Sveci koji su činili neopisiva čuda: Slavimo Svetu Julijanu, Svetog Petra Kijevskog i Svetog Temistokla

Treći januar donosi sećanje na tri različite sudbine koje spaja jedna nit - nepokolebljiva vernost istini. Centralno mesto u današnjem bogoslužbenom krugu zauzima Sveta mučenica Julijana Nikomidijska, devojka čija je lepota bila nadaleko čuvena, ali čija je duhovna snaga nadmašila sva ljudska očekivanja. Rođena u porodici paganskog namesnika, Julijana je još u ranoj mladosti, uprkos očevom protivljenju, poverovala u Hrista. Drama njenog života dostiže vrhunac kada biva obećana za ženu senatoru Elevsiju. Njen uslov za udaju bio je jasan – suprug mora primiti njenu veru. Besan zbog odbijanja, a podstaknut Julijanim sopstvenim ocem, Elevsije je devojku podvrgao nezamislivim mukama. Šibali su je, pekli u vreloj peći i bacali u tamnicu, ali je Julijana kroz molitvu ostajala nepovređena. Legenda kaže da su se u tamnici pred njom otvorila nebesa i da su joj rane zaceljivale, što je prizor koji je preobratio čak 630 posmatrača koji su, videvši čudo, uzviknuli da je Julijanin Bog jedini pravi. Svi oni su, zajedno sa ovom hrabrom devojkom, pogubljeni mačem 304. godine, ostavljajući istoriji primer o tome da se duša ne može okovati niti potkupiti.

Dok je Julijanina žrtva obeležila rano hrišćanstvo, vekovima kasnije, u surovim predelima Rusije, uzdigao se Sveti Petar, mitropolit kijevski i moskovski čudotvorac. Njegov put ka svetosti počeo je još u dvanaestoj godini kada je stupio u manastir, gde se istakao ne samo strogim podvigom, već i kao vrstan ikonopisac. Njegove ikone smatrane su čudotvornim još za njegovog života, a smirenost kojom je zračio dovela ga je do najviših crkvenih zvanja. U vreme kada su ruske zemlje bile podeljene unutrašnjim sukobima i pretnjama Zlatne horde, Sveti Petar je bio neumorni miritelj. Upravo je on bio taj koji je u malom gradu zvanom Moskva video buduću prestonicu, savetujući knezu Ivanu Kaliti da podigne crkvu Uspenja presvete Bogorodice. Njegovo upokojenje 1326. godine obeleženo je brojnim isceljenjima na njegovom grobu, a on je ostao upamćen kao otac ruske duhovnosti koji je verovao da je mir među braćom najviša vrlina.

Preporučujemo

Njima se pridružuje se i skromni pastira iz Likije, Svetog mučenika Temistokla. Njegova priča je svedočanstvo o tome kako se svetost često krije u najobičnijim ljudima. Dok je čuvao svoje stado na gorskim proplancima, Temistokle je naišao na hrišćanina po imenu Dioskorid kojeg su progonili rimski vojnici. Bez oklevanja, pastir je sakrio progonjenog, a kada su mučitelji stigli do njega, nije hteo da izda brata po veri. Umesto toga, mirno je rekao da je i on hrišćanin i da se ne boji smrti. Vojnici su ga vukli po trnju i kamenju, a zatim ga razapeli na krst, na kojem je Temistokle i predao svoju dušu Bogu, dokazujući da pastirski štap može biti moćniji od rimskog mača ako se njime brani bližnji.

Zbog ovakvih primera žrtve, današnji dan u narodu nosi pečat tišine i unutrašnjeg preispitivanja. Veruje se da na praznik Svete Julijane treba izbegavati svaku vrstu grubosti, naročito prema deci i slabijima, jer je ona zaštitnica nevinosti. Stari običaji savetuju da se danas ne obavljaju teški fizički poslovi koji podrazumevaju buku ili viku, jer se ovaj dan provodi u tihoj radosti i pripremi za predstojeće praznike. Kako se Božić primiče, vernicima se savetuje da se suzdrže od ogovaranja i zlih misli, verujući da će ono što danas posejemo u svojim mislima odrediti naš mir tokom cele naredne godine. Današnji post na vodi dodatno naglašava potrebu za pročišćenjem, podsećajući nas da se do velikih radosti stiže preko umerenosti i sećanja na one koji su za svoje ideale dali ono najvrednije – život.

(Telegraf.rs)