Najneobičniji običaj za Božić! Kada vidite šta se radi u Vojvodini oduševićete se

Čim se završi božićni ručak, a sunce krene polako da zalazi nad ravnicom, mir u vojvođanskim selima prekida nesvakidašnji prizor. Iz kapija izlaze svečano opremljeni konji, prekriveni najlepšim tkanim ćilimima, dok njihovi jahači, momci i mlađi oženjeni ljudi, ponosno kreću u galop.

Običaj "vijanja Božića" duboko je ukorenjen u identitet vojvođanskog kraja. Kako samo ime kaže, Božić se "vija" (juri) kako bi se vest o Hristovom rođenju što brže pronela kroz celo mesto. Nekada je ovo bio i način da se mladići pokažu pred celim selom, a neretko su se upravo u ovim brzim pohodima prosile devojke i dovodile u nove domove.

Preporučujemo

Ruta jahača nije slučajna. Galopira se do kuća rođaka, kumova i prijatelja, ali se najduže zadržava tamo gde ima devojaka za udaju. Domaćini izlaze pred jahače sa rakijom i vinom, časteći ih za dobru vest koju donose. Veruje se da što brže konji prođu kroz selo, to će i godina biti rodnija i naprednija.

Nakon što se slegne prašina od galopa, nastupa jedan tiši, ali jednako važan deo tradicije. Najmlađi članovi domaćinstava puštaju bele golubove. Prema narodnom verovanju, svaki golub koji se vine u nebo odnosi grančicu kući, simbolizujući mir i blagostanje.

Ovaj čin predstavlja samog domaćina i njegovu ulogu zaštitnika. Veruje se da će onaj čiji se golub vrati biti vredan i odgovoran domaćin tokom cele godine, brinući o domu i porodici onako kako priroda nalaže.

Iako su konji danas u mnogim selima prava retkost, entuzijazam mladih Vojvođana ne jenjava. Zahvaljujući konjičkim klubovima i ljubiteljima starina, „vijanje Božića” opstaje kao autentičan dokaz da se u ravnici koreni poštuju, a običaji čuvaju od zaborava, povezujući prošlost i budućnost jednim neraskidivim galopom.

(Telegraf.rs)