Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrti u Srbiji

Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrti u Srbiji i godišnje odnose više od 50.000 života, odnosno u proseku 132 osobe svakog dana, iako stručnjaci ističu da je većina ovih događaja mogla biti sprečena redovnim proverama faktora rizika, zdravijim životnim navikama i pravovremenom terapijom, rečeno je na konferenciji koju su organizovali Udruženje za borbu protiv srčanog udara "Moja druga šansa" i Forum pacijenata Srbije.

Kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje Milan Dobrić naglasio je da su najznačajniji faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih događaja neregulisane vrednosti lipida u krvi, pre svega povišen LDL holesterol, koji se smatra rizičnijim i od pušenja, fizičke neaktivnosti, hipertenzije i dijabetesa, navodi se u saopštenju Udruženja.

Preporučujemo

- Napredovanje ateroskleroze pacijenti ne osećaju, nema bola ni tegoba, dok se u krvnim sudovima postepeno stvaraju aterosklerotski plakovi. Ukoliko se o LDL holesterolu ne vodi računa, rizik od ranih srčanih i moždanih udara značajno raste - objasnio je Dobrić.

Kako je naveo, svaka odrasla osoba trebalo bi da ima LDL holesterol ispod 3 mmol/l, a idealno i ispod 2 mmol/l, dok kod pacijenata koji su već preživeli kardiovaskularni događaj ili imaju ugrađen stent ili bajpas, ciljne vrednosti ne bi smele da prelaze 1,4 mmol/l.

- Važno je istaći da čak i umereno povišene vrednosti nose veći rizik, na primer, LDL holesterol od 3,37 mmol/l, što je oko 20 odsto iznad preporučene granice, povećava verovatnoću ozbiljnog kardiovaskularnog događaja za gotovo 18 odsto - rekao je Dobrić.

Kardiolog u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije Dejan Simeunović rekao je da povišen holesterol može biti posledica urođene greške u metabolizmu, koja se nasleđuje, ali i neadekvatne ishrane i životnih navika.

- Kada govorimo o holesterolu, nije presudna samo ukupna vrednost, već odnos između dobrog (HDL) i lošeg (LDL) holesterola, kao i nivo triglicerida. Što su vrednosti HDL holesterola niže, a LDL holesterola više, to je veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, pre svega ateroskleroze - istakao je Simeunović.

Kako je naveo, zbog toga se savetuje da svaka osoba do 40. godine barem jednom uradi lipidni profil, kako bi se procenio urođeni rizik, jer pojedine osobe mogu da imaju izrazito visoke vrednosti holesterola i da budu u riziku od srčanog ili moždanog udara već u ranim dvadesetim godinama.

- Procena rizika se vrši pomoću posebnih formula koje, pored vrednosti holesterola, uzimaju u obzir pol, krvni pritisak i pušački status, na osnovu čega se pacijenti svrstavaju u kategorije niskog, umerenog ili visokog kardiovaskularnog rizika - objasnio je Simeunović.

Prema istraživanju Atlasa Evropskog udruženja kardiologa iz 2020. godine u Srbiji gotovo svaka druga odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a više od polovine starije populacije se bori sa prekomernom telesnom težinom, dok je fizička neaktivnost postala svakodnevica za čak 46 odsto stanovništva

(Telegraf.rs/Tanjug)