Smrtonosni trend koji kosi Srbiju: Godišnje odnosi 19.000 života, MLADI najugroženiji

Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se sutra, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana, kao i na značaj sprovođenja sveobuhvatnih mera prevencije i kontrole upotrebe duvanskih proizvoda, a u Srbiji godišnje 19.000 osoba prevremeno izgubi život usled oboljenja i stanja povezanih sa pušenjem.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd saopštio je danas da se Nacionalni dan bez duvana ove godine obeležava pod sloganom "Svakoga dana bez duvana", čime se naglašava potreba za kontinuiranim, dugoročnim i održivim pristupom prevenciji pušenja i zaštiti od izloženosti stanovništva duvanskom dimu.

Preporučujemo

Slogan "Svakoga dana bez duvana" predstavlja poziv na kontinuirano jačanje napora u promociji nepušačkog okruženja, a kontinuirano delovanje zdravstvenog sistema i profesionalaca unutar njega jeste ključno, ali mu je neophodna podrška drugih sektora društva, jer se jedino tako može stvoriti okruženje koje sistematski podstiče život bez duvana i doprinosi smanjenju ukupnog zdravstvenog i ekonomskog tereta povezanog sa upotrebom duvanskih proizvoda.

"Smanjenje stopa pušenja, kao i izloženosti uticaju duvanskih proizvoda, značajno doprinosi ostvarivanju dugoročnih ciljeva u oblasti javnog zdravlja i unapređenju kvaliteta života stanovništva", navodi se u saopštenju.

Ističu da upotreba duvana i dalje predstavlja jedan od najznačajnijih preventabilnih faktora rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, maligne neoplazme, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i druga oboljenja respiratornog sistema.

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd kažu da brojna istraživanja potvrđuju direktnu povezanost pušenja sa povećanim morbiditetom i mortalitetom i naglašavaju da i pasivno pušenje predstavlja dokazani zdravstveni rizik, naročito kod osetljivih populacionih grupa kao što su deca, mladi, trudnice, starije osobe i hronični bolesnici.

Podaci iz Istraživanja o upotrebi duvanskih i srodnih proizvoda među odraslom populacijom u Srbiji iz 2023. godine, a na koje se poziva Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, pokazuju da čak 37,9 odsto odrasle populacije povremeno ili svakodnevno puši cigarete, što nas svrstava među zemlje sa visokom prevalencijom pušenja u Evropi, ali i šire.

Ova navika je i dalje nešto učestalija kod muškaraca, mada se i kod žena godinama unazad beleži rastući trend.

Najveći broj pušača u Srbiji puši svakodnevno, njih 81,8 odsto, a svaki peti među njima dnevno popuši više od jedne paklice cigareta, a ovako visoka zastupljenost upotrebe duvana ima ozbiljne posledice po javno zdravlje, što se jasno ogleda u podatku da u Srbiji svake godine oko 19.000 osoba prevremeno izgubi život usled oboljenja i stanja povezanih sa pušenjem, što predstavlja oko 20 odsto svih smrtnih slučajeva u našoj zemlji.

Poslednjih godina tržište su preplavili novi duvanski i nikotinski proizvodi koji predstavljaju značajan izazov u oblasti kontrole duvana, a prema podacima iz 2023. godine, 18,4 odsto odraslih stanovnika Srbije je makar jednom probalo elektronske cigarte, pri čemu je najveća zastupljenost zabeležena u starosnoj grupi od 25 do 34 godine (26,9 odsto).

Još alarmantniji podaci dolaze iz poslednjeg ESPAD istraživanja (European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs) iz 2024. godine, koji daju uvid da je preko polovine učenika prvih i drugih razreda srednjih škola u Srbiji makar jednom probalo elektronske cigarete, a da ih redovno koristi više od trećine njih, što predstavlja dramatični skok upotrebe u odnosu na rezultate prethodnog istraživanja iz 2019. godine.

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd napominju da je zastupljenost korišćenja tih uređaja primetno veća među devojčicama.

Tržište se neprekidno obogaćuje novim trendovima, a jedan od njih su i nikotinske vrećice, koje je tokom života probalo 8,8 odsto učenika prvih i drugih razreda srednjih škola, a redovno ih koristi 4,5 odsto njih, u ovom slučaju, uz veću popularnost u populaciji dečaka.

"Evidentan rast popularnosti svih novih proizvoda posledica je njihove raznovrsnosti, atraktivnog dizajna i marketinških strategija koje ih predstavljaju kao 'zdraviju alternativu' tradicionalnim cigaretama. Takva promocija često stvara lažnu sliku o 'bezbednosti' ovih proizvoda, čime se potcenjuju potencijalne zdravstvene posledice i tendenciozno utiče na odluku mladih da ih probaju", navodi se u saopštenju.

Dodaju da naučni dokazi pokazuju i da je njihova efikasnost u odvikavanju od pušenja ograničena, pa čak i kontroverzna, imajući u vidu da, praktično gledano, omogućavaju nastavak nikotinske zavisnosti, a u najvećem broju slučajeva tzv. "dualnu" upotrebu tradicionalnih i novih proizvoda istovremeno.

Kada je reč o odvikavanju, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd poziva se na podatke iz Istraživanja o upotrebi duvanskih i srodnih proizvoda među odraslom populacijom u Srbiji koji ukazuju da tek 15,1 odsto pušača ozbiljno razmišlja o tome da prestane da puši, dok skoro 60 odsto njih o tome još ne razmišlja, a još više poražava podatak da skoro tri četvrtine pušača (73,2 odsto), prema sopstvenom iskazu, ne očekuje da će ikada prestati da puši.

S druge strane, podatak iz 2019. godine, da je u Srbiji samo 30,1 odsto pušača dobilo savet od zdravstvenog radnika da prestane da puši ukazuje na potrebu za intenziviranjem edukacije zdravstvenih profesionalaca kada je ova oblast u pitanju, kako bi se pružila blagovremena i stručno usmerena podrška u trenucima kada je motivacija prisutna.

Savetodavni rad sa mladima i odraslima, identifikacija rizičnih grupa i podrška u odvikavanju od duvana i nikotina moraju biti integrisani u sve nivoe prevencije - od lokalnih programa do nacionalnih strategija kontrole duvana.

(Telegraf.rs/Tanjug)