samoj stambenoj zajednici.

"Imamo tzv. lokere gde možemo da držimo ključ. Loker ima šifru i, po potrebi, ukoliko treba neko od servisera da izađe na krov dođe upravnik ili neko od stanara, otključa, i pogledaju u čemu je problem. Takođe, ključ od krova može da stoji i kod profesionalnog upravnika u kancelariji, s tim što se ranije najavi ukoliko treba da se izlazi na krov ili imaju neki radovi to se otključa i odrede se stvari koje su bitne za taj trenutak", objašnjava Banovački.

Dešava se, ukazuje on, da nisu svi krovovi zaključani. Ne samo da je izlazak na krov opasan, nego hodanje može da ošteti delove krova ili instalacije i izolaciju.

Banovački dodaje da u praksi na krovove najviše izlazi omladina, pogotovo kada je Nova godina, neki praznici, tada krovovi služe za prazničnu bakljadu.

"Pojavilo nam se isto i u prethodnom periodu kada su bile neke utakmice, pa pobede, i tada je bilo pokušaja izlazaka na krov. Ono na šta mi apelujemo jeste da se na krov ne izlazi, pogotovo ukoliko su krovovi ravni sa PVC membranama ili nekom specifičnom hidroizolacijom, ako su skoro rađeni. Jer, to su radovi koji su veoma skupi i koje su stanari dosta platili", naveo je Banovački.

Pomenuti selfiji su tek posebna priča. Setimo se slučaja od pre dve godine kad se jedna devojka popela na vrh zgrade u izgradnji u Rakovici kako bi napravila selfi.

Neretko je upravo visina izazov za društvene mreže.

Nijedan snimak, lajk ni trenutak adrenalina ne vredi rizikovanja života.

Krovovi nisu igralište i svaki pogrešan korak – može biti poslednji.

(Telegraf.rs/RTS)