Jedna greška, najmanje ŠEST MRTVIH! Telegraf obišao jedinu aktivnu parnu mašinu na svetu, a nalazi se u Srbiji

Malo ljudi zna da upravo u Srbiji, tačnije u Senjskom rudniku, već skoro jedan vek, jedina na svetu još uvek svakodnevno radi parna mašina u najstarijem aktivnom rudniku mrkog uglja u Srbiji, a gde svakodnevno spušta rudare u opasnu jamu. Telegraf.rs proveo je samo mali deo dinamičnog dana sa jednim od četvorice pokretača ovog čuda tehnologije, a gde i najmanja greška, kako nam objašnjavaju, može da odnese brojne žrtve.

Iako je dan bio hladan novembarski, a uporna kiša nam nije davala mira, vredni radnici Senjskog rudnika toplo su nas dočekali, pa nam na tenane pokazali kako funkcioniše poslednja u svetu funkcionalna parna mašina, koliko je vremena potrebno da se nauči ovaj nimalo naivan i jako stresan posao, ali i istakli kako nema mesta za šalu, te da je konstantna fokusiranost imperativ na njihovom radnom zadatku.

Pred kamere portala Telegraf.rs stao je i ponosan rukovodilac muzeja mrkog ugljarstva Senjski rudnik, Nenad Anžel, a koji nam je govorio o bogatoj istoriji ovog mesta, ali i svim specifičnostima pomenute parne mašine koja privlači turiste širom sveta.

Svi mogu da vide kako parna mašina radi

"Parna mašina pred kojom se sada nalazimo je sastavni deo muzejske izložbe Muzeja ugljarstva od 2005. godine. Inače, ona je specifična po tome što je najstarija parna mašina na svetu koja još uvek radi. Konstruisana je još davne 1872. godine u Gracu, u fabrici "Jožef Kereši". Do kraja Prvog svetskog rata nalazila se u rudniku u Vrdniku, u Sremu. Nakon Prvog svetskog rata, kao deo ratnih reparacija, kada je zatvoren rudnik u Vrdniku, prebačena je ovde, u Senjski rudnik i od 1925. godine aktivno učestvuje u svakodnevnom prevozu robe, materijala i rudara na radilište u samu jamu", priča nam na početku razgovora rukovodilac Anžel.

Kako dodaje, parna mašina je specifična i po tome što je parna, odnosno, što za njen pogon nije potrebna električna energija, pa je kao takva zaštićena od države Srbije kao kulturno, to jest, nacionalno dobro.

"Mi smo ponosni što je ona od 2005. godine na raspolaganju i svim našim posetiocima koji dođu da posete Senjski rudnik i muzej, a koji mogu da vide i kako funkcioniše ova mašina", ističe Anžel.

Ipak, ovo nije bio kraj zanimljovostima, pa je tako Anžel sa nama podelio i informaciju kako se sami drveni zupčanici, bitni delovi za pokretanje parne mašine, proizvode upravo od strane njihovih rudara, i jedino od grabovog drveta na ovom mestu.

Nismo mogli a da ne upitamo koliko je sama parna mašina bezbedna, a naš sagovornik nam je "kao iz topa" odgovorio da je sve jako bezbedno, te da nikada nije bilo incidenata.

"Ona je pravljena da dugo traje, što i pokazuje svaki dan. Zanimljiva je ekskurzijama, đacima, ali i svim zaljubljenicima u istoriju rudarstva i industriju uopšte", navodi rukovodilac Anžel za naš portal.

Ništa manje raspoložen za razgovor nije bio ni Dejan Janjić, koga smo zatekli kada je tek došao u svoju smenu, a koji, kako nam objašnjava, godinama radi ovaj jako zahtevan i odgovoran posao, odnosno, pokreće samu parnu mašinu i izvlači rudare iz jame. Jedan poziv za "izvlačenjem" usledio je čak i tokom našeg intervjua sa Dejanom, a koji smo odmah, bez rasprave, morali da prekinemo.

"Radim ovde skoro nekih 35-36 godina. Mogu da ti kažem da je lep posao, ali da je zahtevan i odgovoran. Nema igre, nema 'oću-neću. Osam sati rada. Ukoliko nemate zamenu morate da produžite, jer proizvodnja ne sme da trpi. Radi se celih 365 dana u godini. Imam četiri kolege koji se, pored mene, isto bave ovim odgovornim poslom u Senjskom rudniku", priča nam vredan Dejan.

Kako ističe, pokretanjem parne mašine ne može svako da se bavi, a i oni koji to žele moraju da prođu posebnu obuku.

"Polaganje u firmi je bilo davno, pred Komisijom koja je dolazila iz Beograda, a sada se to već obavlja u firmi. Šest meseci imate obuku, posle šest meseci idete na polaganje i još šest meseci aktivno radite uz majstora sve poslove koji pripadaju tu, da biste tek na kraju mogli da preuzmete mašinu. Ovo je jako stresan posao. Mala greška, šest mrtvih, do dvanaest. Zavisi da li se voze dve korpe ili jedna", govori nam dalje Dejan, dok nama na samu ovu rečenicu zastaje dah.

Ni on se, priča nam dalje, ne seća da je kod same parne mašine bilo incidenata.

"Da je neko ubijen ne, ali da je bilo drugih incidenata, da", govori nam Dejan, koga u pola rečenice prekida zvuk telefona koji ga obaveštava da je vreme da ostavi sve što je do tada radio i da počne sa paljenjem parne mašine, a kako bi se na površinu iz jame izvukli vredni rudari.

Mi bez pogovora prekidamo intervju i tada sledi neverovatan proces paljenja parne mašine, a u kom Dejan svaki korak verno ispoštuje, da bi se ubrzo nakon toga iz jame na površinu rudnika pojavilo  par rudara koji su za taj dan završili sa napornim rudarenjem mrkog uglja.

Pored samog Senjskog rudnika koji smo posetili nalazi se i impozantan muzej ugljarstva pod istim imenom, a koji smo ovom prilikom takođe morali da obiđemo i u prijatnom obilasku sa rukovodicem Anželom o njemu dosta saznamo. Dok smo kroz eksponate promatrali kako se rad u jami menjao tokom brojnih istorijskih epoha, naš vodič nam je detaljno objasnio kakvo se sve blago krije u ovoj zgradi koja čuve dokaze mukotrpnog rada rudara kroz vekove.

"Muzej ugljarstva postoji od 1980. godine. Otvoren je svečano 6. avgusta 1980. na Dan rudara. Inače, odluka o osnivanju muzeja doneta je 1973. godine na Radničkom savetu Rudnika mrkog uglja "Rembas", kada je grupa inženjera rudnika došla na ideju da bi bilo dobro da se sačuva ovo bogato industrijsko nasleđe od zaborava. Tako da je doneta odluka o osnivanju Muzeja rudara, kako se najpre zvao, da bi od 1980. godine dobio naziv zvanični Muzej ugljarstva Senjski Rudnik", priča Anžel.

U muzeju je trenutno, govori nam dalje, postavka iz 2014. godine, kada je i obavljena rekonstrukcija muzejskog sadržaja.

"Tako da smo danas dobili jedan moderan muzej koji pored svog osnovnog delokruga rada, baštinjenja bogate istorije industrijskog nasleđa resavsko-moravskog kraja, baštini i druge, da kažemo, vidove života rudara, rudarskih porodica i celokupne rudarske zajednice od 1853. godine kada je nastao Senjski Rudnik pa sve do današnjeg dana. Fotografije su deo naše bogate arhive koja čini otprilike 4.500 fotografija, koje na najbolji način svedoče o životu i radu rudara i njihovih porodica od osnivanja rudnika pa do danas, da kažemo tako ", govori nam Anžel, pa priča i kada tačno svi zainteresovani mogu da posete Muzej.

"Od 1. marta do 1. oktobra, muzej radi svakodnevno od 9 časova do 17 časova. Sada u zimskom periodu radimo od 7 do 3 (15h) svakog dana, osim subote i nedelje. Međutim, otvoreni smo na našem Fejsbuk nalogu. Na sajtu postoji mogućnost da manje i veće grupe zakažu svoju posetu i mimo tog radnog vremena. Mi smo, dakle, otvoreni za sve posetioce doslovno cele godine", zaključuje naš sagovornik Anžel dok nas sprovodi kroz ovaj muzej raskošne baštine.

(Telegraf.rs)