Pasulj koji padne sa trpeze na Badnje veče NIKAKO ne treba dizati: Evo i zašto!

Iako Božić slavimo kao najveći hrišćanski praznik, mnogi običaji koje danas praktikujemo vuku korene iz duboke starine i paganskih verovanja naših predaka. Jedan od najzanimljivijih simbola Badnje večeri je pasulj, a pravila vezana za njega kriju jezivu simboliku.

- Mi Srbi smatramo i držimo da je Božić pravi praznik naš domaći, ama nije crkveni - zapisao je svojevremeno Vuk Vrčević. I zaista, Badnje veče sa slamom, badnjacima i specifičnim jelovnikom više podseća na starinski srpski praznik nego na strogo crkvenu svetkovinu. Ključna tajna krije se u trpezi koja, prema mišljenju etnologa, ima "mrtvački karakter".

Preporučujemo

Sva jela koja se iznose na Badnje veče, poput pasulja, boba i oraha, neraskidivo su povezana sa kultom predaka i donjim svetom. Pasulj je kod svih Indoevropljana oduvek imao ulogu "hrane za pokojnike".

Veruje se da pasulj koji padne sa trpeze na pod ne treba podizati, taj zalogaj pripada duši koja se nalazi u blizini i čeka svoju gozbu.

Pored pasulja, centralno mesto na trpezi zauzima orah. Međutim, u narodnom verovanju, orah nije samo zdrava voćka, već i stecište htoničnih (podzemnih) sila.

• Veštice i demoni: Vuk Karadžić je pisao o čuvenom orahu kod Molovina u Sremu gde su se skupljale veštice.
• Italijanska verovanja: Slično je i u Beneventu, gde se veruje da se pod jednim orahom skupljaju veštice iz cele Italije.
• Zapisi iz Talmuda: Na svakoj orahovoj grani ima devet listova, a na svakom listu sedi po jedan đavo.

Čak je i iz groba rimskog cara Nerona navodno nikao orah na kojem su živeli đavoli, sve dok drvo nije posečeno, a na tom mestu podignuta crkva kako bi se kraj očistio od demona.Kada večeras sednete za badnju trpezu i po običaju bacite orahe u uglove sobe ili poslužite prebranac, setite se da to nije samo večera. To je drevni ritual povezivanja sa precima, trenutak kada se granica između „ovog“ i „onog“ sveta briše, a svako zrno pasulja nosi poruku iz duboke prošlosti.

(Telegraf.rs)