Napustili Kvebek zbog Srbije i došli u ZABORAVLJENO SELO! Penijevi zbog ovog tvrde da je Kušiljevo dom snova

Pre dve godine za porodicu Peni iz Kanade nije uopšte bilo sumnje, a kada su odlučili da svoj prelepi grad Kvebek zauvek zamene malenim srpskim selom pod imenom Kušiljevo, nadomak Svilajnca. Nakon što su proputovali svet u potrazi za savršenim domom i toplijom klimom, Penijevi - majka Džesika, otac Vejn i sinovi Ašer i Teo, skućili su se upravo u Srbiji, dok su sada za Telegraf.rs govorili kako je do samog preseljenja u našu zemlju došlo, kako su izabrali baš ovo selo, ali i zašto danas, nakon čak dve godine, i ne pomišljaju da se vrate za rodnu im Kanadu.

Dok se njihova kuća koju su skoro kupili u Kušiljevu i dalje renovira da bi zaličila na pravi srpski, topao dom, mi smo se sa Penijevima, odnosno, sa majkom i dva dečaka, sastali u lokalnoj Osnovnoj školi u Kušiljevu, "Vožd Karađorđe", a gde stariji sin Ešer pohađa osmi, a njegov mlađi brat Teo šesti razred.

Preporučujemo

Prva je pomalo zbunjena što su ona i njena porodica i dalje atrakcija među meštanima, ali i svima koji čuju njihovu priču, pred kameru našeg portala stala majka Džesika Peni (40), pa nam potanko i u prijatnom razgovoru na engleskom jeziku objasnila šta ih je to nagnalo da se presele baš u Srbiju i to u ovo maleno, čak i Srbima, nedovoljno poznato selo?

I mi smo je odmah upitali, i kako kaže, nismo jedini, zašto su, pobogu, pored divne Kanade, došli baš ovde?

"Doselili smo se ovde pre dve godine. Za Srbiju smo čuli dok smo istraživali klimu, tražeći mesto koje je malo prijatnije, ako tako mogu da kažem, nego u Kanadi, jer tamo imamo zaista jako oštre zime. I nakon putovanja kroz više zemalja, nekako smo naišli na Srbiju i započeli istraživanje da bismo, pretpostavljam, shvatili da li bi to bio dobar izbor za nas. I tako je počela naša mala priča o selidbi ovde", objašnjava nam Džesika na početku.

Iako među mnogim strancima, nažalost, kruže brojne predrasude o našoj zemlji, od kojih je i ona da je naša zemlja nebezbedna, Džesika ističe kako je ovde mnogo bezbednije nego igde gde su do sada bili ,te da je upravo preko Jutjub videa shvatila kako je zapravo život u Srbiji kvalitetan i dobar. Zanimljivo je i zašto su se upravo odlučili za Svilajnac, umesto za Beograd ili možda Novi Sad, koji su među strancima daleko poznatije srpske destinacije.

"Želeli smo da živimo u Srbiji sa Srbima"

"Gledali smo mnogo snimaka na Jutjubu da bismo videli kako izgleda život u Srbiji. A onda smo nakon toga odlučili da krenemo u 'lov' i da putujemo i gledamo kuće. Nismo želeli da se selimo u Novi Sad, koji je veoma popularan među ljudima koji se doseljavaju u Srbiju. Nismo želeli da se preselimo i budemo sa drugim strancima (iseljenicima), hteli smo da živimo u Srbiji sa Srbima. Tako da smo počeli da razgledamo. Gledali smo razne gradove... Znate, fini su, ali nam možda nisu  'legli'. Onda smo nastavili potragu. Našli smo Svilajnac, za koji smo mislili da je veoma lep, ne prevelik, blizu svega. A onda smo pored njega našli Kušiljevo, to je veoma malo selo koje je jako, jako lepo održavano i bezbedno je. Tu smo našli naš dom koji je, rekla bih, naša kuća iz snova ovde u Srbiji", priča nam Džesika o njihovom zanimljivom putu do srpskog sela, koja trenutno radi od kuće za jednu kanadsku firmu.

I posle dve godine, oduševljenje Penijevih, što našim ljudima, što srpskom hranom i kulturom, nimalo nije opalo ili nestalo.

"Zaista volim to što je sve ovde usmereno ka porodici. Deca se igraju napolju u Kušiljevu. Bezbedno je. Znate, nekako je opuštenije. Neke vrednosti koje su izgubljene na drugim mestima su ovde i dalje veoma žive. I znate, mislim da poštovanje i sve te stvari postoje ovde. A i vreme je mnogo lepše. Što se hrane tiče, ovde je sve usmereno na meso. Tako da, kada sam prvi put naručila obrok u restoranu, bila sam prilično iznenađena količinom mesa na tanjiru. Smatram da su namirnice, voće i povrće, bolje nego što nalazim na drugim mestima. Tako da sam prilično zadovoljna svom hranom, kulturom. Volim sve te proslave i manifestacije na koje možete da odete, i pijace i sve te stvari. Ljudi se svuda druže jedni sa drugima. I bezbedno je. Moja deca mogu da budu napolju noću. Ne brinem se gde su i da li su bezbedni", priča oduševljena Džesika koja ne planira da se vraća za Kanadu, odnosno, da napušta Kušiljevo.

"Što se mene tiče, osećam se bezbednije u Srbiji nego bilo gde drugde gde sam bila, to mogu da kažem. Ne planiramo da se selimo odavde bilo gde", izričita je Kanađanka Džesika na kraju razgovora.

Na času smo, potom, zatekli i vredne mlade Kanađane, Ešera i Tea, a koji su takođe bili raspoloženi da razgovaraju sa nama. Prema njihovim rečima, i oni dele oduševljenje svoje majke Srbijom i Kušiljevim, pa i oni za sada nemaju planove da napuštaju ovo malo mesto koje ih je, kako nam govore, oberučke prihvatilo i gde su stekli puno novih prijateljstava.

I mali Kanađani zavoleli Kušiljevo 

"Volim Sviljnac zato što je malo mesto i ima puno dece sa kojom mogu da se igram. Ne moramo toliko da pričamo dok se igramo, pa je to dobro, jer ne znam baš dobro srpski. Odeljenja su manja u Kušiljevu i ljudi su ovde druželjubiviji, po mom mišljenju", priča nam Teo, učenik šestog razreda u Kušiljevu koji se i dalje muči sa našim jezikom, ali je upoznat sa osnovnim rečima, pa nam je na srpskom rekao kako mu je omiljeni predmet u školi fizičko.

Teom su oduševljeni i njegovi drugovi i drugarice iz odeljenja, a koji mu pomažu da savlada gradivo i jezik, dok i oni pored njega napreduju kada je engleski jezik u pitanju.

Za Telegraf je pričao i Teov stariji brat Ešer, sada već osmak kušiljevske osnovne škole, a koji nam je odmah na početku razgovora rekao kako je srpska klima ono što mu je, pored dobrih ljudi, hrane i drugara, ipak omiljeno kada je Srbija u pitanju.

"Ovde mi je jako lepo i vreme je ovde mnogo bolje ukoliko uporedimo sa Kanadom. U ovo vreme tamo je barem jedan metar snega napolju. Takođe, ljudi ovde su jako prijatni. Što se tiče mojih drugova i drugarica iz odeljenja, oni su svi jako od pomoći i druželjubivi. Ne želim da se vraćam za Kanadu, sigurno dug vremenski period", priča nam Ešer, pa nam potom pokazuje svoje jezičke sposobnosti, to jest, kako mu do sada ide učenje srpskog jezika, predstavlajući se upravo na srpskom, ali i ističe kako mu se sviđaju nazivi naših planina, poput Kruščice i Babinog zuba, pa primećuje kako je dosta 'baba' u nazivima naših vrhova.

Zaljubili se u pljeskavice i ćevape 

Pored dobrog vremena, Ešer je oduševljen i našom hranom, a najviše mu se sviđaju pljeskavica i ćevapi.

Ni nastavnicima ova dva malena Kanađana na početku njihovog dolaska u srpsku školu kod Svilajnca nimalo nije bilo lako, a o čemu nam govori upravo nastavnica geografije, Suzana Jovanov, koja predaje obojici i koja ističe da je to jedan od većih izazova u njenoj dugogodišnjoj karijeri, ali da su svi zajedno, što napornim radom, to i predanošću, uspeli da savladaju jezičke barijere, a sve u svrhu dobrog obrazovanja.

"Izazov je bio svakako ogroman. Prvo je bilo zanimljivo imati strance među učenicima, to je za nas tako neuobičajeno. Prvo su nam bili zanimljivi, a onda je stvarno postao izazov kada smo videli na kom su oni nivou kada je srpski jezik u pitanju i kada su počeli redovno da idu u školu. Dugo su se stideli da progovore. Ešer je zaista ove nedelje tek progovorio, a Teo je još uvek stidljiv. Služimo se, paralelno, engleskim i srpskim jezikom. Teško je, ali suština se postigne. Posavetovala sam Ešera da sa bratom više kod kuće govori na srpskom i da tako vežbaju", objašnjava nam nastavnica Jovanov, pa dodaje kako su oba dečaka lepo prihvaćena od sredine i vršnjaka, ali i kako su sami Kanađani prihvatili brzo naš mentalitet, naročito nakon par rođendanskih žurki gde su imali prilike da vide šta je to srpski provod.

"Bili su na dve rođendanske žurke, pa su videli kako je ovde dobro piće, hrana, druženje...Tada su shvatili koliko je zapravo dobro u Srbiji i to su lako prihvatili i zavoleli", zaključuje nastavnica Jovanov, koja ne krije zadovoljstvo što je upravo njihovo maleno mesto kraj Svilajnca zapalo za oko Kanađanima koji su odlučili da "prevale" okean i ovde naprave sebi nov dom.

(Telegraf.rs)