VIŠE OD 30.000 LAMPICA: Marinko ima najlepšu novogodišnju kuću u Srbiji, a evo koliko ga košta struja!

Subotičanin Marinko Bajić je postao legenda u svom kraju zbog jednog zanimljivog detalja. Zapravo, shvatićete da je "detalj" preslaba reč kada budete saznali o čemu se radi.

Razlog zbog kog se meštani mesta Tavankut okupljaju ispred njegove kuće tokom prazničnih dana je zbog toga što je njegova kuća svojevrsna riznica najrazličitijih ukrasa i novogodišnjih lampica.

Preporučujemo

- Ja se time bavim više od 20 godina. Imao sam jednog poznanika iz Nemačke koji se time bavio, mada je ukrašavao manje nego ja danas. Ugledajući se na njega, počeo sam i ja – ispričao je Marinko uvod u ovaj hobi, u razgovoru za Telegraf.rs.

Istakao je da to nije jednostavan proces i da mu je neophodno dosta vremena da ukrasi svoju kuću i okućnicu. Pored toga, on se svake godine trudi da uvede novine, te svakog decembra u punom sjaju zasijaju novi oblici i ukrasi, svi rađeni njegovom rukom.

- Imam preko 190 kompleta sijalica, skoro 200. Počeo sam sa samo četiri, a svake godine je broj sve veći i veći. Uvek počinjem sredinom novembra. Tada od armature pravim irvase, sanke, paketiće... Onda ih farbam i postavljam sijalice – objasnio je.

Uprkos tome što svake godine dodaje nove ukrase, Marinko uvek ima prostora i vremena za njih, te uspešno deli vreme između svoje strasti, ali i posla kojim se bavi.

- Svake godine gledam da nešto dodam, koliko mogu i koliko imam prostora. Imam posao, vozim autobus. Ove godine sam dodao paketiće, zvezdu padalicu, Deda Mraza i ukrase na kapiji: irvase, zvezde, tu je i pahulja – opisao je Marinko.

Ono što čitavom projektu daje dodatnu vrednost i impozantnost jeste činjenica da Marinko čitav posao pravljenja ukrasa i, konačno, ukrašavanja radi gotovo sam.

- 98% stvari radim sam. Brat mi pomogne pomalo, pred kraj. Postavljamo utičnice i razvlačimo kablove. Imam više od 30.000 lampica – dodao je.

Trenutak kada Marinko upali hiljade i hiljade lampica na svojoj kući je postao gotovo zaseban praznik za sebe u Tavankutu. Meštani se okupljaju ispred kuće 24. decembra, jer znaju da on tada svečano pali lampice. U posetu dolaze i ljudi koji ne znaju kada on pali lampice, samo da bi videli prazničnu raskoš pred sobom.

- Dolaze ljudi. Uglavnom znaju kada ću da ih upalim. Neki ne znaju, pa slučajno ugledaju. Svake godine svi čekaju taj trenutak – ponosno nam je rekao.

Lampice su tu, po njegovim rečima, do pravoslavnog Božića. Nakon toga, 8. ili 9. januara, on ih skida.

- Proces skidanja lampica je nešto kraći. Imam skice za lampice, pošto su stari modeli, svaka ima svoj broj. Godišnje potrošimo oko 8.000 dinara za struju samo zbog lampica. To ne uključuje struju koju inače trošimo u kući – otkrio nam je.

Marinkova priča je samo još jedna u nizu koja pokazuje da istinska strast ne mora biti unosna. Ali za Marinka to nije teret. Istinski uživa u celom procesu i krajnjem rezultatu. On svoju kuću krasi samo i isključivo zbog sebe. On to voli i nije mu teško da izdvoji vreme. Mi, ostali, samo imamo dovoljno sreće da vidimo i uživamo u rezultatu njegovog truda. Ako bismo imali dva Marinka, svet bi bio lepši.

Ali, postoji samo jedan Marinko. On je u Tavankutu i ima najlepšu kuću tokom praznika u Srbiji.

(Telegraf.rs)