Sa 12 se odao alkoholu, sa 18 herojinu: Jeziva životna priča sveštenika iz Rume

- Sa samo 12 godina odao sam se alkoholu, tabletama i marihuani, a ubrzo sam završio na heroinu. Kada sam ga prvi put probao, imao sam osećaj da je sav teret spao s mojih leđa. Jedino o čemu sam razmišljao bilo je kako da ga uzmem ponovo. Deset godina bio sam u kandžama zla.

Ovako počinje ispovest Draga Pejića (48), nekadašnjeg heroinskog zavisnika, a danas sveštenika protestantske crkve u Rumi i oca petoro dece. Njegova priča jedna je od retkih sa srećnim krajem, ali, kako sam kaže, većina njegovih drugova nije imala tu sreću – danas ih može obići samo na groblju.

Preporučujemo

– To je lutrija koja nikada ne ide u korist mladog čoveka – započinje svoju priču za Kurir Drago, rođen u Šapcu.

Kada je imao tri godine, sa majkom, sestrom i bakom preselio se u Rumu. Odrastanje bez oca, smatra, ostavilo je trag, a pravi problemi počeli su u tinejdžerskom periodu.

– Sa dolaskom adolescencije i smanjenom roditeljskom kontrolom, moj život je krenuo pogrešnim putem. Pronašao sam loše društvo, a vrlo brzo i alkohol, tablete, sedative, kasnije marihuanu, lepak… Sve smo to doživljavali kao zabavu. Nas desetak, niko nije video opasnost. Nažalost, nismo sagledavali drugu stranu cele priče – kaže Drago.

Foto: Facebook/Drago Pejic

U to vreme imao je svega 12 ili 13 godina. Veći deo vremena provodio je van kuće, dok porodica njegovo ponašanje nije prepoznavala kao problem, već ga je pripisivala pubertetu.

Eksperimentisanje sa narkoticima trajalo je godinama, a prelomni trenutak dogodio se kada je napunio 18 godina.

– Jedan blizak prijatelj došao je kod mene i doneo heroin. Nisam bio svestan opasnosti i bez razmišljanja sam pristao – priseća se.

Prvi put uzeo je heroin intravenski.

– Tada je počeo pravi pakao. Imao sam osećaj da su svi problemi nestali, da sam konačno slobodan. To je bila zamka. Odmah sam pitao gde može da se nabavi – kaže Drago.

Foto: Facebook/Drago Pejic

Usledile su četiri godine teške zavisnosti. Ceo njegov život sveo se na jednu misao – kako da dođe do heroina. Novac je isprva uzimao od kuće pod raznim izgovorima, a kasnije je počeo da prodaje i porodične stvari.

– Moralne vrednosti nestaju veoma brzo. Čovek postaje sve neuračunljiviji – opisuje period zavisnosti.

Majka je kasno shvatila šta se dešava. Kao samohrana majka, mnogo je radila i često nije bila kod kuće, što je, kako priznaje, omogućilo da problemi ostanu neprimećeni.

Pokušavao je sam da se „skine“, odlazio kod lekara i psihijatara, koristio terapije, ali se uvek vraćao drogi.

– Kao bumerang. Krize su bile užasne. Bolovi po celom telu, znojenje, hladnoća, vrućina, nemir. Valjao sam se po podu u agoniji. Najgora je bila mentalna kriza. Razmišljao sam čak i o samoubistvu, jer sam verovao da izlaza nema – priseća se.

Prekretnicu je donela upornost njegove sestre, koja je stupila u kontakt sa organizacijom za pomoć zavisnicima, povezanu sa protestantskom crkvom. Iako isprva nije bio zainteresovan, susret sa ljudima koji su se izlečili probudio je nadu.

– Nisam mogao da verujem da su to bivši zavisnici. Tada sam prvi put pomislio da možda ipak postoji izlaz – kaže Drago.

Ušao je u proces rehabilitacije koji je trajao 18 meseci, sa jasno definisanim fazama izolacije, ponovnog povezivanja sa porodicom i resocijalizacije.

– Kada sam posle 14 meseci našao posao i počeo da živim sam, to je za mene bila pobeda – ističe.

Nakon rehabilitacije okrenuo se veri, upisao biblijsku školu, upoznao buduću suprugu i 2006. godine zasnovao porodicu. Danas ima četiri sina i ćerku, a najstariji sin ima 18 godina.

Drago je danas sveštenik u Rumi, ali priznaje da život ni posle rehabilitacije nije bez izazova.

– Ranije bih u teškim trenucima sigurno otišao kod dilera. Danas krize rešavam drugačije. Okrećem se Bogu i zdravim mehanizmima. Krize i pritisci postoje, ali recidiva više nikada nije bilo – kaže on.

Mladima poručuje da uče na tuđim greškama.

– Bolje na tuđim nego na svojim. Moja priča ima srećan kraj, ali to je retkost. Neki moji prijatelji nisu preživeli. Onaj koji mi je prvi dao heroin danas je na metadonskoj terapiji. Nažalost, nisam uspeo da mu pomognem – zaključuje Drago.

(Telegraf.rs/Kurir)