Luka otkrio očevu tajnu čuvanu 37 godina, pa nam ispričao detalje: Sve je u ovom pismu koje NIKAD nije poslato

U kući u kojoj je živeo u Kladovu, Luka Bosnić (22) slučajno je pronašao staru, prašnjavu kutiju koju godinama niko nje ni otvorio, a kada je zavirio u nju, našao je gomilu misterioznih požutelih pisama.  Počeo je da "slaže kockice" i ubrzo otkrio "tajnu" koju je njegov otac čuvao decenijama.

Preporučujemo

Žute stranice razglednica iz 1985. godine bile su jedini dokaz, i sada već jedino sećanje, na ljubavnu priču jednog instruktora plivanja i prelepe Makedonke Emilije, koja je trajala godinama. Za Telegraf.rs, Luka je otkrio šta je prvo poželeo da uradi kada je čuo za ovu priču čiji je glavni akter njegov otac.

- U toj kutiji našao sam puno starih slika iz njegove mladosti, ali i na desetine pisama i razglednica iz 1985. godine. Video sam da mu piše neka devojka koja je iz Makedonije. Shvatio sam da je dopisivanje između njih potrajalo, bilo je baš puno pisama. Nisam mogao da izdržim a da ga ne pitam da mi nešto detaljnije ispriča o njoj, jer je sadržaj tih pisama bio baš dirljiv i jako emotivan. Video sam da su bili jako zaljubljeni - počeo je Luka za Telegraf.rs.

Ljubav na prvi pogled na radnoj akciji na Đerdapu

Kako mu je tata potom ispričao, on i Makedonka Emilija upoznali su se na radnoj akciji na Đerdapu. On je bio instruktor plivanja i tada ju je učio da pliva. U kampu su proveli mesec dana i tada se među njima probudila ljubav, ali nažalost morali su i da se raziđu, ali to ih nije sprečilo da nastave da se vole i dopisuju.

- Ona je morala da se vrati u Makedoniju, čekao ju je fakultet i zato se njihova ljubav svela jedino na pisma. Dopisivali su se pune četiri godine, a onda je konačno usledio njihov susret. Moj tata je na svoj rođendan otišao kod nje u Skoplje i baš tog dana je bio koncert grupe "Leb i sol", bio je tamo nekoliko dana i zajedno su otišli na koncert. Zanimljivo mi je bilo da su išli biciklima pošto noćnog prevoza nije bilo. Video sam da mu je bilo jako teško dok mi je to pričao i da mu nedostaje to vreme koje je nekada bilo, a kojeg više nema - objašnjava Luka.

Poslednje pismo

O čuvenoj Emiliji Georgievoj rođenoj 1968. godine nema ni traga ni glasa već 37 godina. Njihovo dopisivanje je samo prestalo. Tokom razgovora sa ekipom naše redakcije, Luka je u rukama držao jedno pismo. To je poslednje pismo koje je Lukin tata Goran napisao Emiliji, ali nažalost nikada ga nije poslao. Na tom papiru ispisane su reči koje koje nikada nisu stigle do lepe Makedonke. Pisao ga je u Puli.

- Zdravo Emilija, stiglo je vreme da se i ja najzad javim kao mornar. Ovde sam već 4 dana i dobro je. Polako se privikavam i nema frke. Emi, ne znam koji je razlog što mi nisi uopšte pisala od avgusta i molim te odgovori mi, ne znam šta je sa tobom. Zakletvu imam 6. i 7. januara. Pozdravi Milka, tatu i mamu puno! Od vojnika mornara Gorana. Šaljem ti puno morskih pozdrava sa plavog Jadrana, iz Pule. Piši mi! - stoji u pismu napisanom 18. decembra 1989. godine.

Pismo

Do pisanja tog pisma prošlo je nekoliko meseci, toliko je Goran čekao da dobije odgovor od Emilije, a kada je shvatio da odgovora nema, odlučio je da pismo ne pošalje.

Krenuo u potragu za Emilijom

Luka je želeo da sazna šta se desilo sa Emilijom i iskoristio je svoje društvene mreže kako bi je pronašao. Iako je mnogo ljudi zahvaljujući Tiktoku čulo za ovu njegovu priču, nažalost, još uvek nije došao do nje.

- Čim sam video koliko mom tati znači ta njegova prva ljubav koju i dan danas pamti, ja sam napravio video o tome na TikTok-u. Svi su bukvalno počeli da je traže. Priča je jako zanimljiva svima. Do danas nisam uspeo da saznam konačno šta se desilo s njom, gde se nalazi, da li je dobro, da li je živa... Ništa ne znam o tome, a jako bih voleo da saznam nešto o njoj, kao i moj tata naravno - kaže Luka.

On u muzici traži "beg od stvarnosti", a za sebe tvrdi da je rođen u pogrešno vreme.

- Nostalgiju sa tim vremenom najčešće doživljavam kroz muziku. Muzika me vraća u neko vreme koje nikada nisam ni doživeo, ali kroz tatine priče mi se nekako vraća to vreme za koje osećam da živi u meni, iako ga nikada nisam doživeo - priča naš sagovornik.

Lukin hobi je i skupljannje gramofonskih ploča, a počeo je i da svira gitaru.

- Omiljene grupe su mi "Divlje jagode", "Crvena jabuka", Bajaga, "Riblja čorba". Moj tata je skupljao tada gramofonske ploče, pa je meni poklonio neke, onda sam ja kupio dosta novih. Uživam u slušanju muzike na gramofonu.

- Čini mi se da je sve nekako bilo sporije, iskrenije i da su ljudi bili strpljiviji. Čekali su po nekoliko dana da pismo stigne toj voljenoj osobi i još nekoliko dana da dobiju odgovor. Mislim da je zato ljubav trajala duže i bila iskrenija. Nikada nisam to doživeo. Živim u ovom vremenu gde su zastupljeni telefoni, društvene mreže i gde je sve nekako brzo i "na klik", što bi se reklo - zaključio je Luka.

(Telegraf.rs)