Valjarević: Srbija se ubrzano suočava sa klimatskim promenama koje menjaju sve

Profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Valjarević upozorio je da se Srbija ubrzano suočava sa klimatskim promenama koje menjaju sve, počev od godišnjih doba, preko šuma i rečnih tokova, do snabdevanja vodom.

On je za Tanjug rekao da poslednjih 60 godina predstavljaju prelomni period u kojem je zemlja već zakoračila u potpuno novi klimatski režim.

Preporučujemo

Prema rečima Valjarevića, u Srbiji je sve manji uticaj kontinentalne klime i Mediteran prodire u Srbiju, pa je zato tradicionalna podela Srbije u zonu umereno-kontinentalne klime praktično prevaziđena i nova klimatološka karta naše zemlje izgledala drugačije nego ikada ranije.

"Po starim klasifikacijama, Srbija je bila kontinentalna oblast. Međutim, to više nije tako. U protekla dva klimatološka ciklusa, odnosno 60 godina, klima se značajno izmenila. Danas imamo snažne prodore mediteranske klime, posebno na jugu zemlje i delimično na istoku, kao i sve veći uticaj polupustinskog klimata u Bačkoj, Deliblatskoj peščari, ali i delovima istočne i zapadne Srbije", rekao je on.

Naglasio je da je jedna od najvidljivijih posledica klimatskih promena gubitak prelaznih godišnjih doba i da imamo "peto godišnje doba" ili vreme ekstrema.

"Apsolutno je došlo do promene. Jesen se skratila za oko 14 dana, a proleće za 17. Ostala su nam praktično samo dve izrazite sezone leto i zima. To je ozbiljan problem, jer umereno-kontinentalna klima mora da ima prelazna godišnja doba", kazao je profesor.

Dodao je i da starije generacije ne pamte tako blage zime kakve Srbija ima u poslednjih 30 godina.

Vasiljević je kazao i da se ukupna godišnja količina padavina prema istraživanjima nije značajno promenila, ali da se kako je dodao promenio način na koji kiša pada.

"Ekstremi su ti koji prave problem. Ako na Balkanu godišnji prosek iznosi oko 700 mm, a mi dobijemo 75 mm u jednom danu, to je ekstrem. Zemljište to ne može da primi, a biljke još manje. Takva kiša više šteti nego što koristi", upozorio je sagovornik Tanjug.

Dodao je da šume Srbije, posebno u vreme učestalih suša, trpe ogromnu štetu, objašnjavajući da postoje nekoliko tipova suša a to su klimatološke, meteorološke i hidrološke.

Prema njegovim rečima, ono što zabrinjava je da se suše primećuju čak i u blizini Dunava, gde to ne bi trebalo da se događa.

On je naveo i da zbog temperaturnih skokova i naglih padavina, mnoge vrste više ne mogu da izdrže pritisak.

Valjarević je dodao i da sve više vrsta podiže svoju granicu rasta i da se "hipsometrija listopadnih šuma u Srbiji u poslednjih 60 godina pomerila za 300 metara naviše, što znači da biljke bukvalno pokušavaju da pobegnu od vrućine i suše".

On je izneo i zabrinjavajuće podatke zasnovane na satelitskoj analizi o Pančićevoj omorici.

"Na osnovu snimaka visokog rezolucije, površina pod Pančićevom omorikom iznosi svega 35 do 40 hektara. Iako se procenjuje da ima oko 10.000 stabala, stanje je alarmantno. Moramo hitno raditi na njenoj konzervaciji, razvoju hibridnih i adaptivnih linija, kao i zajedničkim projektima Srbije i Bosne i Hercegovine", naglasio je Valjarević.

Prema njegovim procenama Srbiji ozbiljno nedostaje šumske mase, odnosno najmanje 800 miliona novih stabala.

Kako ističe, Vojvodina je naročito ugrožena i nekada je imala sedam odsto šuma, a sada oko 4,5 odsto, a šume su glavni amortizer klimatskih promena.

Valjarević je naglasio i da voda postaje zlato, jer reke presušuju, a podzemne zalihe su ograničene.

Kako kaže voda je resurs oko kojeg će se voditi budući globalni sukobi.

"Realno imamo sigurnih zaliha za nekih 30 godina , možda i do 50. Ali šta onda? Privatizacija vodnih resursa je pogubna. Prodati vodu znači prodati budućnost", naglašava profesor i podseća na primer Bolivije gde je posle privatizacije cena vode skočila više od sto puta.

Valjarević navodi i da građani moraju da menjaju svakodnevne navike, od pranja ruku do upotrebe kišnice i navodi primer Indije, gde je boravio i predavao, i gde je svaka kuća obavezna da sakupi najmanje hiljadu litara kišnice godišnje.

"Mi trošimo pijaću vodu za pranje automobila i bašti. To je luksuz koji više ne možemo da priuštimo. Voda mora da se klasifikuje na pijaću, tehničku i industrijsku", kaže on i dodaje da bogati najviše zagađuju, dok siromašni najviše stradaju

Valjarević upozorava i da bi 2065. mogla biti prelomna godina za Balkan.

"Ako se trendovi ne ublaže, 20 odsto teritorije Srbije moglo bi da pređe u stepu ili polupustinju. Već sada je prosečna temperatura porasla za 2 - 2,6 stepeni. Srbija je postala šesto žarište na svetu po letnjim temperaturama", zaključio je profesor.

(Telegraf.rs/Tanjug)