Na Kosovu postoji drevni srpski običaj za Božić! Namenjen je DUŠAMA POKOJNIKA

U srcu Kosova i Metohije preživeli su božićni obredi stariji od hrišćanstva. Ovde Badnja večera nije samo porodični obrok, već mistična gozba na koju domaćini, koristeći formule iz davnina, pozivaju svoje pokojne pretke.

Za Srbe na Kosovu, Božić je oduvek bio više od praznika - bio je to štit identiteta i veza sa korenima koja se ne prekida ni smrću. Etnolozi ističu da su upravo na ovim prostorima najduže očuvani običaji koji Badnje veče definišu kao svojevrsne zadušnice.

Preporučujemo

Najupečatljiviji trenutak kosovske Badnje večeri odigrava se na samom pragu kuće. Pre nego što se porodica okupi oko posne trpeze postavljene na slami, domaćin izlazi na vrata. Gledajući u mrak, on izgovara starinske, gotovo zaboravljene formule kojima poziva duše pokojnika na čast.

Ovaj čin, koji su zabeležili čuveni etnolozi poput Veselina Čajkanovića, predstavlja direktnu vezu sa staroslovenskom religijom. Verovalo se da preci, kao zaštitnici doma, te noći moraju biti uvaženi i nahranjeni kako bi porodici doneli blagoslov, a letini zaštitu od grada i nepogoda.

Dok se u drugim krajevima orasi bacaju simbolično, na Kosovu ovaj čin nosi duboku poruku. Domaćin baca po jedan orah u svaki ugao sobe, direktno namenjujući te plodove dušama predaka.

Prema narodnom verovanju, duše se najradije skupljaju u uglovima soba i u "zapećku". Bacanjem oraha, živi "otkupljuju" mir i sreću od onostranog sveta, deleći sa precima najbolje plodove svoje zemlje.

Ono što Kosovo izdvaja jeste očuvanost ovih rituala uprkos burnoj istoriji. Dok su u Šumadiji ili Vojvodini mnogi od ovih elemenata postali simbolični, u metohijskim selima i enklavama centralnog Kosova, oni su i dalje živa praksa.

U nekim delovima Kosova, badnjak se čak povija u mušku košulju, tretirajući ga kao živo biće ili božanstvo koje unosi toplotu i život u dom.

Tokom večere vlada posebna atmosfera strahopoštovanja, jer se veruje da su "nevidljivi gosti" prisutni za stolom.

Ovi običaji nisu samo "sujeverje"; oni su dokaz neverovatnog kontinuiteta srpske kulture. Kroz pozivanje mrtvih na božićnu večeru, narod na Kosovu poručuje da niko nije zaboravljen i da je porodica neraskidiva zajednica onih koji su bili, onih koji su tu i onih koji će tek doći.

U noći kada se pali badnjak, vatra sa kosovskih ognjišta ne greje samo žive, već, prema verovanju, obasjava put i onima koji nas posmatraju iz večnosti.

(Telegraf.rs)