Devojka iz Beograda je ispričala ovaj vic zbog kog su je odmah uhapsili: I godinama se ćutalo o tome

Priča o Ženi Lebl (1927–2009) je priča o ženi koja je dva puta gledala smrti u oči u dva potpuno različita sistema. Beograđanka, Jevrejka, vrhunska novinarka i jedna od retkih osoba koja je preživela i holokaust i jugoslovenski politički logor.

Srbija 1941: Dan kada je detinjstvo prestalo

Posle julskog ustanka 1941. godine, beogradske ulice su postale poprište užasa. Prvo su nestali muškarci, internirani u logor Topovske šupe, a potom su usledila masovna streljanja. Do decembra, sve jevrejske žene i deca odvedeni su na Sajmište.

Preporučujemo

Između marta i maja 1942, gradom je kružila jeziva „dušegupka“ - gasni kamion dopremljen iz Berlina. U avgustu iste godine, Harald Turner šalje trijumfalan izveštaj: „Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj je jevrejski problem rešen.“ Ubijeno je 90% beogradskih Jevreja. Ženi Lebl je bila jedna od retkih koja je izmakla toj sudbini. Od oko 12.000 koliko ih je živelo u Srbiji 1941. godine, rat je preživelo svega oko 2.300. Među njima – i Ženi Lebl.

Odjednom drukčija: Žuti „suncokret“ na grudima

Rođena u Aleksincu, Ženi je od 1933. živela u Beogradu kao deo obrazovane, urbane porodice.

Upisala je Prvu žensku realnu gimnaziju u Beogradu. Najbolja drugarica bila joj je Srpkinja, Doli. Školske 1940/41. godine upisala je četvrti razred niže gimnazije. Bio je to kraj bezbrižnog života.

Samo mesec dana kasnije donet je Numerus clausus – prvi od zakona koji su Jevreje izbacili iz normalnog života.

„Nisam ni slutila da te dve reči seju užas i gotovo slom živaca“, zapisala je kasnije.

Tada je shvatila da je „odjednom drukčija“. Tako će i nazvati svoju autobiografiju – Odjednom drukčija, odjednom druga.

Svoju žutu Davidovu zvezdu nazvala je suncokretom. Dobila ga je za 14. rođendan, shvativši da više ne pripada svojoj okolini. Dok joj je otac bio u Nemačkoj, a brat u bekstvu, Ženi je pod lažnim imenom Jovanka Lazić pobegla u Niš.

Pod nosom Gestapoa: Identitet koji nisu otkrili

Kao četrnaestogodišnjakinja radila je u ilegalnoj štampariji i raznosila letke. Dok je ona bežala, njena majka i baka su ugušene u onom istom kamionu o kojem je pisao David Albahari.

Uhapšena je 1943. i mučena u bugarskom zatvoru, a zatim poslata na prisilni rad u Maribor i Berlin. Čuvari nikada nisu saznali ko je ona zapravo. Jedan se čak hvalio kako „oseća Jevreje na kilometre“, ne znajući da stoji pored devojčice čiji su narod pokušali da istrebe. Osuđena je na smrt 20. aprila 1945, na Hitlerov rođendan, ali ju je spasio dolazak Crvene armije.

Vic koji je vraća u pakao

U Beograd se vratila 1. juna 1945. Verovala je u novi sistem, upisala Pravo i zaposlila se u „Politici“. Ali, u novoj Jugoslaviji, sloboda govora imala je vrlo uske granice.

Vic koji je promenio sve

"Kolega joj je jednom ispričao šalu kako je Jugoslavija pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću jer je uzgajala ljubičicu od 100 kilograma, aludirajući na pesmu „Druže Tito, ljubičice bijela, tebe voli omladina cijela“. Pošto je prepričala vic u redakciji, po Ženi Lebl dolaze dva udbaša jer je, rekoše, govorila protiv Tita i nije prijavila narodnog neprijatelja od kojeg je čula sporni fazon. Ubrzo su joj na vrata zakucala dvojica agenata UDBA.

Optužena je da je govorila protiv maršala i da nije prijavila „narodnog neprijatelja“ od koga je vic čula. Sa 22 godine prošla je kroz pet zatvora: od Glavnjače i Zabele, do jezivog Svetog Grgura i Golog otoka.

Goli otok: Pakao okružen morem

U svojoj potresnoj knjizi „Ljubičica bela“, Ženi je prva progovorila o tretmanu žena u logoru. Decenijama se o tome ćutalo.

„Samo žedni znaju da cene vodu. Bile smo okružene morem, a žedne do ludila. Djevojčice su se pretvarale u starice, ispadali su im zubi...“

Nakon izlaska 1951, u svojoj zemlji više nije imala mesta. Otišla je u Izrael, gde je postala cenjeni istoričar i neumorno istraživala stradanje Jevreja u Srbiji.

Ženi Lebl je ceo život počinjala ispočetka. Preživela je naciste, preživela je Goli otok i ostavila nam svedočanstvo da totalitarizam, bez obzira na boju zastave, uvek uzima iste žrtve: one koji misle svojom glavom.

(Telegraf.rs / O životu i delu Ženi Lebl (1927 – 2009), beogradske Jevrejke, zatočenice nacističkih logora i Golog otoka – zapis Božidara Stanišića povodom Dana sećanja)