Vukša: Samoubistvo problem svih starosnih doba, rešenje i pomoć uvek postoji

Specijalista psihijatrije Mary Vukša izjavila je danas da je samoubistvo problem svih starosnih doba iako statistike pokazuju da su mladi najugroženiji, i poručila da je ključno raditi na prevenciji i shvatanju da je kriza prolazna i da uvek postoji rešenje i pomoć kako bi stopa samoubistava smanjila.

Vukša je za Tanjug rekla, povodom toga što Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da je svaka stota smrt u svetu uzrokovana samoubistvom, da su pritisci veliki u vremenu u kojem živimo za sve starosne grupe, istakavši da su najviše izloženi mladi kojima se nervni sistem još nije u potpunosti razvio zbog čega se oni teže nose sa stresnim situacijama i pritiscima i brzo donose odluke da ovaj život "nema vrednost".

Preporučujemo

"Treba da se bavimo prevencijom i radom sa mladima kako ne bismo imali ovakve statistike", poručila je ona.

Kada je reč o srednjoj populaciji, Vukša je izjavila da su oni u problemima vezanim za porodičnu situaciju, materijalnu situaciju, situaciju na poslu gde je takođe neophodno da se radi na psihološkoj edukaciji, međuljudskim odnosima, postavljanju granica i na shvatanju da je kriza prolazna i da je uvek moguće da se pronađe rešenje i pomoć.

Komentarišući slučaj od pre dva dana na mostu Gazela kada je mlađi muškarac pretio da će da skoči u reku, nakon čega su pripadnici policije koji su došli na lice mesta prišli uznemirenom momku, smirili ga i ubedili da siđe sa ograde, Vukša je istakla da su u tim trenucima veoma važno to što je policijski tim edukovan za te prve kontakte u kriznim situacijama, da budu mirni, pribrani i da procene situaciju kako bi smanjili intenzitet emocija jer je prava komunikacija, za koju su oni edukovani, upravo ono što spasava situaciju.

"Osoba je tada smanjila intenzitet emocija, ima osećaj da je neko čuo i oseća da može da donese adekvatan izbor, a ne da oduzme sebi život”, dodala je ona.

Na pitanje da li je suicidalna kriza uvek znak psihijatrijskog poremećaja, ili može biti akutna životna faza koju osoba ne ume da prevaziđe, Vukša je rekla da iako postoje podaci koji govore u prilog psihijatrijskog bolesti, u mnogim slučajevima su u pitanju akutne životne krize u kojima osoba gubi osećaj vrednosti, sistem vrednosti, ideju zašto živi i upada u osećaj beznadežnosti i bezizlaznosti.

Napomenula je da je to kriza koja prolazi i koja ne treba da definiše osobu koja ima mnogo dobrih osobina i razloga da živi, i dodala da se tome pristupa na način da se pruža stručna pomoć.

Govoreći o ispravnoj reakciji prijatelja, porodice, kolega kada čuju rečenicu "meni se više ne živi" od bilo koje osobe, Vukša je poručila da tome treba uvek pristupiti vrlo ozbiljno bez obzira na to koliko to nekome zvuči bezazleno.

"Postoje različiti senzibiliteti koji to različito doživljavaju. Ako vi imate visok senzibilitet i neka osoba vam govori na takav način, vi ćete odmah odreagovati svojim senzibilitetom, da ste tu, prisutni, mirni, da osećate tu njenu emociju i kažete da ste tu za nju i da želite da joj pomognete", izjavila je ona.

Vukša je poručila da svako ko ima suicidalne misli treba da potraži dostupne stručne pomoći koje su jedine specijalne i edukovane za takve situacije, jer je tada rešenje izvesno.

(Telegraf.rs/Tanjug)