Ljubiša umalo da proda svoje blago, a zbog ovoga i dalje ga ima: Radni dan počinje u 3 sata u štali

Ljubiša Vranac iz Žablja, ustaje u tri sata ujutru, a njegova supruga Maja sat vremena kasnije. To su dani kada idu na pijacu, u Zrenjaninu su to utorak, četvrtak i subota, piše Zrenjaninski.

Jer, pre nego što krene sa svojim proizvodima na zrenjaninsku mlečnu pijacu, Ljubiša Vranac prvo mora da namiri stoku, a onda da se Maja i on popakuju i stignu do zrenjaninskih pijaca. Ljubiša do centralne, a Maja do one na Bagljašu.

Preporučujemo

Kad stignu, valja ono što su proizveli i spakovali raspakovati, poređati u prodajni prostor… Onda im preostaje da čekaju mušterije i nadaju se najboljem.

– Ono čime se bavimo, a to je prerada mleka od naših krava, jako je naporno jer, osim što mleko prerađujemo, mi proizvode i prodajemo. Kad se pijačnim danima vratimo kući, zreli smo za krevet, a novi posao nas čeka. Verujte, ne znam šta mi je gore, da li da odspavam sat vremena, pa nastavim da radim, ili da ne ležem uopšte. Ipak, prerada i pijaca su nas spasili od onoga što se dešava našim kolegama koji nemaju preradu, a to je da im mlekare otkazuju otkup i da ne znaju šta će sa mlekom. Na kraju, spasilo nas je od prodaje krava, što se masovno dešava u našoj okolini. Krave koje su do juče davale mleko, završavaju u klanici – priča za portal zrenjaninski.com Ljubiša Vranac.

Krave iz poljoprivrednog gazdinstva Vrančevih ne idu na pašnjak. To znači da im svakog dana, leti i zimi, valja pripremiti dovoljno hrane i očistiti prostor u kom borave. Treba ih svakog dana pomusti, mleko preraditi, prodati ga, pa sve ispočetka.

– Oko Nove godine sam dobio grip. Nemam ko da mi pomogne u štali, nego sam sa temperaturom svakog dana dve nedelje radio šta moram, kao da sam najzdraviji. Verujte da sam tada bio najbliži odluci da prodam svoje blago. Kad bi neko hteo da me sluša, mogao bih satima da pričam kako izgleda brinuti se samo o jednoj kravi, koja je živo biće, ima svoje potrebe, zahteve i koja bez svog gazde ne može da preživi – kaže Ljubiša.

Krave nije prodao, izdržao je ovog puta, jer od njih živi šestočlana porodica.

– Svako ima svoje zaduženje – deca, pre svega, da idu u školu i pomažu u kući. U preradi puno pomaže moja majka, a ostalo je na mojoj supruzi i meni – ističe sagovornik.

A da steknete i zadržite mušterije, to je tek posebna nauka.

– Trebalo je vremena da steknemo poverenje mušterija, ali sada smo već razradili prodaju. Kvalitet se podrazumeva, no stalno morate da uvodite nove proizvode jer se i mušterije menjaju – ističe Ljubiša.

Vrančevi u ponudi imaju sitan sir, kajmak, sirni namaz, podlivane sireve različite starosti, kačkavalj, mocarelu, rolovani sir, papriku u pavlaci… Tu su i domaća jaja, a onda i rezanci od njih.

– Sve više mušterija nam traži sveže mleko i surutku. Kod nas mleko košta 100 dinara litar, mnogima je to mnogo, ali kad ga uporede sa onim u prodavnici – kupuju. Sveže mleko i ono iz tetrapaka ne može da se uporedi i to svi polako shvataju. Mene i moje kolege po mukama jako ugrožava uvoz, pogotovo polutvrdih sireva. Tek kad uzmete lupu vidite da su to u većini slučajeva sirevi koji imaju i biljne sastojke, ali su jeftiniji. Jako je teško, mnogi odustaju i prodaju krave, a nisam siguran da to shvataju oni koji bi trebalo – završava Ljubiša Vranac.

(Telegraf.rs / Zrenjaninski)