Ćilimarstvo kao jedan od retkih zanata: Ovo smo saznali o ovom tradicionalnom proizvodu

Pirotski ćilim, jedan od najcenjenijih proizvoda tekstilnog zanata sa područja Stare planine, nosi sa sobom jedinstvenu karakteristiku - nema naličje, već poseduje dva lica u potpunosti ista, što ga čini jedinstvenim u svetu. Ova veština tkanja se razvila kroz istoriju ne samo u Pirotu, već i u okolnim mestima poput Čiprovaca, Samokova, Loma i Berkovaca. Boban iz okoline Pirota je za Telegraf otkrio sve o ovom proizvodu.

- Zahteva dosta truda, posla i ljubavi. Koliko zahteva truda, vrlo je malo plaćeno, s obzirom na prohteve. Cena je minimum 1200 evra, pa naviše. Koristi se više nego ranije, može da se proste umesto tepiha, da se stavlja na krevet, da se napravim pirotski ambijent. Bavim se ovim više od 40 godina, meni je majka bila ćilimarka, kao i moja baka. Taj zanat polako izumire, zato što je mnogo težak zanat, svrsta se u umetnički zanat, a po meni je malo plaćen. Treba da se organizuju škole i da se mlad kadar edukuje - istakao je Boban.

Preporučujemo

U 19. veku, neke tkalje iz Pirota su prenele svoje veštine tkanja u Knjaževac i Dimitrovgrad, gde su doprinele razvoju ćilimarstva. Kasnije, ova veština se proširila i na Sjenicu, Novi Pazar, kao i na mnoga mesta u Bosni, poput Gacka, Foče i Sarajeva.

Od 2002. godine, pirotski ćilim je zaštićen kao proizvod sa jasno određenim geografskim poreklom. Ukupno 122 šare i 96 ornamenata su uknjiženi u katalog pirotskog ćilima, što dodatno naglašava njegovu autentičnost.

Pirotski ćilim je dobio zvanično priznanje kao najbolji narodni, zanatski i umetnički proizvod na međunarodnom festivalu zanata u Sibiru, održanom od 9. do 16. juna 2012, čime je još jednom potvrđena njegova izuzetnost i kvalitet.

Pirotski ćilim se izrađuje isključivo od kvalitetne vune koja je nekada bila u izobilju na Staroj planini. Danas, usled opadanja stočnog fonda, vuna se dobija sa različitih područja, ali se vrši stroga selekcija kako bi se obezbedio najbolji kvalitet. Tradicionalno, kao osnova se koristila runska vuna, dok je tabačka vuna eventualno korišćena kao dopunski element u mešavini.

U prošlosti, tradicionalni način predenja vune bio je ručni, dok se danas ovaj proces obavlja industrijskim putem, češljanim postupkom. rotski ćilim je više od samo tekstilnog proizvoda - on nosi sa sobom bogatu istoriju i nasleđe, te predstavlja remek delo koje je prepoznato i van granica Srbije.

(Telegraf.rs)