Pedagoški asistenti i zdravstvene medijatorke — ključ inkluzije, ali bez sigurnog statusa

Pedagoški asistenti u školama i romske zdravstvene medijatorke u lokalnim zajednicama poslednjih decenija predstavljaju jednu od najvažnijih sistemskih karika u obrazovnoj i zdravstvenoj inkluziji Roma u Srbiji. Iako se njihov rad direktno odražava na veći obuhvat dece obrazovanjem, bolji pristup zdravstvenim uslugama i jače veze između institucija i romskih porodica, njihov radno–pravni status i dalje je nestabilan.

Pedagoški asistenti uvedeni su krajem devedesetih kao podrška romskim učenicima i njihovim porodicama, a danas su angažovani u više od 200 škola širom Srbije. Rade na sprečavanju ranog napuštanja školovanja, komunikaciji sa roditeljima, učenju jezika i praćenju napretka učenika. Ipak, većina je angažovana na određeno vreme, uz godišnju neizvesnost oko produženja ugovora i bez jasne mogućnosti napredovanja u sistemu.

Preporučujemo

Sličan obrazac postoji i u zdravstvu: program romskih zdravstvenih medijatorki pokrenut je 2008. godine kao odgovor na loše zdravstvene pokazatelje u romskim naseljima. Medijatorke obilaze zajednicu, prate trudnice, podstiču imunizaciju i pomažu romskim porodicama da ostvare zdravstvena prava. Zahvaljujući njima smanjen je rani morbiditet i povećan broj dece koja prolaze kroz redovnu vakcinaciju, a desetine hiljada ljudi dobilo je zdravstveno osiguranje. Ipak, i ovaj model funkcioniše uglavnom kroz projektne linije i kratkoročne ugovore.

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Dalibor Nakić ističe da su ove dve pozicije „test ozbiljnosti“ državnih politika inkluzije Roma.

„Pedagoški asistenti su direktno povezani sa uspehom romske dece u školi, a zdravstvene medijatorke su most između zajednice i sistema. Ako kao društvo priznamo da su rezultati važni, onda je logično da obezbedimo stabilne ugovore i jasne koeficijente, umesto da iz godine u godinu brinemo hoće li program biti produžen“, poručuje Nakić.

Za Manuelu Ristić, pedagošku asistentkinju iz Zemuna, inkluzija se gradi svakodnevno kroz rad sa porodicama:

„Roditelji nas zovu pre učitelja i pre lekara. Na terenu se stvara poverenje, a bez poverenja nema inkluzije“, kaže Manuela, dodajući da njen ugovor i dalje zavisi od projektnih ciklusa.

I pored jasnih rezultata u obrazovanju i zdravstvu, i asistenti i medijatorke ostaju u statusu privremeno angažovanih radnika, iako se njihove usluge u sistemu pokazale kao trajna potreba. Stručnjaci smatraju da bi put ka dugoročnom rešenju bio da se ova zanimanja u potpunosti institucionalizuju u obrazovnom i zdravstvenom sistemu, kroz stabilno finansiranje, jasne koeficijente i normativno uređenje radnog statusa.

(Telegraf.rs)