Kada je Dunav postao ulica: Zima 1929. okovala reku ledom debelim pola metra! Ljudi su hodali kao na šetalištu

Zima 1929. godine ostala je upamćena kao jedna od najhladnijih i najsurovijih u istoriji Evrope, a Dunav– druga najduža reka na kontinentu – tada je potpuno zaledio na velikim deonicama svog toka, uključujući i prostor tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Tokom januara i februara te godine temperature su se danima spuštale i ispod minus 30 stepeni Celzijusa. Ledena oluja zahvatila je centralnu i istočnu Evropu, a Dunav se pretvorio u ogromnu belu površinu, nepomičnu i tihu, kao da je vreme stalo. U Beogradu, Novom Sadu, Zemunu, Vukovaru i drugim dunavskim gradovima, reka je bila toliko zaleđena da su ljudi peške prelazili s jedne obale na drugu.

Preporučujemo

Debljina leda na pojedinim mestima prelazila je 40 centimetara, što je omogućavalo prolazak pešaka, zaprega, pa čak i lakših vozila. Deca su se sankala i klizala po Dunavu, dok su radoznali građani izlazili na led da bi svedočili prizoru koji se viđa jednom u nekoliko generacija.

Međutim, zaleđeni Dunav doneo je i velike probleme. Rečni saobraćaj bio je potpuno obustavljen, luke su prestale sa radom, a snabdevanje gradova robom i ogrevom bilo je otežano. Ribari su ostajali bez prihoda, dok su brodovi ostajali zarobljeni u ledu, neki i po nekoliko nedelja. Kada je krajem februara došlo do naglog otopljavanja, usledilo je novo iskušenje – led se počeo lomiti i kretati nizvodno, stvarajući ledene čepove i preteći poplavama. Na više mesta duž Dunava voda je izlazila iz korita, a obale su bile ozbiljno ugrožene.

Zaleđivanje Dunava 1929. godine ušlo je u kolektivno sećanje kao simbol ekstremne zime i snage prirode. I danas se taj događaj često pominje kao merilo hladnoće, a stare fotografije i zapisi svedoče o vremenu kada je moćna evropska reka postala – put, igralište i opomena.

Iako ne postoji tačan i jedinstven podatak, prema istorijskim zapisima i hronikama smatra se da je Dunav tokom istorije potpuno ili gotovo potpuno zaledio oko 15 do 20 puta. Takvi događaji beleženi su uglavnom u periodima izuzetno oštrih zima, od srednjeg veka do prve polovine 20. veka. Među najpoznatijim godinama izdvajaju se 1709, 1740, 1784, 1879, 1895, kao i čuvena zima 1929. godine. Nakon sredine 20. veka, potpuno zaleđivanje Dunava postalo je izuzetno retko, pre svega zbog blažih zima, regulacije toka reke i ljudskog uticaja.

(Telegraf.rs)