Koje tajne krije Savina pećina iznad Zapadne Morave i zašto je posećuju samo oni sa posebnom potrebom za njom

Danas slavimo Svetog Savu, a u Srbiji postoji i jedno mesto donekle okruženo mistikom, a koje narod direktno povezuje sa svetiteljem. U pitanju je Savina pećina, lokacija na kojoj se istorija, vera i narodno predanje prepliću, a legenda o Savinoj pećini nosi nešto ozbiljniji, asketski ton.

Narodno predanje kaže da se Sveti Sava u pećinu povlačio radi molitve, posta ili skrivanja od nemira i progona. U nekim verzijama priče u pećini je proveo noć ili više dana, u drugim tu se sklonio od nevremena, a ponegde se veruje da je tu učio ili pisao.

Preporučujemo

Narod je verovao da je pećina zbog njegovog boravka "osveštana", mesto tišine i duhovne snage, prostor gde se "čuje molitva".

Kada se u Srbiji kaže Savina pećina, najčešće se misli na Savinu isposnicu u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, na planini Kablar, iznad Zapadne Morave.

U pitanju je prirodna pećina u steni, adaptirana kao isposnica, ali teško pristupačna, skrivena i izdvojena od sveta. U srednjem veku ovakva mesta birali su isposnici i monasi koji su želeli tišinu, post i neprekidnu molitvu.

Ako ispratimo simboliku legende, pećina predstavlja povlačenje iz sveta, tišinu i duhovnu dubinu. U narodnoj svesti, Sava nije samo učitelj i putnik, već i isposnik - čovek molitve i samoće.

Narodno predanje kaže da je Sveti Sava boravio u toj pećini tokom svojih putovanja, u vreme povlačenja i molitve ili dok je pripremao važne odluke za Crkvu i narod.

Važno je reći da i ne postoji pisani istorijski dokaz da je Sveti Sava tu sigurno boravio, ali kontinuitet narodnog verovanja traje vekovima, što je donekle i veoma snažan argument.

Za narod, pećina nije nazvana "tek tako", ime Savina znači da se veruje da je tu Sveti Sava boravio, a svakako ostavio svoj duhovni trag.

Unutar Savine pećine ili neposredno uz nju nalazi se mali izvor za koji takođe postoji predanje. Naime, narod smatra da voda nije stalno vidljiva i da se pojavljuje "kad treba", ali da ima isceliteljsku moć, naročito za bolesti očiju, unutrašnje nemire, duševnu teskobu.

Postoji snažno verovanje da "vodu ne može uzeti svako, već samo onaj ko dolazi sa čistom namerom".

Ljudi i danas obilaze Savinu pećinu, ali uglavnom vode računa da dođu tiho, da zapale sveću i da se ne zadržavaju dugo. Neki ostave i sitan znak poštovanja u vidu kamenčića, cveta, pa i krsta od grančica..

Veruje se da se ne odlazi tamo iz radoznalosti, već kada je osobi potreban mir, ima neku teskobu i slično.

S obzirom na to da je Savina pećina važna u narodnom predanju i zbog toga što na neki način pokazuje drugo lice Svetog Save, ne ono javno, već tiho i predano.

(Telegraf.rs)