Žarić Kovačević: Iz Alementacionog fonda isplaćeno oko 10,1 liona dinara za 320 zahteva

Na trećoj konferenciji "Srbija- naša porodica" u okviru prvog panela "Pronatalitetna politika-uporedna iskustva i naredni koraci", ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević je rekla da je do sada iz Alimentacionog fonda isplaćeno oko 10,1 milion dinara za 320 zahteva, od kojih su 15 odsto podneli očevi.

Ona je govoreći o Alimentacionom fondu rekla da je budžetom za 2026. godinu predviđeno 100 miliona dinara za ovu nameu.

Preporučujemo

Dodala je da je kontakt centar do sada zvalo više od 3.300 ljudi, kako majke, tako i očeva i da to ukazuje na to da se ljudi u sve većoj meri interesuju za alimentacioni fond.

"Tako da mi možemo negde u ministarstvu da očekujemo veći broj predmeta, na šta je naš sektor za porodičnu pravnu zaštitu apsolutno spreman", rekla je ona.

Žarić Kovačević je na pitanje, kako je zadovoljna rezultatima u 2026. godini i koje su bile najefikasnije mere za građane, rekla da su se te mere okretale ka subvencijama koje obezbeđuju jednu veliku sigurnost i poverenje, vraćaju poverenje u državu.

"U svakom slučaju, ministarstvo za brigu porodici i demografiju je to koje će uvek govoriti o podsticanju rađanja, koje će uvek biti tu da podstiču rađanje kroz čitav niz mera među kojima su najznačajnije smanjivanje ekonomske težine roditeljstva kroz roditeljski dodatak i druga materijalna davanja. Dakle, možemo da govorimo o dečijem dodatku, o jednokratnoj pomoći, o paušalu za kupovinu opreme za bebe, ali možemo da govorimo i o ekonomskom osnaživanju majki kroz subvencije za kupovinu prve nekretnine i osiguravanje izdržavanja deteta kroz Alimentacioni fond", rekla je Žarić Kovačević.

Kada je reč o kupovini prve nekretnine, Žarić Kovačević je podsetila da je ta mera važna za mlade ljude i da je kombinovana sa merom Ministarstva finansija, a to je kupovina stana za mlade bračne parove pod povoljnim uslovima.

"Tako da sada, kada mlada mama kod nas konkuriše za subvenciju do 20.000 evra, ona taj iznos apsolutno može da iskoristi za kupovinu stana pod povoljnim uslovima kod naših banaka", rekla je ona.

Stalni predstavnik programa UN za razvoj u Srbiji Jakup Beriš rekao je da je danas dobra prilika da se na konferenciji čuju primeri dobre prakse, ali i na kojim ciljevima treba raditi.

"UN nastavlja da i pomaže vladi Srbije da učini ono što je važno da sprovede, jer to je naš posao da podržimo, da omogućimo da doprinesemo onome što postoji i onome što je planirano, zamišljeno da se uradi. Demografija je za nas jedno kompleksno pitanje, to je izazov i zato je neophodno jedno integrisano rešenje. To nije pitanje za samo jedno ministarstvo, niti može jedno telo da reši", rekao je Beriš.

Dodao je i da bi se rešavala pitanja demografije kao složeno pitanje, neophodno je delovanje na svim nivoima i istakao da Savet koji je formiran ima kontakte na svim nivoima - od lokalnih zajednica do ministarstva.

"To je odlična početna tačka", istakao je on.

Ministar kulture i inovacija Mađarske Hanko Balaž istakao je da je Vlada Mađarske okrenuta porodici.

"Mi Mađari smo jedna od zemalja i nacija koje su najviše usmerena prema porodici. U poslednih 10 godina uveli smo više od 30 mera podrške porodicama", rekao je Balaž.

Prema njegovim rečima Mađarska štiti instituciju braka kao zajednicu jednog muškarca i jedne žene uspostavljenu dobrovoljnom odlukom i porodicu kao osnovu opstanka nacije.

"Porodične veze zasnivaju se na braku ili odnosu između roditelja i dece. Majka će biti žena, otac će biti muškarac. To je u našem osnovnom zakonu", rekao je on i dodao da Mađarska izdvaja pet odsto BDP-a za podršku mađarskim porodicama.

Balaž je naveo tri stuba porodične politike Mađarske.

"Prvo, jačanje finansijske situacije naših porodica, drugo, podrška porodičnom domu i kućama, i treće je ravnoteža između posla i privatnog života", rekao je on.

Predsedavajuća Državnog komiteta za pitanja porodice, žena i dece Azerbejdžana Bahar Muradova rekla je da se ta zemlja opredelila za ciljano pružanje usluga,pre svega socijalnih usluga, socijalne pomoći, koja se pruža socijalno ugroženim osobama i porodicama žrtvama rata ukoliko je neko izgubio jednog roditelja ili ukoliko se radi o samohranim porodicama.

"Njima se pruža pomoć da započnu sopstveni biznis, takođe im se pomaže da steknu neke strukovne veštine kako bi se zaposlili i kasnije mogli da brinu o svojim porodicama", rekla je ona.

Istakla je da imaju uslugu koja omogućava porodicama da na jednom mestu dobiju svu neophodnu pomoć.

"Mi imamo oko 130-140 hiljada porodica koje dobijaju posebnu socijalnu pomoć", rekla je ona.

Dodala je da je zapošljavanje žena je za njih veoma važno pitanje i da rade na promena zakona kako bi se zaposlenim ženama pružile konkretne mere podrške.

(Telegraf.rs/Tanjug)