Obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta sa posebnim osvrtom na stradanje Roma

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, 27. januar, obeležava se širom sveta u znak sećanja na dan kada je 1945. godine Crvena armija oslobodila nacistički logor Aušvic–Birkenau. Danas se zvanično prisećamo šest miliona ubijenih Jevreja, ali i miliona žrtava iz drugih progonjenih zajednica – među kojima su i Romi, čije je stradanje decenijama ostajalo u senci.

Istoričari podsećaju da je genocid nad Romima – koji Romi često nazivaju Porajmos ili Murdaripen – bio sastavni deo nacističke rasne politike. Procene broja ubijenih Roma kreću se između 220.000 i 500.000 ljudi, dok pojedini istraživači navode čak i više od pola miliona žrtava.

Preporučujemo

Nacistički režim i njegovi saveznici ubijali su Rome širom Evrope – u logorima smrti, masovnim streljanjima i deportacijama u nehumane uslove.

U Aušvicu–Birkenau formiran je poseban „cigansko porodični logor“ (Zigeunerlager), u kojem je bilo zatvoreno oko 23.000 Roma; najmanje 19.000 njih je ubijeno. U noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine, gotovo 3.000 Roma – muškaraca, žena i dece – odvedeno je u gasne komore i ubijeno u jednom danu.

Na prostoru nekadašnje NDH, u logoru Jasenovac, stradali su desetine hiljada ljudi. Današnje procene govore o oko 83.000 žrtava, među kojima je više od 16.000 Roma – gotovo čitava romska zajednica na tom području.

Foto: Romanenevimata

Posebno tragično poglavlje stradanja Roma vezuje se za Rumuniju, gde je pronacistički režim Iona Antoneskua deportovao više od 25.000 Roma u logore u okupiranoj oblasti Transnistrija. U uslovima gladi, bolesti i prinudnog rada, procenjuje se da je najmanje 11.000 do 20.000 deportovanih Roma tamo izgubilo život.

U okupiranoj Poljskoj, Sovjetskom Savezu, ali i u Srbiji i drugim delovima Balkana, nacisti i lokalne kolaboracionističke vlasti streljali su na desetine hiljada Roma na licu mesta – bez ikakvog procesa, često na rubu sela ili u šumama, gde su zakopavani u masovne grobnice.

U razgovoru za portal Telegraf, istoričar dr Nikola Marković iz Niša, koji se bavi proučavanjem genocida nad Romima, kaže da je sećanje na romske žrtve važno ne samo zbog prošlosti, već i zbog današnjih izazova.

Koliko zapravo znamo o stradanju Roma u Holokaustu?

„Iako danas imamo solidne naučne procene – da je između 220.000 i 500.000 Roma ubijeno tokom Holokausta – šira javnost i dalje zna veoma malo o tome. Dugo se govorilo gotovo isključivo o jevrejskim žrtvama, dok je Porajmos ostajao na margini udžbenika i komemoracija“, objašnjava dr Marković.

Gde su stradanja Roma bila najmasovnija?

„Najveće žrtve beležimo u Aušvicu–Birkenau, gde je u posebnom logoru za Rome ubijena gotovo kompletna zajednica koja je tamo dovedena. Zatim u logoru Jasenovac, u deportacijama u Transnistriju pod rumunskom upravom, kao i u masovnim streljanjima širom okupirane istočne Evrope i Balkana. U nekim regionima, poput delova NDH, uništen je gotovo čitav romski narod.“

Zašto je važno da se danas posebno naglašavaju romske žrtve?

„Zato što su oni dvostruko nevidljivi – bili su meta genocida, a zatim su decenijama bili zaboravljeni. Danas, kada se u Evropi ponovo suočavamo sa porastom govora mržnje, teorijama zavere i otvorenim rasizmom, uključujući i anticiganizam, sećanje na romske žrtve Holokausta postaje pitanje savremene borbe za ljudska prava“, ističe dr Marković.

Foto: Romanenevimata

Dva datuma sećanja – jedna poruka

Pored 27. januara, koji je ustanovljen rezolucijom Generalne skupštine UN 2005. godine kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, u Evropi se obeležava i 2. avgust – Evropski dan sećanja na Holokaust nad Romima, u znak sećanja na likvidaciju romskog logora u Aušvicu 1944. godine.

„Ta dva datuma nisu odvojene priče“, dodaje dr Marković. „Oni nas podsećaju da je Holokaust bio sistematski projekat uništenja čitavih naroda i grupa – Jevreja, Roma, osoba sa invaliditetom, političkih protivnika, LGBT osoba. Sećanje na jedne ne isključuje druge – naprotiv, ono pomaže da razumemo kako mržnja lako prelazi granice.“

Sećanje kao obaveza, a ne forma

Dok broj preživelih svedoka Holokausta iz godine u godinu opada, institucije, organizacije i romske zajednice širom Evrope rade na tome da sačuvaju sećanje kroz edukaciju, umetnost, dokumentarne filmove i javne komemoracije.

U vremenu u kome se istorijske činjenice relativizuju, a teorije zavere brže šire od pouzdanih informacija, Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta i sećanje na Porajmos nisu samo ritual, već podsećanje na to gde može da odvede kombinacija mržnje, propagande i ćutanja većine.

„Najopasniji trenutak je onaj kada pomislimo da se tako nešto više ne može ponoviti,“ zaključuje dr Marković. „Holokaust nas uči upravo suprotno: da je zločin moguć svuda gde se ljudima oduzme ljudskost. A dužnost sećanja – i na Rome, i na sve druge žrtve – jeste naša najjača odbrana od ponavljanja istorije.“

(Telegraf.rs/A.N)