Rus živeo 2 godine u Srbiji, sad odlazi i ne vraća se: Ovo je pravi razlog o kojem smo ćutali godinu dana!

U poslednjih nekoliko godina je postalo uobičajeno čuti ruski jezik na ulicama srpskih gradova. Brojne porodice, u potrazi za boljim i bezbednijim životom, odabrali su upravo Srbiju. Dočekani su raširenih ruku i oni su tu toplinu itekako uzvraćali. Ipak, dolazak u Srbiju je za njih velika promena, a za neke i prevelika.

Jedan od primera je Vadim, Rus koji se 2023. godine sa svojom porodicom doselio najpre u Budimpeštu, a potom i u Suboticu. Svoj svakodnevni život u Srbiji ovekovečili su mnogobrojnim snimcima koje kače na svoj Jutjub kanal pod nazivom "Izgubljeni u Budimpešti". Uprkos velikoj ljubavi prema Srbiji, oni su odlučili da se odsele, a Vadim je razloge obrazložio u najskorijem videu na kanalu.

Preporučujemo

- Izgleda da je došlo vreme da sve ispričamo. Mi smo primorani da napustimo ovu zemlju. Mi jako volimo Srbiju. To je zemlja koja je neočekivano postala naš dom, dala nam sigurnost, dala nam rast, dala nam prijatelje. Ali smo ipak primorani da je napustimo. I danas ću objasniti zašto - započinje Vadim svoju priču.

Najpre je izrazio želju da istakne pozitivne stvari u vezi Srbije i njenih stanovnika, a pohvala sa njegove strane nije nedostajalo.

- Prvi plus su ljudi koji žive srcem. Srbi su poseban univerzum dobrote. Nema hladnoće, nema nadmenosti, svuda je pomoć, osmesi, mir. Internet je pun priča kada dobrota Srba prosto obori ljude s nogu, kada vlasnik nije podigao, već je naprotiv snizio cenu kirije, kada gazdarica cvećare daje buket i kaže „posle ćeš doneti devojci koja je zaboravila novac i žurila na rođendan“. Mi sami smo se s tim susreli već prvog dana dolaska, kada je gazdarica kuće koju iznajmljujemo pripremila večeru za naš dolazak. Drugi plus, ovo je veoma bezbedna zemlja. Deca mogu da se šetaju, odrasli da se vraćaju kući bez straha - istakao je.

Njegove pohvale na račun Srbije se nisu zaustavile tu, već se osvrnuo i na njenu geografiju, ali i na ostale stvari zbog kojih je istakao da je odlazak bio izuzetno teška odluka.

- Život bez stresa. Ljudi ne žure, ne pritiskaju, ne stvaraju napetost. Posle velikih gradova to je kao disanje.  Sve je blizu. More, planine, Evropa, subota - planine, nedelja - more. Decu iskreno prihvataju, nema nikakvih poprekih pogleda u kafiću. I zato nam je bilo tako teško da donesemo odluku - rekao je Vadim.

Međutim, osvrnuo se i na stvari na koje on i njegova porodica nisu mogli da se naviknu i zbog kojih im je život u Srbiji postao drastično otežan. To je i prevagnulo pri donošenju odluke.

- To je karijera. Da, tržište je malo, ali se sve gradi remote (udaljeno). Za nas nije kritično. Takođe, učenje jezika ne prolazi ovde. Kažu da je srpski veoma težak, ali ga je moguće učiti. Opet, ni to nije bio problem. Minus su cene. Posebno za kiriju i posebno u velikim gradovima. Ali to se rešava, ako se odabere, kao mi, manji grad. Minus je i obrazovanje. Da, ono je lakše nego u Evropi. Ali puno je primera kada deca kasnije lako upisuju univerzitete u EU.

Ipak, iako to lično za njega i njegovu porodicu nije predstavljao preveliki problem, ono što je sledeće naveo jeste.

- Glavni razlog koji je nemoguće ignorisati je ekologija i zdravlje dece. Vazduh - to je nešto što se ne vidi, ali se oseća svaki dan. Prašina, magla, sezonski smog, srpske zime kada se prozori ne mogu otvoriti, domaćinstva koja loži čime god hoće, i čak ne shvataš koliko to utiče, dok se ne suočiš s posledicama. Alergije. Kod dece se to posebno oseća. I to je glavno. Naša deca su počela da se razboljevaju. Počele su alergije, kojih ranije nije bilo. I koje ne prolaze mesecima. U proleće i jesen je paklena prašina. Plus kućni alergeni. Leti reakcije na prašinu i suvoću vazduha. Zimi reaguju na dim i grejanje ugljem, travama. To neće čekati. Na to se nećemo navići. To nije „hajde da probamo još jednu sezonu“ - bio je iskren i dodao:

- Kožne reakcije, dugotrajno curenje nosa, alergijski kašalj, oticanje očiju, umor kod dece. I svaki lekar u Srbiji govori jedno te isto. Alergije su ovde jake, i sa svakom godinom je sve gore. I u tom trenutku izbor postaje ne samo o zemlji, već o zdravlju. Možeš da promeniš kvart, posao, školu, ali ne možeš da promeniš vazduh, ne možeš da isključiš polen. Ne možeš da promeniš grejanje kod komšija. I kada se deci pogoršava zdravlje, to je trenutak u kom se odluka donosi bez diskusije - kazao je Vadim.

Još jednom je naglasio da je zahvalan Srbiji i da će uvek imati lepe reči za nju, ali zdravlje dece je uvek na prvom mestu.

- Ne odlazimo zato što nam je bilo loše. Odlazimo zato što deca moraju da dišu. Zato što je zdravlje jedino što je nemoguće kompenzovati ni prihodima, ni komforom, ni sigurnošću. I uvek ćemo biti zahvalni Srbiji što nas je prihvatila, dala nam vreme, dom, sigurnost i prijatelje. Ostavljamo ovde deo srca. Ali sada nam je potrebno mesto gde će deci biti lakše da dišu i gde njihovo zdravlje neće zavisiti od sezone i kvaliteta vazduha. Iskreno, ova odluka nam je veoma teško pala, jer smo se za godinu i po dana baš čvrsto vezali za zemlju, za ljude, za okruženje - zaključio je.

(Telegraf.rs)