Od Beograda do ZIMSKE IDILE za 60 minuta: Ova planina je vazdušna banja koja ČUVA DUŠU Srbije

Na svega sat vremena vožnje od Beograda odvija se prava zimska čarolija. Sneg kakav pamte deca '70, '80. godina, a u Beogradu je odavno zaboravljen, tu i dalje postoji - na planini čije ime nije sinonim za popularnost, ali bez sumnje jeste za uživanje. Možda smo vam malo pomogli u ovoj asocijaciji, a konačno rešenje je Rajac. Dok je sneg prekrivao predivni Rajac, razgovarali smo sa Anđelom Ivanović (30), planinarskim vodičem i vaspitačicom, i Uglješom Rakovićem (18), pripravnikom planinarskog vodiča. Oni su odlučili da svoje živote posvete ovom predelu, gradeći zajednicu i promovišući prirodu.

Ekipa Telegrafa provela je dan na Rajcu upravo sa njima, otkrivajući lepote koje su nam svima lako dostupne, a da mnogi to i dalje ne znaju. 

Preporučujemo

Anđela, čiji su roditelji takođe planinari, kaže da je ljubav prema prirodi nasledila od njih i da nikada nije prestala da veruje u potencijal svog rodnog kraja, sela Slavkovica podno Rajca.

- Ja sam vaspitač, radim u selu podno Rajca, zove se Slavkovica, u seoskoj školi - priča nam ponosno, ističući da baš u toj maloj seoskoj školi primenjuje najsavremenije metode rada.

- Radim i program NTC, sistem učenja dece kroz igru - objašnjava Anđela. Ona dodaje da je to sistem koji je osmislio čuveni dr Ranko Rajević, gde se deca bave učenjem kroz igru, a ne "pukim učenjem na pamet", što primenjuje i na kampovima na planini.

Na pitanje zašto je izabrala da ostane i radi na Rajcu, Anđela odlučno kaže:

- Mislim da nešto ovde na Rajacu može da se napravi i jesam napravila. Rajac je dobar i daje više za porodicu sa decom - priča ona, misleći između ostalog na čist, planinski vazduh svakog dana, prostranstvo, slobodu i širinu, mimo stega brzog i stresnog gradskog života.

Anđela ističe i da je njena misija da planinu razvije, ali uz zadržavanje autentičnosti.

- Mislim da sam napravila baš dobru priču na Rajcu, ne hvalim sama sebe, to stvarno ljudi kažu. Rajac je dobar i za turno skijanje, to su skije kojima se penjete uz vrh kao normalno hodanje, onda se odlepe ta krzna i posle se spustite kao na skijama bez utabane staze, ne treba ni žičara - kaže Anđela, dodajući ključnu rečenicu:

- Nećemo praviti žičaru, to ne, nećemo praviti komercijalu od ovoga. Samo da ostane ovako bez prodavnice i jedne, jako je dobro i biće.

Iako je Rajac deo planine Suvobor, on je idealan za sve kategorije posetilaca.

- Rajac je baš lagan, lagan je toliko da mogu i deca, a onda i odrasli bilo koje kategorije da dođu na Rajac i planinare - ističe Anđela, naglašavajući da je idealan za "planinare početnike, ljude koji sede po kancelarijama i ne hodaju često".

Uglješa, koji je i sam počeo kao početnik, objašnjava zašto je Rajac važan.

- Pa sigurno zato što tim početnicima otvara tu mogućnost da pešače, da se oprobaju u pešačenju, kako da li im se sviđa, da li će im se svideti, da li im se neće svideti - rekao je Uglješa.

Planina na 800 metara nadmorske visine nudi 44 kilometra obeleženih planinarskih staza. Ipak, pešačenje nije jedina aktivnost. Anđela otkriva da Rajac nudi mnogo više:

- Na Rajacu je dosta dobar i planinski biciklizam, ja sad pravim neki projekat za električne bicikle. Rajac je dobar i za paraglajding, ovde imamo poletište. Dolaze i na školu paraglajdinga, a i na tandem letove, dolaze i solo letači - objasnila je.

Tokom obilaska staze po snegu, sagovornici su podelili važne savete za sve koji se prvi put susreću sa težim uslovima.

Anđela naglašava da su "dobar ranac i planinarske cipele su bitne i za leto i za zimu, a onda sad ovako u zimskim uslovima i kamaše", a posebno ističe važnost sporog tempa na usponima.

- Najbolje da se na usponu ide lagano, baš onako sporim tempom. Posle naravno mi je okej na usponu kada se prave pauze, samo da se okrenemo ka nizbrdici, da telo okrenemo na padinu, na niže. Svakako što sporije to je bolj e- rekla je,

- Mi stalno preporučujemo da se koristi ovo, u stvari, vuna koja leti hladi, zimi greje - objašnjava Uglješa i otkriva zašto je dobro otkopčati se tokom napora:

- Raskopčavanje u stvari otvara telo, pre svega daje plućima više slobode, telo se manje zagreva i samim tim reguliše se ta temperatura u telu i lakše se diše, lakše se šeta.

Na kraju, na pitanje šta je najlepše kod života na Rajcu, oboje su imali spreman odgovor.

- Nama je najvažnije da nekako pobegnemo od svakodnevnice - kaže Anđela.

- Sloboda. I čist vazduh - zaključuje Uglješa.

(Telegraf.rs)