Ove 4 velike izmene promeniće školstvo u Srbiji: Đake čekaju mnoga iznenađenja, jedno im se baš i neće dopasti

Skraćeni časovi, manje gradiva, lakši rančevi, zabrana mobilnih telefona...Sve su ovo promene koje u narednom periodu očekuju đake u osnovnim i srednjim školama u Srbiji. O njima se tokom 2025. godine dosta raspravljalo i govorilo, dok u ovom tekstu podsećamo za kada su iste planirane, kao i koliko su pojedine "realne" da se dogode.

O mogućem skraćenju časova u srpskim školama počelo je da se govori početkom decembra, a kada je sam predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nagovestio da bi školski časovi možda trebalo da se skrate. Predsednik je tada istakao kako cilj ove mere nije da đaci provedu manje vremena  u obrazovnim ustanivama, već da budu koncentrisaniji.

Preporučujemo

Skraćenje časova

Ministar prosvete, Dejan Vuk Stanković, govorio je potom za Telegraf.rs o pomenutoj promeni, pa istakao kako zvaničan predlog o istoj još uvek nije stigao u Ministarstvo prosvete, ali da on smatra da skraćenje časova nipošto nije loša ideja.

"Zvaničan predlog nije još uvek stigao do nas, tako da nemamo odgovarajuću stručnu ekspertizu u ovom trenutku. Kada predlog zvanično bude stigao i kada ga budemo izanalizirali, onda ćemo moći da kažemo ono što je stav Ministarstva prosvete u ovom trenutku. To za sada samo posmatram samo kao jednu vrstu ideje koja, u osnovi, nije rđava, ali treba razmišljati o njenim praktičnim učincima na obrazovni sistem", kazao nam je nedavno ministar, pa dodao kako, po njegovom mišljenju, reforme svakako jesu dobre i trenutno jako potrebne.

"Savremena škola ne može da fukncioniše po obrascima škole iz prethodnih vremena. Tu može nešto inovativno da se uradi, ali, sa druge strane, treba biti oprezan u davanju smernica za buduće reforme. Dakle, reforma treba da bude. Reforma koja se tiče i kurikuluma, to jest, planova i programa i strukture obrazovne institucije, odnosa između nastavnika i učenika, tipova podučavanja dece, ishoda učenja kao centralne tačke svakog predmeta i svakog kurikuluma. Reforma načina ocenjivanja, pa u sklopu toga, verovatno i reforma vremenskog boravka dece u školi, koje često može da bude jako dugo, i što je najgore, to vreme ne mora nužno da bude ispunjeno nekim smislenim sadržajem, nego je često i vrlo konfuzno", istakao je ministar dalje u razgovoru.

Objasnio je ministar i kako bi sam metod skraćenja časova izgledao, pa kazao kako bi, verovatno, u početku to bio samo pilot projekat koji bi se kasnije širio i usvajao.

"Zatim, moguće bi bilo da se to prenese na oba oblika obrazovanja, i srednje i osnovno. Pretpostavljam da, s obzirom da je dinamika reforme u obrazovnom sistemu gradualna, da se oide korak po korak i prate se posledice određenih inovacija, da će se krenuti, prosto, tim metodom", objasnio je početkom decembra 2025. godine za naš portal ministar Stanković.

Skraćeno gradivo

Skraćenje časova, međutim, nije jedina promena koja u bliskoj budućnosti očekuje srpske đake. Naime, nedavno je i sam ministar Stanković govorio u Skupštini Srbije o predloženim izmenama Zakona o udžbenicima, ističući da je primarni cilj zakona stvaranje prostora za razvijanje patriotske vrline i društvene odgovornosti kod učenika.

Ministar je naglasio da novi Zakon o udžbenicima neće biti vrednosno neutralan, već namerava da razvija svest o identitetu kako dominantnog naroda, tako i drugih naroda.

Novi ciljevi Zakona biće patriotizam i identitet, jer, kako je navedeno, Zakon treba da podstakne patriotsku vrlinu i društvenu odgovornost.

Zakon obuhvata i većinsko i manjinsko stanovništvo, a ministar je najavio da će se raditi na promeni planova i programa nastave u kontekstu intencija novog Zakona.

"U daljem radu, pre svega Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja radiće se na tome da se promene planovi i programi u kontekstu intencija ovog Zakona i da se redefiniše plan i program izvođenja nastave, odnosno da se napravi neka ravnoteža u broju časova", dodao je.

Lakši rančevi

Ipak, među ovim je i jedna promena na koju su roditelji najduže i sa nestrpljenjem čekali, a koja je konačno počela da se realizuje. U pitanju je, naime, ograničenje težine školskih rančeva za osnovce, pa bi tako prema najnovijem Nacrtu zakona i izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, maksimalna težina svih udžbenika koji se koriste u jednoj školskoj godini iznosila do 3 kilograma za učenike od prvog do četvrtog razreda, 4 kilograma za petake i šestake i pet kilograma za najstarije osnovce, učenike sedmog i osmog razreda.

Težina udžbenika bi, kako se navodi, bila prilagođena tako nedeljnom fondu predmeta, ali i zdravlju učenika.

Javna rasprava o Nacrtu ovog zakona počela je 15. maja i trajaće sve do 4. juna, kako su najavili iz Ministarstva prosvete, a dve ključne novine odnose se upravo na uspostavljanje sistemskih mehanizama koji bi kontrolisali cenu, kao i fizičku masu udžbenika sa ciljem zaštite ekonomskih i zdravstvenih interesa osnovaca.

Predloženi Nacrt zakona predviđa uvođenje novog člana – 34b, kojim se prvi put definiše najveća dozvoljena masa udžbenika po predmetu, ali samo za učenike osnovnih škola. Utvrđena formula podrazumeva da se maksimalna masa određuje tako što se prvo nedeljni fond predmeta podeli sa ukupnim nedeljnim fondom svih obaveznih predmeta, a zatim pomnoži sa maksimalnom ukupnom masom svih udžbenika po razredu.

Pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, Milan Pašić, je tokom javne rasprave koja je održana 20. maja istakao da je u prethodnom periodu rađena analiza različitih institucija pored Ministarstva prosvete sa ciljem da se dodatno unapredi oblast obrazovanja i da su na osnovu nje predložene izmene postojećeg Zakona o udžbenicima.

Zabrana mobilnih telefona

Pored lakših rančeva, sve roditelje je obradovala i vest da postoji mogućnosti da se u školama u Srbiji potpuno zabrani i upotreba mobilnih telefona. O ovome je, takođe početkom decembra, govorio zaštitnik građana Zpran Pašalić, a koji je tada izjavio da je za institucija završila predlog zakona kojim bi se zabranila njihova upotreba, dok su i mladima dali priliku da isti prokomentarišu.

"Pre nego što sa tim zakonom izađemo u javnost, dali smo mladima, onima kojima je namenjen, da ga prokomentarišu. Kada oni budi dali svoje primedbe i kada te primedbe unesemo u zakon, izaći ćemo s tim u javnost", kazao je Zoran Pašalić.

Forum srednjih stručnih škola uputio je, podsetimo, apel Ministarstvu prosvete, školama i roditeljima da se uvede potpuna zabrana korišćenja mobilnih telefona tokom nastave i školskih odmora.

Kako je predočeno u saopštenju, smatra se da su telefoni postali "jedan od najvećih uzroka gubitka pažnje učenika na času, slabljenja discipline i pada međusobne komunikacije među decom".

Dodaje se i da profesori upozoravaju na sve veći porast vršnjačkog nasilja i digitalnog zlostavljanja.

"Škola treba da bude prostor učenja, saradnje i međusobnog poštovanja, a ne prostor digitalne zavisnosti", naveli su iz Foruma u saopštenju.

(Telegraf.rs)