Dobio mogućnost za pomilovanje od Nemaca, a on prkosno odbio: Njegove reči ostavile su okupatore bez teksta!

Srbija je u svojoj istoriji dosta ratovala, pa samim tim i veliki broj žitelja. Na brdovitom Balkanu vazda su se vodile neke bitke, a jedna od najtragičnijih bile su one u Drugom svetskom ratu. Tadašnja Kraljevina Jugoslavija je bila odmah iza Poljske po broju žrtava, a Jevreji su najviše stradali od strane Nemaca. Međutim, za Srbe je ovaj rat bila velika prekretnica.

Naime, nakon velikog rata, Jugoslavija je promenila identitet i preobrazila se u komunizam. Ono što je bilo pogubno za same Srbe jeste što se paralelno vodio i unutrašnji rat, bila je grčevita borba za prevlast između Titovih partizana i Dražinih četnika. Bile su to prave borbe po šumama, a Čiča Draža je uspevao da odoli teškim udarima komunista. Mihajlović je bio obrazovan i čestit, znao je kako treba ratovati, ali sama činjenica da mora da bije bitku na dva fronta mu je jako otežala stvari.

Preporučujemo

Nije imao Draža mnogo ljudi u koje je mogao da se potpuno uzda, a jedan od onih u koje je imao puno poverenje jeste sin slavnog Živojina Mišića, Aleksandar, koji je bio učesnik Prvog i Drugog svetskog rata, kao i Balkanskih ratova. Aleksandar je imao i germanske krvi, pošto mu je majka bila Nemica, Lujiza Krikner. On je bio peto od šestoro dece, a jako je bio prek i ratoboran.

Aleksandar je dosta pomogao Draži i njegovoj četi, pogotovo kada su tražili sklonište. Boravili su u njegovoj kući kako bi se okrepili, dobili po koji savet. Međutim, Aleksandar je zbog toga platio veliki ceh, tačnije životom. U operaciji Mihajlović koju su vodili Nemci i to nemilosrdno, streljali su Mišića 18. decembra 1941. godine. Aleksandar je svim silama hteo da odbrani svog velikog prijatelja Dražu Mihajlovića, predstavio se kao on.

Trebalo je Nemcima vremena da shvate da to nije Draža, ali je lukavi Mihajlović već bio dovoljno daleko od njih. Oni su odlučili da streljaju Aleksandra, ali su onda saznali da ima i njihove krvi. Odlučili su da ga pomiluju i puste.

- Pola vaše krvi je nemačko – rekao je okupatorski oficir.

- Ta krv je istekla na Kolubari – odgovorio je prkosno Mišić.

Nakon toga Aleksandar Mišić i njegov veliki prijatelj Ivan Fregl su pogubljeni, ali su imali poslednju želju. Aleksandar je želeo da mu se odvežu ruke i petla na levoj čizmi, dok je Fregl komandovao pogubljenje. Njih dvojica su časno poginuli i ušli u istoriju. Ponovo su Srbi pokazali svoj prkos i inat, a to niko nikada neće shvatiti.

(Tečegraf.rs)