Prizor od kojeg zastaje dah: Tišina koja govori mnogo, ove prejzaže na jugu Srbije vredi videti

Srbija je zemlja izuzetnog prirodnog bogatstva, čija prostranstva nude pejzaže od kojih zastaje dah. Na samom jugu zemlje, nedaleko od Vranja, od Manastira Svetog Prohora Pčinjskog, iznad monaškog groblja, uskom stazom koja se penje uz padine planine Kozjak, stiže se do mesta koje odiše posebnom tišinom i snagom – Isposnice Svetog Prohora Pčinjskog.

Na ovom mestu priroda i duhovnost dišu zajedno. Pored isposnice protiče planinski potok Dedovica, čija se voda sliva niz uglačano stenje, stvarajući snažan šum koji, kako kažu posetioci, „čisti“ misli i umiruje duh. Ispod se prostire strma stena sa plitkim udubljenjima, dok je iznad kamen obrastao mahovinom. Sam prostor isposnice je skroman, ali snažan u svojoj simbolici – širok je oko tri metra, dok visina na ulazu ne prelazi jedan metar. Sa tri strane okružen je ogromnom stenom koja čini prirodni zid, dok se u unutrašnjosti nalaze pokretne ikone, među kojima i ikona Svetog Prohora.

Preporučujemo

Isposnica je svakodnevno mesto hodočašća. Vernici dolaze da zapale sveće uz stene, pomole se i ostave prilog, tražeći utehu, snagu i isceljenje u ovom tihom svetilištu. Ovaj kutak Kozjaka čuva i veliku istorijsku priču. Prema predanju, upravo u ovoj isposnici vizantijski car Roman IV Diogen pronašao je mošti Svetog Prohora, koje je potom preneo u crkvu podignutu u znak zahvalnosti za proročanstvo da će postati car. U spomen na taj događaj, svake godine 15. januara ovde se služi bogosluženje, kao živi podsetnik da ovo mesto predstavlja mnogo više od planinske staze ili vidikovca.

Za one koji žele da izlet upotpune novim duhovnim doživljajem, preporučuje se nastavak puta do novog molitvenog mesta. Na oko tri kilometra od manastira, u blizini isposnice, 24. maja 2020. godine, nakon Svete liturgije, osveštana je crkva brvnara posvećena Prepodobnom Sisoju Velikom. Podignuta je povodom obeležavanja 950 godina od osnivanja manastira, a u njenoj neposrednoj blizini nalazi se potok iz kojeg je, prema narodnom predanju, vodu pio i sam starac Prohor.

Ovaj deo juga Srbije ostaje svedočanstvo spoja netaknute prirode, duboke vere i istorije koja se i danas tiho prepričava među stenama Kozjaka.

(Telegraf.rs/Srbiju_upoznaj)