Doktorka sa VMA upozorava da REUMA ne bira godine, ovo su simptomi koji na početku deluju sasvim bezazleno

"Ljudi često reumu pripisuju umoru, godinama, nekada i vremenskim prilikama, međutim, svaka bol koja traje dve do tri nedelje zaslužuje pažnju. Takođe, reumatske bolesti mogu se javiti u bilo kom uzrastu", istakla je reumatolog dr Silvija Stević Carević sa Vojnomedicinske akademije u podkastu "Zdravo sa Ivanom", dok je potom objasnila i koji su to simptomi koje ljudi najčešće ignorišu, a ukazuju na ovo oboljenje.

Kako je na početku podkasta dr Stević Carević objasnila, kada je reuma u pitanju ne možemo govoriti o jednom simptomu, te da ih je u ovom slučaju više, a koje ljudi iz neznanja neretko zanemaruju, a jako su bitni.

Preporučujemo

"To se pre svega odnosi na bol i otok u zglobovima. Pri tome, ljudi to često pripisuju umoru, godinama, nekada i vremenskim prilikama, odnosno promenama vremena. Međutim, svaki bol koji duže traje, odnosno dve ili tri nedelje, ili pak duže, ako je praćen još i jutarnjom ukočenošću,  zaslužuje pažnju. Ono što je takođe važno jeste i umor. On nije uvek znak iscrpljenosti. Vrlo često umor može prethoditi dijagnozi autoimunih bolesti i svaki umor koji nema jasan uzrok, koji ne prolazi nakon odmora i koji je pri tome povezan sa nekim drugim simptomima, svakako zaslužuje pažnju.

Ono što bih takođe napomenula je dugotrajni bol u leđima, pogotovo kod mlađe populacije. To je veoma bitno. Ukoliko je to bol koji duže traje, koji se javlja i u mirovanju, a prolazi na fizičku aktivnost, on svakako može biti znak neke zapaljenske bolesti. Pacijenti vrlo često zanemare i ono što mi prvi put primetimo na pregledu, a to su promene boje prstiju šaka pri izlaganju hladnoći, pri promeni temperature. To je takozvani Rejnoov sindrom, gde dolazi do spazma i promena na malim krvnim sudovima šaka, što može biti znak veoma ozbiljnih zapaljenskih bolesti", istakla je doktorka Stević Carević.

"Reumatske bolesti mogu se javiti u bilo kom uzrastu"

Doktorka je ovom prilikom govorila i koliko je otprilike vremena potrebno da se reuma primeti, odnosno, da se dođe do dijagnoze. Kako je objasnila, može proći nekoliko meseci, a nekada čak i do dve godine dok se konačna dijagnoza ne ustanovi.

"Najčešće je problem u tome što pacijenti zakasne u tom prvom javljanju, jer zanemaruju simptome poput blažeg bola koji može biti prolazan. Takođe, pacijenti često uzimaju antireumatike na svoju ruku, čime ublažavaju simptome i maskiraju kliničku sliku, što dovodi do odlaganja dijagnoze i terapije", rekla je doktorka pa navela kako se reumatske bolesti, uopšte sve autoimune bolesti , mogu javiti u bilo kom uzrastu.

"Postoji juvenilni idiopatski artritis koji se javlja kod dece. Kod mlađih osoba uzroci mogu biti stres, stil života i genetska predispozicija. Poznato je da žene u reproduktivnom periodu imaju veći rizik od sistemskih bolesti, dok se bol u leđima često javlja kod mlađih muškaraca kao znak spondiloartritisa. Reumatske bolesti nisu bolesti starih, već bolesti autoimunog sistema", ispričala je dr Silvija u podkastu.

"Važno je razlikovati mehanički od zapaljenskog bola"

Nije svaki bol alarm, istakla je doktorka dalje, te navela kako je jako važno razlikovati mehanički od zapaljenskog bola.

"Zapaljenski bol se javlja u mirovanju, praćen je jutarnjom ukočenošću dužom od pola sata i smanjuje se sa fizičkom aktivnošću. Mehanički bol se pojačava tokom aktivnosti, a nestaje tokom odmora (znak artroze). Zglobovi su deo lokomotornog sistema i kretanje je veoma važno. Ako ih ne koristimo, dolazi do slabljenja muskulature (atrofije), a mišići su zaštita za zglob. Takođe, može doći do smanjenja sinovijalne tečnosti koja je bitna za funkcionisanje zgloba. To povećava ukočenost, smanjuje obim pokreta i ubrzava degenerativne procese poput artroze", dodaje reumatolog Silvija.

Doktorka je navela i koji su to sportovi dobri kada je lečenje reumatskih oboljenja u pitanju.

"Šetnja pre svega, zatim plivanje gde su angažovani svi mišići i zglobovi. Za žene su odlični pilates i joga", navela je ona, pa kazala i manje poznatu informaciju kako su žene pogođenije ovom bolešću od muškaraca.

" Postoji veća sklonost kod žena u reproduktivnom periodu ka sistemskim bolestima (reumatoidni artritis, lupus, sistemska skleroza, Šjogrenov sindrom). Razlozi su hormonski status (estrogen), genetika (X hromozom) i jači imuni odgovor kod žena. Lečenje je individualno, zavisno od toga koliko je bolest razvijena i da li su zahvaćeni unutrašnji organi. Koriste se nesteroidni antiinflamatorni lekovi (za simptome), glukokortikoidi (kao premošćavanje), lekovi koji modifikuju bolest) imunosupresivi i biološka terapija koja utiče na tačne mehanizme oštećenja imunog sistema. Terapija je često doživotna, a cilj je postizanje remisije ili niske aktivnosti bolesti", istakla je dalje u razgovoru dr Stević Carević.

Naši ljudi, objasnila je ona dalje, često uzimaju antireumatike na svoju ruku.

"Upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova treba biti ograničena na 5 do 7 dana. Nekontrolisana upotreba može dovesti do krvarenja iz želuca, oštećenja bubrega (naročito kod starijih) i oštećenja jetre. Takođe, opasno je uzimati kortikosteroide na svoju ruku. Mnogi suplementi nemaju jasne dokaze o efikasnosti. Kod autoimunih bolesti imunitet postoji, ali je pogrešno usmeren ka sopstvenom tkivu, pa ga ne treba 'povećavati'".

Ko je najviše u riziku? 

U podkastu "Zdravo sa Ivanom" dr Silvija objasnila je i ko je u najvećem riziku, kao i da li su ove bolesti nasledne.

"Faktori rizika su brojni: genetska predispozicija (postoji sklonost, ali ne znači da će se bolest ispoljiti), stil života, profesija, pol, loše navike poput pušenja i alkohola. Stres i infekcije mogu biti okidači kod osoba sa genetskom predispozicijom. Trčanje opterećuje zglobove kolena i skočnih zglobova. Treba biti oprezan kod starijih osoba i osoba sa prekomernom telesnom težinom. Za njih je bolja šetnja ili brzo hodanje, koje je efikasnije i za gubitak kilograma", objasnila je dr Silvija Carević pa dodala kako je pola sata do sat vremena, ili barem 3 do 4 puta nedeljno fizičke aktivnosti sasvim prihvatljivo, a kako bismo izbegli reumatska oboljenja.

"Važno je pokrenuti se zbog kičme i svih ostalih zglobova kako bi se izbegao začarani krug gojaznosti i oštećenja zglobova", zaključila je dr Silvija na kraju podkasta "Zdravo sa Ivanom".

(Telegraf.rs)