Genijalni izum iz Pirota: "Peglana" u kutiji šibica! Ovako izgleda "čist protein" koji staje u džep

Srbija je zemlja bogata kulturom, istorijom, prelepim predelima, tradicijom i velikim gurmanlukom. Svaki kraj naše zemlje ima svoje specijalitete koji nas sve ostavljaju bez daha. Ekipa Telegrafa se proteklog vikenda uputila u Pirot kako bi ispratila čuveni Sajam peglane kobasice. Ono što smo videli jesu zadovoljna lica proizvođača, ali i građana koji su u velikim količinama kupovali ovaj specifičan proizvod koji zahteva dosta truda, ali i ljubavi.

Osim samog proizvoda, tu su bili i oni koji su istakli i svoju domaću radinost. Samim tim pokazali su da je Srbija u velikoj meri raznolika i da svaki kraj ima svoj zaštitni znak. Mi smo razgovarali sa Nenadom Đurđićem, koji peglanu kobasicu pakuje u kutiji za šibice, kako bi oni koji putuju mogli odmah da je jedu, bez ikakve muke.

Preporučujemo

- Pirotska peglana kobasica ide kao potkovica, ali mi smo pokušali da nađemo modele da ljudi mogu da je nose uz sebe. Našli smo model da bude u kutiji za šibice, jer ljudi onda mogu da je nose u džepu, da mogu odmah da je probaju, uzmu, ponude nekome. Kao što je pljoska, kada je u pitanju rakija ili viski, to je peglana kada je u pitanju džepna varijanta. Mi smo na kutiji napisali na koga se sve odnosi: lovci, ribolovci, stari rokeri, auto stoperi, planinari, bodibilderi. To je neka naša priča, da ljudi imaju mobilne varijante, jer potkovicu ako nosite, morate da imate nož i dasku. Ljudi su mobilni, treba im energija, pirotska peglana je čist protein, tu nema masnoće, ona je kao energetsko piće, samo zdravo – istakao je Đurđić.

Naišli smo i na Srđana Pešića, koji godišnje proizvede i do četiri tone peglane kobasice.

- Ovo je jedan od boljih sajmova, mi smo učesnici od početka. Proizvodimo četiri tone godišnje, prešli smo nivo sajma, imamo svoju proizvodnju. Snabdevamo nekih 47 objekata u Srbiji, vrlo smo zadovoljni. Treba mnogo truda, muke, problema. Najveći problem je kozije meso, junetina nije problem, ali borimo se – poručio je Pešić.

Tu je bio i čuveni Predrag Stanković, poznatiji kao Mrnjak, koji ima i međunarodne nagrade.

- Ova kobasica je izmišljena isključivo zbog Turaka. Piroćanci su dosetljivi ljudi, da bi došli do nekog groša ili zlatnika od Turaka, oni su one mršave koze ili ovce koje ne mogu da prezime, klali. U to vreme nije bilo frižidera i zamrzivača, to mesto nije imalo gde da se hladi i onda je neko došao na ideju da ovo meso samelje, stavi začine, goveđe crevo i da suši na promaji. Ovde imamo tri vrste vetrova koji čine ružu vetrova, to ovom mesu odgovara, a već 30 km od Pirota ovo ne uspeva. Ona se pravi od junećeg, kozijeg i telećeg mesa, suši se na promaji i svakog jutra i večeri se pegla, 40 dana treba uložiti u sve to, a za 1 kg peglane kobasice potrebno je 8 sati rada – rekao je i dodao:

- Više puta sam nagrađivan, išao sam u 20 i nekoliko država, ne da se takmičim, već da prezentujem. Kada sam bio u Indiji, pravio sam im kobasicu od lososa. Treba mnogo ljubavi uložiti, ne treba razmišljati o novcu. Ko razmišlja o novcu, nikada neće napraviti dobru peglanu kobasicu. Treba praviti peglanu, a ne pare.

(Telegraf.rs)