Sergeja (26) majka po rođenju ostavila u Zvečanskoj: Usvojitelji krili istinu, a komšinica mu je sasula u lice

"Ostavila me je u porodilištu čim me je rodila. U Zvečanskoj sam bio do druge godine, a onda su me usvojili ljudi iz Pančeva." Ovim rečima svoju potresnu ispovest za Telegraf.rs počinje Sergej Žugaj (26), mladić čiji život u najmanju ruku podseća na film. Ovu bolnu istinu saznao je kada je napunio 18 godina i to ne od roditelja, već od komšinice potpuno slučajno. I tada, kada je mislio da se njegov svet ruši, usledili su još jači udarci – biološka majka ga je blokirala, a sa ženom koja ga je odgajila prekinuo je kontakt i ostao, opet, potpuno sam.

Život je prema Sergeju bio surov, ali on o tome danas hrabro i bez ustručavanja govori, ponosan na sebe kroz šta je prošao. Za Telegraf.rs ispričao je kako je izgledalo njegovo detinjstvo u Pančevu, sa roditeljima za koje nije ni slutio da kriju strašnu tajnu, ali i trenutak kada mu se srušio ceo svet i kada je upao u tešku depresiju.

Preporučujemo

Foto: privatna arhiva/ustupljeno

- Većinom sam imao loše društvo, škola mi nije išla zbog toga, ali i zbog mojih drugih problema. Sa 18 godina sam slučajno od komšinice saznao da sam usvojen. To me je baš pogodilo, pao sam u depresiju i počeo da pijem lekove... Moji usvojitelji nisu mogli da razumeju to moje stanje jer su stariji ljudi i jednostavno ne razumeju ovu generaciju – počeo je Sergej.

Veliki generacijski jaz, mala sredina i težak život nisu dozvolili da se stvori posebna bliskost između Sergeja i njegovih usvojitelja, pa tako, nisu razumeli težak period kroz koji prolazi jedan osamnaestogodišnjak kada saznaje ovako tešku istinu koju je sam morao da nosi na svojim malim plećima.

- Nisam ni znao šta znači "hraniteljstvo", a šta "biti usvojen". Kada sam ih pitao, rekli su mi samo: "Pa dobro, to nije ništa loše, mi smo te usvojili, odgajili i to je to." Bio sam spreman da ih napustim jer su ćutali tolike godine, bio sam mlad i ljut i želeo sam odgovore. U socijalnom sam pronašao papire i saznao ko mi je majka, kako se zove i da živi u Italiji, a da je ranije živela u Pančevu. Imam i polubrata u Pančevu i još nekoliko braće i sestara u Italiji koje je ona takođe ostavila – nastavlja Sergej.

Prvi kontakt sa biološkom majkom

Po te važne životne odgovore otišao je sa svojim ucem, usvojiteljem, a kako kaže, on mu je na tom putu bio velika podrška i posebno ističe da je mnogo dobar čovek.

- Majka mi je tad priznala da imam brata i babu u Pančevu. Baba je plakala. Upoznao sam polubrata koji je godinu dana stariji od mene, imamo istu majku, a drugog oca. Kada sam pozvao majku, ona me je uslovila da dođem u Italiju, ali nisam imao ni novac ni pasoš. To se nije dopalo mojim usvojiteljima, a i ona me je na kraju blokirala jer nisam odmah došao – priča mladić i dodaje da je kontakt biološke majke dobio preko brata kog je odmah kontaktirao putem Fejsbuka kada je saznao ovu istinu.

- Kada sam pozvao majku, rekla je da me je tražila. Čula je da leti radim u Kruševcu i da sam tamo, pa me je navodno tražila pod drugim imenom. Ne znam koliko je to istina, s obzirom na to da me je potom blokirala. Baba kaže da me je ostavila jer je bila maloletna (imala je 16-17 godina), a majka kaže da joj je njena majka, moja baba, pretila da mora da me se reši. Ima milion priča, ne verujem ni u jednu! – objašnjava Sergej.

Kaže da joj nikada ne bi oprostio, ali da bi voleo da je vidi, da ona dođe u Srbiju, da joj "kaže neke stvari u lice", ali da nikada ne bi mogao da živi sa njom i da je zove "majkom".

Odlazak iz kuće usvojitelja i preseljenje u Zrenjanin

Detinjstvo je proveo u Pančevu, sa, kako kaže, strogom majkom i malo popustljivijim ocem. Nakon što je ova tajna otkrivena, u njegov život je potpuno slučajno ušetala jedna Jovana i tada nastaju još veći porodični problemi.

- Majka je stroga i ona u kući vodi glavnu reč. Nije prihvatila moju devojku Jovanu. Ona je takođe bila u hraniteljskoj porodici i ima sličnu priču kao ja, a moja usvojiteljka smatra da su deca iz hraniteljstva "jadna deca". Stalno ju je ponižavala i zato sam i otišao od nje. Sada Jovana i ja živimo sami u Zrenjaninu i borimo se. Roditeljima se javim, čisto da znaju da sam tu – priča naš sagovornik.

Jovana je ukratko ispričala svoju priču koja je jednako teška kao Sergejeva, a sada su jedno drugom najveća podrška.

- Ja sam bila u hraniteljskoj porodici od pete do šesnaeste godine. Sa 16 godina se pojavila moja biološka majka koja je htela da me proda u Nemačku. Sergej mi je pomogao da se izvučem. Rekao mi je da samo odem, da se ne okrećem. Pobegli smo prvo u Novi Sad, pa kod Sergejevih u Pančevo. Tamo smo bili dve godine, ali njegova majka me je maltretirala, vređala me je, čak je i policiju zvala par puta. Na kraju smo prešli u Zrenjanin, gde smo već dve i po godine zajedno – dodaje Jovana.

Sergej i Jovana

Nažalost, i Sergejev odnos prema usvojiteljima se prilično promenio.

- Više je ne zovem "majka", nego imenom. Izgubio sam taj osećaj. Ljut sam na nju što mi nisu rekli od početka. Oduvek mi je govorila kako me je ona rodila i prepričavala mi je to. Ceo život su mi prebacivali: "Mi smo te odgajili, školovali, lečili..." ali to im je bila obaveza. Moram da napomenem, iako ljudi misle da oni dobijaju pare za mene, to nije istina. Usvojitelji ne dobijaju novac, samo hranitelji – objašnjava Sergej.

Kako dodaje, otac je tužan zbog svega i najviše bi voleo da se Sergej vrati u Pančevo, ali majka želi samo Sergeja, ne i Jovanu, a Sergej ne odustaje od svoje velike ljubavi i podrške i odlučio je sam da se bori za njih oboje. Radi kao dostavljač i bori se kako bi sakupio novac za kiriju, račune i hranu, uprkos problemima sa leđima i kožnoj bolesti koju ima.

- Ja bez Jovane ne idem nigde – poručuje ovaj mladić.

Od Zvečanske, preko Pančeva, pa sve do skromnog podstanarskog života u Zrenjaninu, to je put koji je prošao Sergej Žugaj. Iako su ga biološki roditelji ostavili, a usvojitelji razočarali, on je odabrao svoj put, put kojim će zajedno da korača sa svojom Jovanom i jednom rečenicom stavio je tačku na sve, a to je da bez nje ne ide nigde.

(Telegraf.rs)